Majka Ilona Maska odgajila je troje uspešne dece: Jedno pravilo o kojem priča internet krije važnu životnu lekciju

pre 2 sati 200

Postoji pitanje koje roditelji često postavljaju kada vide ljude koji su postigli izuzetan uspeh: šta su njihovi roditelji radili drugačije? Da li su ih strože vaspitavali, ulagali više novca u obrazovanje ili su im od malih nogu nametali velike ambicije?

Mej Mask (Maye Musk), majka Ilona Maska, Kimbala Maska i Toske Mask, godinama govori o svom iskustvu odgajanja troje dece koja su kasnije ostvarila zapažene poslovne karijere.

Danas se društvenim mrežama širi priča prema kojoj je svojoj deci, kada su napunila sedam godina, uvela neobično pravilo: prestala je da im dozvoljava da se neprestano žale.

Priča je privukla pažnju zbog jednostavne ideje — umesto da tražimo krivca za svaki problem, trebalo bi da počnemo da tražimo rešenje.

Ali postoji važan detalj: iako se ova rečenica pripisuje Mej Mask, nismo pronašli pouzdan izvor koji potvrđuje da ju je zaista izgovorila. Njene dokumentovane izjave, međutim, otkrivaju veoma sličnu filozofiju vaspitanja.

Pravilo koje je osvojilo društvene mreže

U viralnoj objavi navodi se da su ljudi često pitali Mej Mask u čemu je tajna uspeha njene dece.

Prema toj priči, odgovor se svodio na jednu stvar:

„Kada su moja deca napunila sedam godina, prestala sam da im dozvoljavam da se stalno žale.“

Navodno nije bilo važno zbog čega se dete žalilo.

Moglo je da se radi o vremenskim prilikama, školi, umoru ili osećaju da nešto nije pravedno.

Suština priče jeste uverenje da ono čime svakodnevno hranimo svoj um vremenom oblikuje način na koji razmišljamo o svetu.

Autor viralne objave zatim ovu ideju povezuje sa savremenim životom. Tvrdi da isti princip važi i za odrasle, jer veliki deo sadržaja koji svakodnevno gledamo na društvenim mrežama utiče na naše razmišljanje.

Prema njegovoj poruci, um treba okružiti ljudima i sadržajem koji nas podstiču da budemo pametniji, radoznaliji i sposobniji.

U originalnoj objavi autor preporučuje i praćenje korisnih edukativnih profila, za koje navodi da ih je izdvojio u opisu objave.

Umesto žaljenja — jedno pitanje

Najvažniji deo viralne priče odnosi se na pitanje koje bi roditelj trebalo da postavi detetu kada se suoči sa problemom.

Umesto da mu dozvoli da se neprestano žali, prema objavi, majka bi ga pitala:

„Šta ćeš da uradiš povodom toga?“

Zatim se navode dva svakodnevna primera.

Dete kaže:

„Matematika je preteška.“

Odgovor glasi:

„Šta možeš da uradiš da je bolje razumeš?“

Ili se požali:

„Moj drug ima bolji telefon.“

Odgovor je:

„Kako možeš sam da zaradiš za svoj?“

Ova dva primera predstavljaju srž poruke: ne mora svaka poteškoća da bude razlog za odustajanje, a nezadovoljstvo ne mora automatski da postane bespomoćnost.

Problem postoji, ali pitanje je šta možemo da preduzmemo.

Kada se promeni pitanje, menja se i način razmišljanja

U nastavku objave tvrdi se da su deca vremenom počela drugačije da reaguju na probleme.

Kada bi naišla na poteškoću, više nisu odmah pitala:

„Zašto se ovo meni dešava?“

Umesto toga, postavljala su pitanje:

„Kako mogu ovo da rešim?“

Upravo u toj razlici autor viralne priče vidi važnu psihološku promenu.

Prema njegovom objašnjenju, deca su posle izvesnog vremena prestala da se stalno žale.

Ne zato što su bila prisiljena da ćute, već zato što se promenio njihov način razmišljanja.

Počela su da posmatraju problem kao situaciju u kojoj mogu da pronađu rešenje, a ne isključivo kao nešto što im se nepravedno dogodilo.

