Postoji jedna rečenica koju mnogi zaposleni i dalje izgovaraju s potpunim uverenjem: „Moj posao veštačka inteligencija ne može da radi.“ Problem je što nestanak radnog mesta retko počinje spektakularnim otkazom. Najpre nestane jedan zadatak. Zatim drugi. Firma prestane da zapošljava nove ljude, a posao troje zaposlenih raspodeli na dvoje. Onda jednog dana shvatimo da zanimanje koje je decenijama predstavljalo sigurnost više nije isto.

Veliki američki izvori, od časopisa Fortune i Business Insider do američkog Biroa za statistiku rada, poslednjih meseci sve pažljivije prate promene. Njihova poruka nije da će svi ostati bez posla. Mnogo je važnija: najugroženiji su oni čije se radne obaveze lako ponavljaju, mere i pretvaraju u automatizovan proces.

Šta zapravo znači „nestaju do 2030“?

Svetski ekonomski forum (WEF) procenjuje da bi se do 2030. moglo otvoriti 170 miliona novih radnih mesta, dok bi 92 miliona postojećih moglo biti potisnuto. Neto bilans bio bi 78 miliona dodatnih mesta. Istovremeno, poslodavci očekuju da se približno 39 odsto današnjih veština promeni ili zastari.

Važna razlika: „ugroženo“ nije isto što i „ukinuto“. Ovde je reč o profesijama čija se potražnja smanjuje ili se njihov sadržaj ubrzano menja. Najnovije brojke američkog Biroa za statistiku rada (BLS), objavljene u avgustu 2026, predstavljaju projekcije za period 2025–2035, a ne precizno predviđanje za samu 2030. godinu. Ipak, pokazuju smer kojim se tržište već kreće.

Deset zanimanja pod najvećim pritiskom

1. Službenici za unos podataka

Ako se posao svodi na prepisivanje brojeva, unos faktura i popunjavanje standardnih obrazaca, softver već preuzima deo tih aktivnosti. BLS predviđa pad broja američkih radnih mesta u ovoj profesiji od 25,5 odsto do 2035. Bolju perspektivu imaju oni koji nauče proveru kvaliteta podataka, rad sa bazama i automatizaciju.

2. Daktilografi i obrađivači teksta

Nekada su brzina kucanja i formatiranje dokumenata bili posebne profesionalne veštine. Danas govor može postati tekst za nekoliko sekundi, a AI pomoći u redakciji i oblikovanju. BLS procenjuje pad zaposlenosti od 34,4 odsto — jedan od najvećih među analiziranim zanimanjima.

3. Bankarski šalterski službenici

Mobilno bankarstvo, bankomati i digitalni zahtevi smanjuju potrebu za jednostavnim transakcijama na šalteru. Američka projekcija pokazuje pad od 13,2 odsto do 2035. To ne znači kraj bankara: savetovanje o kreditima, procena složenih potreba i izgradnja poverenja zahtevaju drugačiju vrstu stručnosti.

4. Kasiri i prodavci karata

Samouslužne kase, mobilne karte i beskontaktna plaćanja menjaju trgovinu i saobraćaj. BLS očekuje približno 200.600 manje kasirskih radnih mesta u SAD do 2035, odnosno pad od 6,5 odsto. Kontakt s kupcima ostaje važan, ali čisto naplaćivanje više nije dovoljno jak oslonac karijere.

5. Operateri korisničke podrške

Čet-botovi već odgovaraju na osnovna pitanja, proveravaju status porudžbina i usmeravaju reklamacije. Američki BLS procenjuje pad zaposlenosti predstavnika korisničke podrške od 5,3 odsto. Ljudi će i dalje biti potrebni kada je korisnik uznemiren, problem neuobičajen ili odluka finansijski osetljiva.

6. Administrativni asistenti i kancelarijski službenici

Zakazivanje sastanaka, sortiranje dokumenata, pisanje standardnih dopisa i priprema izveštaja sve češće se automatizuju. Za opšte kancelarijske službenike i za većinu administrativnih asistenata BLS projektuje pad od približno šest odsto. Prednost će imati oni koji preuzimaju koordinaciju projekata i složeniju organizaciju.

7. Knjigovodstveni referenti

Programi već povezuju izvode, kategorizuju račune i prepoznaju nedostajuću dokumentaciju. BLS procenjuje pad od 5,6 odsto za knjigovodstvene, računovodstvene i revizorske referente. Ipak, to nije prognoza nestanka računovođa: poresko tumačenje, finansijsko savetovanje i odgovornost za odluke ostaju važni.

8. Telefonski operateri i telemarketeri

Automatske centrale, digitalni kanali i stroža pravila kontaktiranja korisnika već menjaju ove poslove. BLS predviđa pad od 27,6 odsto za telefonske operatere i 21,4 odsto za telemarketere. Rutinski pozivi slabe, dok kvalitetna prodaja složenih usluga i dalje traži ljudski odnos.

