Postoje ljudi koji zarađuju mnogo, a na kraju meseca nemaju gotovo ništa. Postoje i oni sa prosečnim primanjima koji godinama uspevaju da stvaraju ušteđevinu, izbegavaju nepotrebne dugove i polako grade finansijsku sigurnost.

Razlika nije uvek u visini plate. Ponekad se krije u načinu na koji ljudi razmišljaju o novcu, kreditima, kupovini i sopstvenom životnom standardu.

Jedna od najskupljih finansijskih grešaka jeste uverenje da ćemo početi da štedimo kada budemo zarađivali više.

Problem je što se sa rastom prihoda često povećavaju i troškovi. Kupujemo skuplji telefon, bolji automobil, moderniju garderobu, češće naručujemo hranu i postepeno prihvatamo životni stil koji zahteva sve više novca.

U finansijskoj literaturi ova pojava poznata je kao inflacija životnog stila. Čovek dobije povišicu, ali umesto veće ušteđevine dobije veće mesečne obaveze.

Na prvi pogled, ništa ne izgleda pogrešno. Računi se plaćaju, krediti se otplaćuju, kartice funkcionišu, a na društvenim mrežama život deluje uspešno.

Međutim, postoji jedna neprijatna istina: finansijski uspeh se ne meri samo količinom novca koji zaradite, već i onim što uspete da sačuvate, otplatite i izgradite.

Naravno, ne može svako da se obogati jednostavnim smanjivanjem troškova. Ljudi sa niskim primanjima često nemaju dovoljno prostora za štednju, bez obzira na to koliko pažljivo troše. Veći prihodi, dostupnost obrazovanja, tržište rada i životne okolnosti takođe igraju ogromnu ulogu.

Ipak, ako želite da poboljšate svoje lične finansije, postoji osam čestih navika koje vredi preispitati.

1. Kupovina novog telefona samo da biste imali najnoviji model

Pojavi se novi telefon i odjednom vam uređaj koji savršeno funkcioniše deluje zastarelo.

Iako još uvek možete da telefonirate, fotografišete, koristite aplikacije i obavljate svakodnevne poslove bez problema, počinjete da razmišljate o zameni.

Proizvođači svake godine predstavljaju nove kamere, brže procesore, drugačije ekrane i dodatne funkcije. Reklame stvaraju utisak da je prethodna generacija već prevaziđena.

Ali postoji ozbiljan finansijski problem.

Stalna zamena telefona može da potroši novac koji biste mogli da usmerite na štednju, ulaganje ili otplatu postojećih dugova.

Zamislite da telefon košta 120.000 dinara.

Ako kupujete takav uređaj svake dve godine, početni trošak raspoređen na vreme iznosi 60.000 dinara godišnje. Ako isti telefon koristite četiri godine, taj iznos pada na 30.000 dinara godišnje.

U ovom pojednostavljenom primeru nisu uračunati servisiranje, preprodajna vrednost i drugi troškovi, ali se jasno vidi koliko duži vek korišćenja može da utiče na kućni budžet.

Dodatni problem nastaje kada se telefon kupuje na rate, preko kreditne kartice ili uz skuplji paket mobilnog operatera.

Rata od nekoliko hiljada dinara mesečno možda ne deluje veliko. Međutim, kada se sabere sa drugim pretplatama, kreditima i redovnim troškovima, može ozbiljno da optereti prihode.

Pametnija odluka: Ako vaš telefon i dalje radi sve što vam je potrebno, možda vam novi uopšte nije potreban.

Kupovina novog uređaja ima smisla kada postoje stvarni razlozi: neispravan telefon, nedostatak bezbednosnih ažuriranja, ozbiljno oslabljena baterija ili poslovna potreba.

Sve ostalo zaslužuje makar malo razmišljanja pre kupovine.

2. Kupovina garderobe koju gotovo nikada ne nosite

Modni trendovi menjaju se svake sezone, ali vaš bankovni račun plaća cenu.

Nove kolekcije, sezonska sniženja, popularni brendovi i fotografije sa društvenih mreža stvaraju osećaj da nam je stalno potrebna nova garderoba.

Kupujete košulju jer je na popustu. Patike jer ih svi nose. Jaknu jer vam se dopala u izlogu.