To je i centralna pouka koju viralni karusel želi da prenese.

Tri uverenja koja mogu da nas zarobe

Sledeći deo objave bavi se načinom na koji ponavljanje negativnih misli može da utiče na doživljaj sopstvenog života.

Autor navodi da stalno žaljenje može da učvrsti tri uverenja:

„Ja sam žrtva sopstvenog života.“

„Ne mogu ništa da promenim.“

„Sve je nepravedno.“

Ako osoba godinama ponavlja ovakve rečenice, tvrdi se u objavi, može početi da ih prihvata kao nepromenljive istine.

Tako nastaje obrazac razmišljanja u kojem pojedinac sve manje primećuje mogućnosti koje ima, a sve više pažnje posvećuje preprekama.

Autor to opisuje kao način na koji se oblikuje mentalitet bespomoćnosti.

Nasuprot tome postavlja ljude koji su usmereni na rešenja.

Prema poruci objave, uspešni ljudi ne troše sve vreme na žaljenje. Kada naiđu na problem, pokušavaju da pronađu šta mogu da urade.

Ipak, važno je naglasiti da takva razlika nije apsolutna. I uspešni ljudi se žale, osećaju nemoć i prolaze kroz teške periode. Presudnije je kako se sa tim osećanjima nose i da li uspevaju da pronađu podršku ili naredni korak.

Kiša, škola i svakodnevni problemi

Viralna objava završava se jednostavnim primerima koji pokazuju kako izgleda razmišljanje usmereno na rešenja.

„Pada kiša? Uzmi kišobran.“

„Imaš poteškoća u školi? Zatraži pomoć.“

Zatim sledi poruka da glasovi kojima smo okruženi mogu da utiču na to da li sebe doživljavamo kao bespomoćnu osobu ili kao nekoga ko ume da rešava probleme.

Autor kritikuje sadržaje na društvenim mrežama koji neprestano podstiču nezadovoljstvo i žaljenje.

Umesto toga preporučuje da pratimo ljude koji nas podstiču da razmišljamo, učimo i pronalazimo rešenja. U završnici ponovo poziva publiku da pogleda preporuke profila iz opisa originalne objave.

To su sve ključne poruke viralnog karusela. Međutim, one predstavljaju tekst društvene mreže, a ne potvrđen transkript govora Mej Mask.

Šta je Mej Mask zaista rekla o vaspitanju Ilona, Kimbala i Toske?

Za razliku od viralne priče, postoje dokumentovane izjave Mej Mask o tome kako je odgajala svoju decu.

U tekstu koji je Forbes objavio 19. januara 2020. godine pod naslovom „How to Raise a Billionaire: Maye Musk on Where Elon Gets His Drive“, Mej je objasnila da je svoju decu učila samostalnosti, odgovornosti, ljubaznosti, poštenju i napornom radu.

Govorila je o periodu kada je kao samohrana majka morala da radi i brine o troje dece, ali i o tome zašto nije želela da kontroliše svaki njihov korak.

Nije im određivala šta moraju da studiraju niti je proveravala njihove domaće zadatke. Smatrala je da odgovornost za školske obaveze postepeno treba da preuzmu sama deca.

Njena deca pomagala su joj i u poslu. Toska je radila administrativne zadatke, Ilon joj je pomagao oko računara i programa, a Kimbal je takođe učestvovao u svakodnevnim obavezama.

Kada su odrasli, sami su birali obrazovanje i profesionalni put.

Mej je posebno isticala koliko je važno da roditelji podrže interesovanja svoje dece, umesto da im unapred određuju budućnost.

O istoj temi govorila je u intervjuima za Harper's Bazaar, uključujući razgovor objavljen 2018. godine, kada je opisala kako su njena deca samostalno obavljala školske zadatke, ali su mogla da joj se obrate kada im je pomoć bila potrebna.

Dakle, njena stvarna poruka nije bila da dete ne sme da izrazi nezadovoljstvo. Govorila je pre svega o poverenju, samostalnosti i odgovornosti.

Šta psiholozi kažu: zašto nije dobro zabraniti detetu da se žali?