9. Službenici za obračun zarada

Softver obračunava plate, doprinose, odsustva i izveštaje brže nego nekadašnji ručni sistemi. Za američke službenike u obračunu zarada i evidenciji radnog vremena projektuje se pad od 15,9 odsto. Poznavanje propisa, kontrola grešaka i zaštita podataka postaju vredniji od samog unosa.

10. Radnici u štamparskoj doradi

Digitalna dokumenta, elektronski računi i promene u proizvodnji smanjuju potrebu za delom tradicionalnih štamparskih postupaka. BLS očekuje pad broja radnika na povezivanju i završnoj obradi štampe od 17,5 odsto. Specijalizacija za ambalažu, kvalitet i upravljanje modernim mašinama može otvoriti drugačiji put.

Nije sve što AI može da uradi automatski izgubljen posao

U izveštaju iz septembra 2026 McKinsey Global Institute procenjuje da bi približno 11 miliona Amerikanaca do 2035. moglo morati da promeni zanimanje. Fortune je u oktobru upozorio na ključnu zamku: automatizacija velikog dela radnih sati ne znači automatski gašenje istog procenta poslova. I kada program preuzme rutinu, ostaju nadzor, procena, komunikacija i odgovornost.

Pod pritiskom su i pojedini zadaci u pisanju jednostavnog marketinškog sadržaja, grafičkom dizajnu i osnovnoj obradi fotografija. Ali pogrešno bi bilo tvrditi da zato svi pisci, dizajneri ili računovođe nestaju.

Koja zanimanja dobijaju na vrednosti?

Rastu potrebe za zdravstvenom negom, stručnjacima za podatke, sajber-bezbednost, softver, održavanje opreme i energetiku. Američki BLS za period do 2035. predviđa rast zaposlenosti od 13,3 odsto u zdravstvenim pomoćnim zanimanjima i 7,3 odsto u računarskim i matematičkim poslovima.

Zajedničko mnogim otpornijim poslovima nije to što tehnologiju izbegavaju, već što je koriste uz ljudsko rasuđivanje, praktične veštine ili odgovornost prema drugim ljudima.

A šta ovo znači za zaposlene u Srbiji?

Američki procenti nisu prognoza za Srbiju. Tempo digitalizacije, propisi, cene rada i navike kupaca razlikuju se. Ipak, zadaci su slični: unos podataka, zakazivanje, naplata i obrada standardnih zahteva automatizuju se i kod nas.

Ako radiš u banci, trgovini ili kancelariji, nemoj najpre pitati: „Hoće li moj posao nestati?“ Bolje pitanje je: „Koji deo mog posla firma može da automatizuje već danas?“ Od tog odgovora počinje plan.

Pet poteza koje možeš da napraviš već ove nedelje

Prvo, napiši deset zadataka koje obavljaš svakog dana. Obeleži one koji se ponavljaju po istom pravilu.

Drugo, izaberi jedan digitalni ili AI alat i nauči da ga koristiš za konkretan zadatak, uz poštovanje privatnosti i pravila firme.

Treće, ojačaj veštinu koju je teže automatizovati: pregovaranje, rešavanje problema, komunikaciju, kontrolu kvaliteta ili rad s klijentima.

Četvrto, napravi dokaz svog znanja — mali projekat, bolji proces, portfolio ili merljiv rezultat — umesto da prikupljaš samo sertifikate.

Peto, proveri oglase za poslove koji te zanimaju. Ako se ista nova veština pojavljuje u deset oglasa, to je korisniji signal od dramatičnog naslova na društvenim mrežama.

Najčešća pitanja

Da li će AI do 2030. zameniti većinu radnika? Ne postoji pouzdana prognoza koja to potvrđuje. Predviđa se veliko preuređenje poslova i veština, ne nestanak većine zaposlenih.

Ko je najugroženiji? Radnici čiji se posao uglavnom sastoji od rutinskog unosa, prepisivanja, standardizovane obrade i jednostavnih odgovora.

Da li je kasno promeniti karijeru posle četrdesete ili pedesete? Nije. Iskustvo iz postojeće profesije može biti osnova za prelazak na složenije, digitalno podržane poslove.

Tvoja najveća prednost nije radno mesto, već ono što znaš

Do 2030. mnoge profesije neće iščeznuti preko noći. Neke će se smanjiti, a od preostalih radnika tražiće se više. Najveći rizik nije što tehnologija uči brzo. Veći je ako mi nastavimo da radimo isto, uvereni da se ništa neće promeniti.

Posao koji si juče radio dobro možda sutra neće biti dovoljan. Ali veštine koje izgradiš danas mogu biti razlog zbog kojeg ćeš i dalje biti potreban.