A onda se dogodi nešto poznato: ormar je pun, ali vi i dalje govorite da nemate šta da obučete.

Stalna kupovina odeće koja vam nije potrebna može da pretvori male potrošačke navike u velike godišnje troškove.

Ako mesečno izdvajate samo 6.000 dinara za nepotrebnu garderobu, za godinu dana potrošićete 72.000 dinara.

Za pet godina to je 360.000 dinara, bez uračunavanja promene cena.

Naravno, niko ne treba da prestane da kupuje odeću. Kvalitetna garderoba, pristojan izgled i osećaj samopouzdanja imaju svoju vrednost.

Problem počinje kada kupovina prestane da bude odgovor na stvarnu potrebu i postane način da pratimo svaku novu modu.

Finansijski promišljeni ljudi često posmatraju odeću kroz cenu po nošenju.

Ako kvalitetan kaput košta 20.000 dinara, ali ga nosite 100 puta, njegova cena po nošenju iznosi 200 dinara.

Ako komad odeće od 8.000 dinara obučete samo dvaput, ta cena iznosi čak 4.000 dinara po nošenju.

Zato jeftinija kupovina nije uvek i ekonomičnija.

Pametnija odluka: Ulažite u kvalitetne komade koje ćete zaista nositi, umesto da jurite svaki novi trend.

Pre kupovine zapitajte se da li vam odeća odgovara, sa čim možete da je kombinujete i koliko često ćete je koristiti.

3. Tretiranje kreditne kartice kao da je besplatan novac

Provlačenje kartice deluje jednostavno. Problem nastaje kada stigne račun.

Kreditne kartice omogućavaju da danas potrošite novac koji ćete vratiti kasnije. Upravo zbog toga mogu biti korisne, ali i opasne kada se koriste bez kontrole.

Mnogi ljudi gledaju samo minimalni iznos koji moraju da plate svakog meseca.

Međutim, kod revolving kreditnih kartica preostali dug se prenosi u naredni obračunski period, a na njega se, prema ugovorenim uslovima, obračunava kamata.

Plaćanje samo minimalne mesečne obaveze može produžiti otplatu i značajno povećati ukupnu cenu kupljene robe.

Zamislite da kreditnom karticom kupite televizor, mobilni telefon i nekoliko manjih stvari.

Pojedinačno, svaka kupovina deluje opravdano.

Ali kada se dugovi saberu, mesečno opterećenje može postati ozbiljno, posebno ako nastavite da koristite karticu dok otplaćujete prethodne kupovine.

Problem nije sama kreditna kartica.

Problem je trošenje novca koji ne možete da vratite u skladu sa uslovima otplate, bez dodatnog zaduživanja.

U Srbiji je posebno važno razumeti razliku između debitne i kreditne kartice.

Debitna kartica uglavnom omogućava korišćenje novca sa računa, dok kreditna predstavlja korišćenje sredstava koja vam banka pozajmljuje do odobrenog limita.

Kod kreditnih proizvoda ne treba gledati samo nominalnu kamatnu stopu.

Važna je i efektivna kamatna stopa (EKS), jer obuhvata kamatu i propisane troškove koji ulaze u obračun stvarne cene kredita.

Narodna banka Srbije savetuje građanima da upoređuju uslove kreditnih proizvoda i da, kada su u mogućnosti, otplaćuju više od minimalne obaveze po revolving karticama.

Pametnija odluka: Ako koristite kreditnu karticu, unapred napravite plan otplate. Kada god možete, izmirite celokupno dospelo zaduženje na vreme, uz proveru ugovorenih uslova za obračun kamate.

Posebno izbegavajte situaciju u kojoj novim zaduživanjem otplaćujete staru potrošnju, bez realnog plana izlaska iz duga.

4. Kupovina stana ili kuće bez ozbiljne finansijske računice

Imati sopstveni dom je san mnogih ljudi.

Ali biti zarobljen u ratama koje jedva možete da platite nije san.

Kupovina nekretnine jedna je od najvećih finansijskih odluka koje čovek donosi. Zbog toga je opasno posmatrati samo cenu stana ili iznos mesečne rate.

Stambeni kredit podrazumeva dugoročnu obavezu koja može trajati 20 ili 30 godina.

