Drevna kineska priča koja nas uči da ne žurimo sa procenom sreće i nesreće

Ova drevna kineska poslovica uči nas da ne žurimo kada neki događaj proglašavamo dobrom ili lošom srećom. Ono što danas izgleda kao veliki gubitak sutra može postati razlog zbog kojeg smo izbegli još veću nevolju. A ono što doživljavamo kao neverovatnu sreću može sa sobom doneti probleme koje još ne možemo da vidimo.

Evo priče koja se krije iza te mudrosti.

U jednom mirnom kineskom selu živeo je siromašan farmer sa svojim sinom. Nisu imali mnogo imovine, ali su posedovali jednog snažnog konja koji im je pomagao u svakodnevnim poslovima. Za porodicu koja je živela od zemlje, taj konj nije bio samo životinja. Bio je sredstvo za rad, prevoz i sigurnost.

Jednog dana, farmerov konj je pobegao.

Kada su komšije čule šta se dogodilo, odmah su došle da ga uteše.

„Kakva strašna nesreća“, govorile su. „Bez konja će ti život biti mnogo teži.“

Farmer ih je mirno saslušao, a zatim odgovorio samo jednom rečju:

„Možda.“

Komšije nisu razumele njegovu reakciju. Njima je bilo potpuno jasno da se dogodilo nešto loše. Farmer je izgubio vrednu životinju i sada će morati mnogo više da radi. Ipak, on nije očajavao, nije proklinjao svoju sudbinu i nije unapred odlučio šta taj događaj znači.

Nekoliko dana kasnije, odbegli konj se vratio. Ali nije došao sam. Sa sobom je doveo nekoliko divljih konja.

Ovoga puta komšije su farmeru prilazile nasmejane.

„Kakva divna sreća!“, uzvikivale su. „Pre nekoliko dana imao si jednog konja, a sada ih imaš nekoliko. Odjednom si postao jedan od najsrećnijih ljudi u selu.“

Farmer je ponovo mirno saslušao njihove reči.

„Možda“, odgovorio je.

Komšije su ponovo bile zbunjene. Kako je moguće da se čovek ne raduje tolikoj sreći? Međutim, farmer je znao da se priča nije završila samo zato što se dogodilo nešto što trenutno izgleda dobro.

Njegov sin je ubrzo pokušao da ukroti jednog od divljih konja. Životinja se uplašila, zbacila ga sa leđa i mladić je slomio nogu.

Kada su komšije čule za nesreću, ponovo su se okupile ispred farmerove kuće.

„Kakva strašna nesreća“, govorile su. „Tvoj sin je mlad i snažan, a sada ne može ni da hoda. Možda nikada više neće biti isti.“

Farmer je pogledao povređenog sina, zahvalio se komšijama na brizi i ponovo rekao:

„Možda.“

Neki su tada pomislili da je hladan i ravnodušan. Kako otac može tako mirno da reaguje dok mu sin pati? Ali farmer nije bio ravnodušan. Brinuo je o svom sinu i radio sve što je mogao da mu pomogne. Samo nije želeo da jedan događaj proglasi konačnom presudom.

Ubrzo nakon toga, vojska je prošla kroz selo. Zemlja se pripremala za rat i vojnici su odvodili svakog mladog i fizički sposobnog muškarca.

Porodice su plakale dok su gledale kako njihovi sinovi odlaze u neizvesnost. Međutim, kada su vojnici stigli do farmerove kuće i videli da njegov sin ima slomljenu nogu, ostavili su ga kod kuće. Zbog povrede nije bio sposoban za vojsku.

Komšije su tada ponovo došle kod farmera.

„Kakva divna sreća!“, uzvikivale su. „Njegova slomljena noga spasila ga je od odlaska u rat.“

Farmer ih je pogledao i odgovorio isto kao i svaki put:

„Možda.“

Farmer nikada nije bio ravnodušan. Samo je razumeo nešto što njegove komšije nisu: nijedan pojedinačni događaj nije kraj priče.

Ljudi često procenjuju život na osnovu trenutka u kojem se nalaze. Kada izgubimo posao, partnera, priliku ili novac, možemo pomisliti da se naš svet raspada. Kada dobijemo unapređenje, neočekivanu zaradu ili novu priliku, ponašamo se kao da je sve zauvek rešeno.

Ali život se retko odvija tako jednostavno.

Gubitak posla može nas primorati da naučimo novu veštinu, promenimo pravac i pronađemo posao koji nam više odgovara. Neuspeh može otkriti grešku koju bismo kasnije mnogo skuplje platili. Prekid odnosa može nas zaštititi od godina provedenih sa osobom koja nas ne poštuje.

Isto tako, dobitak nije uvek samo dobitak. Veliki uspeh može doneti pritisak, pogrešne ljude i obaveze koje nismo očekivali. Prilika koja na početku izgleda savršeno može nas odvesti dalje od života koji zapravo želimo.

Svaka „katastrofa“ i svaki „blagoslov“ samo su jedna karika u mnogo dužem lancu.

Zato mudar odgovor na ono što nam sudbina donese nije ni prerano slavlje ni potpuno očajavanje. To ne znači da treba da potiskujemo emocije. Prirodno je da se radujemo dobrim vestima i tugujemo zbog gubitka. Mudrost je u tome da ne donosimo konačne zaključke dok još ne znamo kako će se priča nastaviti.

Ponekad je najpošteniji odgovor na sve što nam se događa upravo farmerova jednostavna reč:

„Možda.“