Ako je život video-igra, evo 7 „šifri“ koje mogu da ga učine lakšim

Većina ljudi, kada želi nešto da promeni u svom životu, prvo pokušava da pronađe više motivacije. Govorimo sebi da moramo biti disciplinovaniji, uporniji, organizovaniji ili jednostavno „jači“. Međutim, svakodnevno ponašanje često ne zavisi toliko od snage volje koliko od načina na koji smo postavili sopstveno okruženje i pravila.

Zato su neke od najkorisnijih psiholoških tehnika zapravo veoma jednostavne. Ne pokušavaju da vas nateraju da svakog dana budete maksimalno motivisani. Umesto toga, smanjuju otpor između vas i onoga što želite da uradite.

Ako bismo život zamislili kao video-igru, ovo bi bile male „šifre“ koje igru ne rešavaju umesto vas — ali mogu da je učine znatno lakšom.

1. Pravilo od dva minuta: ne dozvolite malim obavezama da se nagomilaju

Mali zadaci imaju čudnu osobinu: pojedinačno deluju bezazleno, ali kada ih ostavimo deset ili dvadeset, odjednom imamo osećaj da nas je život zatrpao.

Jedna od najjednostavnijih strategija jeste pravilo od dva minuta.

Ako nešto zahteva manje od dva minuta, uradite to odmah umesto da ga dodajete na listu obaveza.

Odgovorite na kratku poruku. Operite šolju. Složite dokument. Vratite predmet na njegovo mesto.

Poenta nije da opsesivno završavate svaki sitan zadatak istog trenutka. Poenta je da sprečite stvaranje gomile sitnih nedovršenih stvari koje kasnije počinju da deluju mnogo veće nego što zapravo jesu.

Ništa se ne nagomilava, a lista obaveza ostaje lakša.

2. Velikom zadatku dajte samo 20 minuta

Veliki zadaci često deluju nemoguće upravo zato što nemaju jasne granice.

„Moram da završim projekat“ zvuči teško.

„Radiću na projektu tačno 20 minuta“ zvuči mnogo podnošljivije.

Postavite tajmer na tačno 20 minuta i obećajte sebi da ćete se baviti samo tim zadatkom. Kada vreme istekne, dozvoljeno vam je da prestanete.

Zanimljivo je da najteži deo često nije sam rad, već početak. Kada jednom uđemo u ritam, otpor obično opada. Zato se može dogoditi da nakon 20 minuta više ni ne želite da stanete.

Na kraju uradite mnogo više nego što ste očekivali od „samo dvadeset minuta“.

3. Pet minuta uveče može da vam promeni jutro

Jutra često deluju haotično jer mozak mora da donese veliki broj malih odluka pre nego što smo se potpuno razbudili.

Šta obući? Gde su stvari? Šta prvo raditi? Šta poneti?

Jednostavno rešenje je da uveče provedete pet minuta pripremajući sutrašnji dan.

Spakujte torbu. Izaberite odeću. Pripremite radni sto. Zapišite prvu važnu obavezu.

Nećete time rešiti sve probleme sledećeg dana, ali ćete se probuditi sa jednom stvari manje o kojoj morate da razmišljate.

A manje jutarnjih odluka često znači mirniji početak dana.

4. Za impulsivnu kupovinu uvedite pravilo od 24 sata

Impulsivne kupovine često funkcionišu na principu trenutnog zadovoljstva. Ne kupujemo uvek zato što nam je nešto zaista potrebno, već zato što želimo osećaj koji nam kupovina daje tog trenutka.

Zato uvedite jednostavno pravilo.

Kada poželite nešto što vam nije neophodno, stavite proizvod u korpu — i zatvorite stranicu.

Sačekajte puna 24 sata pre kupovine.

Ako ga i sutradan želite i kupovina ima smisla, možete ponovo razmisliti.

Ali vrlo često se početni impuls značajno smanji.

Rezultat može biti jednostavan: kupujete manje, a manje se i kajete zbog onoga što ste kupili.

5. Nemojte štedeti ono što ostane — prvo odvojite novac

Mnogi ljudi štede po principu: „Na kraju meseca ću staviti sa strane ono što ostane.“

Problem je što često ne ostane ništa.

Zato promenite redosled.

Podesite automatski transfer na dan kada vam legne plata. Čak i ako je iznos mali, ideja je da štednja postane deo sistema, a ne odluka koju morate iznova da donosite svakog meseca.

Novac koji odmah prebacite na drugi račun manje je dostupan svakodnevnoj potrošnji, pa je manja verovatnoća da ćete ga spontano potrošiti.

Tako štednja postaje automatizovana navika, a ne stalna borba sa snagom volje.

6. Ako vas užasava procena drugih, vežbajte male i bezbedne neprijatnosti

Naš unutrašnji kritičar često je opsednut pitanjem: „Šta će drugi misliti?“

Zato je jedna od strategija da sebe namerno izložite malim i bezbednim dozama neprijatnosti.

Možete, na primer, pitati da li postoji popust na kafu. Postaviti jednostavno pitanje nepoznatoj osobi. Uraditi nešto potpuno bezazleno što vam je ipak pomalo neprijatno.

Cilj nije da se ponašate čudno radi pažnje.

Cilj je da vaš mozak dobije iskustvo: „Bilo mi je neprijatno — i ništa strašno se nije dogodilo.“

Takva mala iskustva mogu postepeno da oslabe automatske „socijalne scenarije“ koje nosimo u glavi i da pokažu da neprijatnost nije isto što i opasnost.

7. Najvažnija „šifra“: mali sistemi pobeđuju veliku motivaciju

Možda je ovo zapravo najvažnija ideja od svih.

Nijedna od prethodnih metoda ne oslanja se prvenstveno na ogromnu snagu volje.

Naprotiv — svaka pokušava da ukloni trenje.

Dva minuta umesto gomile obaveza.

Dvadeset minuta umesto zastrašujućeg projekta.

Pet minuta pripreme umesto haotičnog jutra.

Dvadeset četiri sata čekanja umesto impulsivne kupovine.

Automatski transfer umesto svakomesečne odluke da „morate da štedite“.

Male vežbe neprijatnosti umesto očekivanja da ćete jednog jutra jednostavno prestati da brinete šta drugi misle.

Mali sistemi često pobeđuju veliku motivaciju.

Kada prvo promenite strukturu, ono što ste ranije nazivali „lenjošću“ ponekad počinje samo od sebe da gubi snagu.

Ne treba vam uvek više discipline — ponekad vam treba pametniji sistem

To je možda najveća greška koju pravimo kada pokušavamo da promenimo sebe: svako odlaganje tumačimo kao nedostatak karaktera.

Ali čovek nije mašina koja svakog jutra dobija istu količinu energije, koncentracije i volje.

Zato dobar sistem ne pita: „Kako da nateram sebe da budem savršeno disciplinovan?“

Bolje pitanje glasi:

„Kako mogu da učinim željeno ponašanje toliko jednostavnim da mi treba manje discipline da ga započnem?“

Promene često ne nastaju kroz jedan veliki nalet motivacije. Nastaju kroz sitna podešavanja koja se ponavljaju dovoljno dugo.

I upravo ta mala podešavanja, vremenom, mogu da prerastu u stvarnu i trajnu promenu.