Uz glavnicu i kamatu mogu postojati troškovi procene nepokretnosti, overe dokumentacije, upisa hipoteke, obaveznih osiguranja i drugih usluga.

Nakon kupovine dolaze i redovni troškovi vlasništva: održavanje, popravke, komunalije, porezi i eventualna ulaganja u renoviranje.

Posebno treba obratiti pažnju na promenljivu kamatnu stopu.

Ako se stambeni kredit ugovara uz promenljivu kamatu povezanu sa referentnom stopom poput EURIBOR-a, mesečna rata može da se promeni tokom otplate.

Kod kredita indeksiranih u stranoj valuti treba razumeti i valutni rizik.

Zbog svega toga pitanje nije samo: „Koliki kredit banka može da mi odobri?“

Mnogo važnije pitanje glasi:

„Koliku ratu mogu bezbedno da plaćam, a da pritom imam novca za život, nepredviđene troškove i budućnost?“

Čak i kada banka proceni da ste kreditno sposobni, to ne znači automatski da će određena rata odgovarati vašem životnom standardu.

Treba razmotriti šta se dešava ako neko u porodici privremeno ostane bez posla, ako prihodi opadnu ili ako se pojave veći medicinski ili porodični troškovi.

Pre zaduživanja korisno je napraviti nekoliko scenarija, uključujući i onaj nepovoljniji.

Pametnija odluka: Pre potpisivanja ugovora uporedite ponude više banaka, proverite EKS, ukupan iznos za otplatu i uslove promene kamatne stope.

Izračunajte koliko vas stan zaista košta, a ne samo koliko iznosi rata kredita.

Kupovina doma treba da donese sigurnost, a ne trajni finansijski strah.

5. Kupovina skupog automobila samo da biste izgledali uspešno

Luksuzan automobil može da impresionira druge ljude, ali njegove mesečne rate same po sebi neće izgraditi vaše bogatstvo.

Postoji velika razlika između kupovine automobila koji vam je potreban i kupovine automobila kojim želite da ostavite utisak.

Skup automobil često dolazi sa skupim održavanjem.

Pored kupovne cene ili mesečne rate, tu su registracija, osiguranje, gorivo, redovni servisi, pneumatici, popravke i gubitak tržišne vrednosti tokom vremena.

Kada se automobil finansira kreditom ili lizingom, pojavljuju se i dodatni troškovi finansiranja.

Zamislite da mesečna rata iznosi 35.000 dinara.

Na godišnjem nivou samo rate iznose 420.000 dinara. To još nije ukupan godišnji trošak automobila.

Kada dodate gorivo, osiguranje i održavanje, stvarna cena posedovanja može biti znatno veća.

Pritom većina automobila vremenom gubi vrednost, iako postoje izuzeci.

Zato nije dovoljno uporediti samo cenu dva automobila. Treba izračunati koliko će svaki koštati tokom nekoliko godina korišćenja.

Nema ničeg pogrešnog u luksuzu kada ga možete priuštiti.

Problem nastaje kada zbog održavanja određenog imidža ulazite u finansijske teškoće.

Najskuplji automobil nije nužno onaj koji ima najveću cenu u salonu.

Za vaš budžet najskuplji je onaj zbog kojeg morate da se odreknete finansijske sigurnosti.

Pametnija odluka: Birajte automobil prema stvarnim potrebama, pouzdanosti, ukupnim troškovima i svom budžetu, a ne prema tome šta će drugi misliti kada vas vide za volanom.

6. Trošenje novca na hranu bez praćenja izdataka

Kafa ovde.

Dostava hrane tamo.

Ponovo večera u restoranu.

Svaka pojedinačna kupovina deluje malo, ali ponavljana potrošnja može neprimetno da odnese veliki deo mesečnih prihoda.

Hrana je neophodan životni trošak, ali način na koji je kupujemo može značajno da utiče na kućni budžet.

Problem nije odlazak u restoran ili povremeno naručivanje omiljenog jela.

Problem nastaje kada takva potrošnja postane svakodnevna navika koju više i ne primećujemo.

Na primer, ako radnim danima potrošite dodatnih 500 dinara na kafu, užinu ili nepotrebnu narudžbinu, tokom 22 radna dana to iznosi 11.000 dinara.

