Zašto zevamo? Razlog nije samo umor — a nedostatak kiseonika je verovatno mit

Zevanje je toliko uobičajeno da ga gotovo i ne primećujemo. Pojavljuje se kada smo umorni, kada nam je dosadno, dok gledamo drugu osobu kako zeva, pa čak i dok samo čitamo tekst o zevanju.

Ipak, nauka još nema jedan konačan odgovor na pitanje zašto zevamo. Umesto jednog uzroka, istraživanja ukazuju na kombinaciju telesnih, moždanih i društvenih procesa. Neke stare pretpostavke su odbačene, dok se druge još proveravaju.

Ne zevamo zato što nam nedostaje kiseonik

Jedno od najraširenijih objašnjenja kaže da zevanjem unosimo više kiseonika kada ga u krvi nema dovoljno. Zbog toga mnogi veruju da telo otvara usta, duboko udahne i tako „razbuđuje“ mozak.

Međutim, eksperiment u kojem su učesnici udisali čist kiseonik, kao i vazduh sa povećanom količinom ugljen-dioksida, nije pokazao značajnu promenu u učestalosti zevanja. Čak ni fizička aktivnost koja je udvostručila brzinu disanja nije izazvala više zevanja. Zbog toga je jednostavna teorija o kiseoniku uglavnom napuštena.

Zevanje uključuje dubok udah, ali to ne znači da je njegov glavni zadatak povećavanje nivoa kiseonika. Disanje i zevanje najverovatnije kontrolišu različiti mehanizmi.

Zevamo kada nam je dosadno

Kada je okruženje monotono i ništa ne privlači našu pažnju, budnost može postepeno da opadne. Upravo tada često počinjemo da zevamo.

Zbog toga se pretpostavlja da zevanje prati prelazak iz jednog nivoa budnosti u drugi. Kao da telo registruje da pažnja slabi i pokušava da promeni trenutno stanje. Dosada zaista može povećati pospanost i smanjiti mentalnu angažovanost, ali nije potpuno dokazano da nas sam čin zevanja zaista uspešno razbuđuje.

U jednom istraživanju zevanje se pojavljivalo tokom perioda povećane pospanosti i pritiska za spavanje, ali posle njega nije zabeležen jasan porast moždane budnosti. Drugim rečima, zevanje može biti znak da pažnja opada, ali nije nužno dugme koje mozak pritisne da bi se trenutno probudio.

Zevamo zato što smo umorni

Zevanje se naročito često javlja pred spavanje i nakon buđenja. Istraživanje dnevnog ritma pokazalo je da njegova učestalost raste u satima koji prethode odlasku na spavanje, dok obrazac nakon buđenja zavisi i od toga da li je osoba jutarnji ili večernji tip.

Zato zevanje ne treba posmatrati samo kao poruku: „Moram odmah da spavam.“ Ono češće označava promenu stanja — prelazak iz aktivnosti u odmor, iz sna u budnost ili iz usredsređenosti u pospanost.

Jedno kliničko istraživanje takođe je pronašlo povezanost između učestalijeg zevanja i izraženije dnevne pospanosti kod osoba koje su ispitivane zbog mogućih problema sa spavanjem. To ne znači da svako često zevanje ukazuje na zdravstveni problem, već da ono ponekad može pratiti nedovoljno ili nekvalitetno spavanje.

Zevamo zato što je neko drugi zevnuo

Zevanje je zarazno. Dovoljno je da vidimo drugu osobu kako zeva, da čujemo zvuk zevanja ili čak da o tome čitamo — i možemo osetiti potrebu da isto učinimo. Ovaj fenomen je dobro dokumentovan, mada nisu svi ljudi podjednako podložni njemu.

Često se tvrdi da je zarazno zevanje dokaz empatije i emocionalne povezanosti. Neka istraživanja zaista su pokazala da se ono češće javlja između prijatelja i članova porodice nego između stranaca, što ukazuje na moguću ulogu društvene bliskosti.

Ipak, veza sa empatijom nije potpuno potvrđena. Veliko istraživanje sa 328 učesnika pokazalo je da se individualne razlike u zaraznom zevanju ne mogu jednostavno objasniti nivoom empatije. Zato je tačnije reći da zarazno zevanje verovatno ima društvenu funkciju, ali još ne znamo precizno šta ono govori o našim odnosima.

Da li zevanje hladi mozak?

Jedna od zanimljivijih savremenih hipoteza jeste da zevanje pomaže u regulisanju temperature mozga.

Prema toj ideji, široko otvaranje vilice, dubok udah i promene u protoku krvi mogu doprineti odvođenju toplote iz glave. Zevanje bi tako funkcionisalo kao mali ugrađeni sistem za hlađenje koji pomaže mozgu da radi efikasnije kada njegova temperatura poraste.

Istraživanja su pokazala da je zevanje povezano sa temperaturom okruženja i da se najčešće javlja unutar određenog temperaturnog raspona. Termalna snimanja su takođe zabeležila blago smanjenje temperature lica nakon zevanja.

Međutim, tvrdnja da zevanje „hladi mozak“ još je hipoteza, a ne konačno dokazana činjenica. Naučnici i dalje raspravljaju da li je termoregulacija njegova osnovna svrha ili samo jedan od nekoliko efekata koje zevanje može imati.

Jednostavna radnja sa više mogućih funkcija

Zevanje verovatno nema samo jedan razlog. Ono može da se pojavi uz umor, dosadu, promene nivoa budnosti, temperaturu tela i ponašanje ljudi oko nas.

Ono što danas možemo prilično sigurno reći jeste da zevanje nije samo pokušaj tela da unese više kiseonika. Mnogo je verovatnije da predstavlja star, složen refleks povezan sa promenama u stanju mozga i tela.

A ako ste zevnuli dok ste čitali ovaj tekst, niste jedini. Sama pažnja usmerena na zevanje nekada je dovoljna da pokrene poznatu reakciju.