Da li su „rezervne opcije“ zaista zaštita ili samo skriveni oblik nesigurnosti?

Na prvi pogled, savet da u vezi uvek imamo „rezervnu opciju“ može zvučati praktično. Poruka je jednostavna: ne vezuj čitav svoj život za jednu osobu, ne dozvoli da nečija poruka određuje tvoje raspoloženje i ne ostaj u odnosu samo zato što se plašiš samoće.

U tom delu zaista postoji nešto psihološki zdravo. Problem nastaje kada se emocionalna samostalnost pomeša sa tajnim održavanjem potencijalnih partnera koji bi trebalo da posluže kao zamena ukoliko trenutna veza propadne.

Postoji velika razlika između toga da imate bogat društveni život i toga da ljude držite u rezervi.

Zdrava osoba ne napušta prijatelje, porodicu, interesovanja i lične ciljeve čim započne vezu. Ona nastavlja da gradi svoj život, čuva kontakte i ima ljude kojima može da se obrati kada prolazi kroz težak period. Takva mreža podrške zaista smanjuje emocionalnu zavisnost i pomaže nam da ne doživljavamo svaku svađu kao katastrofu.

Međutim, ako neko namerno održava kontakt sa više potencijalnih partnera, krijući svoju pravu nameru, tada se više ne radi o samostalnosti. Radi se o osiguravanju od mogućeg gubitka, često izazvanom strahom od napuštanja.

Ljudi koji teško podnose neizvesnost ponekad žele da unapred pripreme zamenu. Tako dobijaju osećaj kontrole: ako ih jedna osoba odbaci, odmah postoji neko drugi ko može da ublaži prazninu. Kratkoročno, to može smanjiti nelagodu. Dugoročno, međutim, sprečava osobu da nauči kako da podnese tugu, samoću i razočaranje bez trenutnog traženja nove emocionalne potvrde.

Posebno problematičan deo ovakvog saveta jeste ideja da partner ne treba da zna za „rezervne opcije“. Kada odnos zavisi od tajnosti, obično već postoji nešto što bi narušilo poverenje kada bi bilo izgovoreno naglas. Zdrava granica štiti privatnost. Tajna, s druge strane, često štiti ponašanje za koje znamo da bi povredilo drugu osobu.

Samopouzdanje se takođe ne gradi razgovorom sa drugim ljudima samo da bismo delovali manje zainteresovano. Osoba koja namerno kasni sa odgovorima, izaziva ljubomoru ili pokazuje da uvek ima nekoga sa strane možda ostavlja utisak nedostupnosti, ali to nije isto što i emocionalna stabilnost.

Pravo samopouzdanje izgleda drugačije. Ono znači da ne paničite kada odgovor ne stigne odmah, da možete jasno da kažete šta vam smeta i da ste spremni da napustite odnos u kojem nema poštovanja. Ne zato što vas već čeka zamena, već zato što znate da možete da podnesete period samoće.

Nijedna osoba ne bi trebalo da upravlja vašim celokupnim raspoloženjem. Ali rešenje nije stvaranje tajnog spiska zamena. Rešenje je život koji ne prestaje kada veza počne: prijatelji, porodica, posao, interesovanja, fizička aktivnost, lični ciljevi i sposobnost da ostanemo sami sa svojim emocijama.

Najzdraviji „plan B“ nije druga osoba. To ste vi sami — vaš život, dostojanstvo, podrška koju ste izgradili i sigurnost da možete nastaviti dalje čak i kada se jedan odnos završi.