Za godinu dana, pod pretpostavkom iste mesečne potrošnje, to je 132.000 dinara.

To ne znači da treba da prestanete da pijete kafu ili uživate u hrani.

Znači da bi trebalo da znate koliko vas svakodnevne navike zaista koštaju.

Jedna od najkorisnijih finansijskih veština jeste sposobnost da razlikujete neophodnu potrošnju od trošenja koje se ponavlja samo zbog pogodnosti, umora ili nedostatka planiranja.

Kupovina namirnica uz spisak, priprema obroka unapred i određivanje mesečnog budžeta za restorane mogu pomoći da se troškovi lakše kontrolišu.

Pametnija odluka: Ne morate da prestanete da uživate u hrani. Odredite budžet i neka odlazak u restoran bude svestan izbor, a ne skupa svakodnevna navika.

7. Pokušaj da izgledate bogato umesto da zaista gradite bogatstvo

Dizajnerska garderoba, skupi satovi i luksuzni modni dodaci mogu da stvore utisak bogatstva.

Ali izgledati uspešno i biti finansijski siguran dve su potpuno različite stvari.

Društvene mreže dodatno komplikuju ovu razliku.

Na njima svakodnevno gledamo luksuzne automobile, putovanja, restorane, brendiranu odeću i život koji deluje bezbrižno.

Međutim, fotografija nikada ne pokazuje celokupnu finansijsku situaciju osobe.

Ne znamo da li je automobil kupljen gotovinom, na kredit ili iznajmljen.

Ne znamo da li luksuzni sat predstavlja mali deo nečije imovine ili je kupljen novcem koji je trebalo da bude namenjen drugim obavezama.

I što je najvažnije, ne znamo koliko ta osoba duguje.

Zbog toga je opasno upoređivati sopstvene finansije sa tuđim javnim nastupom.

Štednja, ulaganja, imovina i finansijska stabilnost važniji su od impresioniranja nepoznatih ljudi.

Naravno, posedovanje imovine ne znači automatski bogatstvo. Nekretnina pod velikim dugom, rizična investicija ili skupa stvar koja gubi vrednost ne predstavljaju istu finansijsku sigurnost kao dostupna štednja i održiva neto imovina.

Prava slika finansijskog stanja dobija se tek kada od vrednosti onoga što posedujete oduzmete svoje dugove.

To je osnovna ideja neto imovine.

Neto imovina = ukupna vrednost imovine − ukupne obaveze.

Osoba koja ima automobil vredan 30.000 evra, ali istovremeno duguje 25.000 evra po osnovu njegovog finansiranja, nije u istoj situaciji kao osoba koja ima automobil manje vrednosti i značajnu ušteđevinu bez dugova.

Zato bogatstvo i luksuz nisu sinonimi.

Pametnija odluka: Umesto da trošite novac kako biste izgledali bogato, usmerite deo prihoda na finansijsku rezervu, smanjenje skupih dugova i, kada razumete rizike, dugoročnu štednju ili investiranje.

Novac treba pre svega da vam pruži slobodu izbora, a ne obavezu da održavate određenu sliku o sebi.

8. Kupovina svaki put kada se osećate loše

Pod stresom ste? Kupite nešto.

Dosadno vam je? Naručite nešto.

Tužni ste? Idite u kupovinu.

Emocionalna potrošnja može da donese privremeni osećaj zadovoljstva, a istovremeno stvori dugoročni finansijski pritisak.

Ovaj oblik trošenja posebno je zanimljiv zato što iza kupovine često ne stoji potreba za proizvodom.

Stoji potreba za promenom raspoloženja.

Kupovina novog predmeta može nakratko da donese osećaj uzbuđenja, kontrole ili nagrade.

Međutim, neprijatne emocije zbog kojih smo posegnuli za novčanikom često ostaju i kada početno zadovoljstvo prođe.

Tada se može pojaviti dodatni problem: osećaj krivice zbog potrošenog novca.

Neki ljudi zbog toga ponovo traže kratkotrajno zadovoljstvo kroz sledeću kupovinu.

Tako nastaje obrazac koji je teško prekinuti.

Poseban izazov predstavlja kupovina preko interneta.