Ovde dolazimo do važne razlike između motivacione poruke sa Instagrama i savremene razvojne psihologije.

Psiholozi razlikuju izražavanje neprijatnih emocija od pasivnog odustajanja pred problemima.

Dete koje kaže da je tužno, ljuto, umorno ili razočarano ne pokazuje nužno slab karakter. Ono možda pokušava da objasni šta oseća i da zatraži pomoć.

Istraživanje objavljeno 2024. godine u časopisu Scientific Reports, posvećeno programu roditeljskog emocionalnog usmeravanja „Tuning in to Kids“, opisuje pristup koji povezuje razumevanje emocija sa učenjem samoregulacije i rešavanja problema.

Suština je jednostavna: prvo prepoznati i prihvatiti emociju, a zatim pomoći detetu da razmisli o sledećem koraku.

Na primer, kada dete kaže da ne može da nauči matematiku, roditelj ne mora da bira između dva ekstrema — da mu odmah reši zadatak ili da mu kaže da prestane da se žali.

Može da odgovori:

„Razumem da ti je teško. Hajde da vidimo koji deo ne razumeš i kako možemo da ga savladamo.“

Takav odgovor istovremeno pruža podršku i podstiče samostalnost.

Sličan pristup može pomoći i odraslima. Nije neophodno potiskivati nezadovoljstvo da bismo postali sposobniji da rešavamo probleme.

Važno je da se ne zaustavimo samo na osećaju da je situacija teška.

Zašto uspeh njene dece ne može da se objasni jednim pravilom

Ilon Mask je izgradio karijeru u tehnologiji i svemirskoj industriji. Njegov brat Kimbal postao je preduzetnik u oblasti ugostiteljstva i hrane, dok je sestra Toska izgradila karijeru u filmskoj produkciji i pokrenula platformu Passionflix.

Sva trojica, odnosno svo troje, krenuli su različitim putevima.

Zbog toga bi bilo preterano tvrditi da je jedna roditeljska metoda presudno odredila njihov uspeh.

Na životne rezultate utiču mnogobrojni faktori: obrazovanje, porodične okolnosti, društvene prilike, lične sposobnosti, dostupni resursi, podrška drugih ljudi i, neretko, sreća.

Čak ni tvrdnja sa početka viralnog karusela da su svo troje postali milioneri nije potkrepljena pouzdanim podacima o individualnoj neto imovini svakog od njih.

Ono što jeste dokumentovano jeste da je Mej Mask svoju decu podsticala da budu nezavisna i da slede sopstvena interesovanja.

Najvažnija lekcija nije da prestanemo da se žalimo

Možda najveća vrednost cele priče nije u tome da li je Mej Mask zaista uvela konkretno pravilo kada su njena deca napunila sedam godina.

Mnogo je važnije pitanje koje ta priča postavlja svakome od nas.

Koliko često ostajemo zaglavljeni u razmišljanju o tome šta nije pravedno, šta nam nedostaje ili šta je neko drugi trebalo da uradi?

I koliko često, posle prvog talasa nezadovoljstva, zastanemo i pitamo se šta je u našoj moći?

Neke probleme možemo da rešimo sami. Za druge su potrebni vreme, pomoć, promena okolnosti ili podrška drugih ljudi. A postoje i situacije u kojima nije dovoljno samo promeniti način razmišljanja.

Zato životna lekcija ne bi trebalo da glasi da nikada nemamo pravo da se požalimo.

Mnogo korisnija poruka jeste: imamo pravo da kažemo da nam je teško, ali zaslužujemo i priliku da pronađemo izlaz.

Jer između čoveka koji vidi problem i čoveka koji vidi mogućnost za rešenje ponekad stoji samo jedno pitanje: „Šta mogu da uradim sledeće?“

Izvori i napomena o autentičnosti

Napomena redakcije: Tvrdnje iz viralne objave o zabrani žaljenja od sedme godine predstavljene su kao neproverena internet priča. Nije pronađen verodostojan originalni intervju, snimak ili knjiga u kojoj Mej Mask izgovara taj konkretan citat.

PROČITAJ CEO ČLANAK