Sačuvani podaci o kartici, obaveštenja o popustima i mogućnost naručivanja u nekoliko dodira smanjuju vreme između želje i trošenja.

Zbog toga je korisno uvesti jednostavno pravilo odlaganja.

Pre nepotrebne kupovine sačekajte 24 sata i zapitajte se da li predmet zaista želite.

Kod skupljih stvari možete sačekati i nekoliko dana.

Ako želja ostane, a kupovina odgovara vašem budžetu, odluka je verovatno promišljenija nego u trenutku impulsivne reakcije.

Pametnija odluka: Pre nego što potrošite novac, zastanite i zapitajte se da li nešto kupujete zato što vam je zaista potrebno ili zato što pokušavate da promenite raspoloženje.

Koliko novca možete izgubiti zbog naizgled malih navika?

Najveći problem često nije jedna velika kupovina, već ponavljanje više manjih troškova tokom dužeg perioda.

Pogledajmo jednostavan, ilustrativan primer mesečne potrošnje koju bi neko mogao da smanji bez odricanja od osnovnih potreba.

Ovo nije procena prosečne potrošnje građana Srbije, već primer kako ponavljane navike mogu da utiču na novac koji ostaje na kraju meseca.

Ako bi neko zaista mogao da smanji ovakvu potrošnju za 18.000 dinara mesečno, tokom pet godina sačuvao bi 1.080.000 dinara, bez uračunate kamate, inflacije ili eventualnog prinosa od ulaganja.

To je novac koji može da pomogne pri stvaranju fonda za hitne slučajeve, smanjenju skupih dugova ili finansiranju važnih životnih ciljeva.

Međutim, važna je jedna stvar: nije svaki trošak nepotreban samo zato što ne donosi finansijski prinos.

Novac treba da služi i za kvalitetan život. Cilj nije potpuna zabrana zadovoljstava, već sposobnost da trošenje bude usklađeno sa mogućnostima.

Kako da prekinete loše finansijske navike i počnete da stvarate ušteđevinu?

Promena finansijske situacije retko počinje velikim potezom.

Mnogo češće počinje jednostavnom odlukom da sagledate svoje prihode i rashode.

Prvi korak jeste praćenje troškova.

Tokom jednog meseca zapisujte gde odlazi vaš novac. To možete raditi u običnoj svesci, tabeli ili aplikaciji banke.

Drugi korak jeste razdvajanje neophodnih i opcionih izdataka.

Stanovanje, osnovna hrana, lekovi, prevoz do posla i druge neizbežne obaveze imaju prednost nad potrošnjom namenjenom zadovoljstvu ili statusu.

Treći korak jeste pregled dugova.

Zapišite iznos svakog duga, kamatnu stopu, mesečnu obavezu i rok otplate. Posebnu pažnju obratite na zaduženja sa visokim kamatama, uključujući revolving kartice i dozvoljeni minus.

Četvrti korak jeste pravljenje finansijske rezerve.

Čak i relativno mala ušteđevina može da pomogne kada se pokvari automobil, pojavi neplaniran račun ili dođe do privremenog smanjenja prihoda.

Vremenom je korisno težiti rezervi koja može da pokrije nekoliko meseci neophodnih troškova, u skladu sa stabilnošću prihoda i porodičnim obavezama.

Peti korak jeste dugoročno razmišljanje.

Kada imate kontrolu nad osnovnim troškovima i dugovima, možete razmotriti dostupne oblike štednje ili ulaganja.

Važno je razumeti rizik, troškove i dostupnost novca pre donošenja odluke. Nijedna investicija ne garantuje bogatstvo.

Šta je važnije: velika plata ili dobra kontrola troškova?

Odgovor nije jednostavan.

Čovek koji zarađuje malo ne može beskonačno da smanjuje neophodne životne troškove. Zato povećanje prihoda, razvoj novih veština i pronalaženje bolje plaćenog posla mogu biti jednako važni kao kontrola potrošnje.

S druge strane, veća plata ne rešava automatski problem loših finansijskih navika.

Ako se sa svakim povećanjem primanja povećaju i obaveze, osećaj finansijske nesigurnosti može ostati isti.

Zato održivo upravljanje novcem obično zahteva obe stvari: rad na prihodima i razumno odlučivanje o troškovima.

Čak ni velika ušteđevina nije dovoljna ako nemate jasan plan za nepredviđene okolnosti, inflaciju i dugoročne potrebe.

Finansijska sigurnost nije samo stanje na računu. To je sposobnost da donosite odluke bez stalnog straha od sledećeg računa.

Najčešća pitanja o štednji, kreditima i nepotrebnim troškovima

Koji troškovi najviše otežavaju štednju?

Najveći problem mogu predstavljati dugovi sa visokim kamatama, skupe dugoročne obaveze koje premašuju mogućnosti domaćinstva i redovna neplanirana potrošnja. Važno je proceniti stvarnu strukturu sopstvenih rashoda, jer nije ista za sve.

Da li je kreditna kartica loša za lične finansije?

Ne nužno. Kreditna kartica može biti koristan način plaćanja kada se koristi odgovorno. Problem nastaje kada se dug prenosi uz kamatu, a korisnik nema realan plan otplate. Posebno treba proveriti uslove revolving otplate i ukupnu cenu zaduživanja.

Šta je EKS kod kredita?

Efektivna kamatna stopa pokazuje ukupniju cenu kreditnog zaduženja od same nominalne kamate, jer obuhvata određene naknade i troškove koji ulaze u njen obračun. Korisna je za poređenje odgovarajućih kreditnih ponuda.

Koliko novca treba štedeti svakog meseca?

Ne postoji univerzalan iznos koji odgovara svim domaćinstvima. Važno je prvo pokriti osnovne potrebe i dospele obaveze, a zatim odvajati realno održiv iznos. Redovnost je često važnija od pokušaja da se odmah štedi previše.

Da li treba prvo otplatiti dugove ili početi sa investiranjem?

Zavisi od kamate, vrste duga, dostupne gotovinske rezerve, investicionog rizika i životnih okolnosti. Otplata skupih dugova često donosi jasniju finansijsku korist od ulaganja čiji je prinos neizvestan, ali je važno sačuvati i određenu rezervu za hitne slučajeve.

Kako prestati sa impulsivnom kupovinom?

Pomažu unapred određen budžet, lista za kupovinu, uklanjanje obaveštenja o popustima i pravilo čekanja 24 sata pre nepotrebne kupovine. Ako je impulsivno trošenje učestalo i ozbiljno ugrožava finansije, korisno je potražiti dodatnu stručnu podršku.

Ne morate da izgledate bogato da biste živeli finansijski slobodnije

Jedna od najvećih zabluda savremenog društva jeste da je bogat čovek onaj koji najviše troši.

Skup sat ne otkriva stanje bankovnog računa. Luksuzni automobil ne govori koliko njegov vlasnik duguje. Velika kuća ne garantuje miran san.

Finansijska sigurnost često izgleda mnogo jednostavnije.

To je mogućnost da platite nepredviđen račun bez panike.

Da odbijete nepotreban kredit.

Da promenite posao kada vam više ne odgovara.

Da pomognete porodici bez ulaska u novi dug.

Da planirate budućnost umesto da neprestano pokušavate da preživite do sledeće plate.

Niko ne treba da se oseća krivim zato što želi lep telefon, dobar automobil, kvalitetnu garderobu ili putovanje. Novac postoji i zato da bismo uživali u životu.

Ali postoji ogromna razlika između kupovine koju možete bezbedno da priuštite i kupovine koja vas prisiljava da mesecima ili godinama otplaćujete trenutni utisak.

Najvažnija finansijska odluka nije uvek ono što ćete kupiti. Ponekad je to ono što odlučite da ne kupite.

Jer bogatstvo ne počinje onog trenutka kada drugi pomisle da imate mnogo novca.

Počinje kada vaš novac, umesto da stalno stvara nove obaveze, počne da vam pruža sve više sigurnosti i slobode.

Korisni izvori za dodatno informisanje

• Narodna banka Srbije – Krediti i efektivna kamatna stopa

• Narodna banka Srbije – Platne i kreditne kartice

• Narodna banka Srbije – Stambeni krediti

• Narodna banka Srbije – Finansijski kalkulatori

Tekst je informativnog i edukativnog karaktera i ne predstavlja individualni finansijski ili investicioni savet.