Zašto pravi izbori ne traže nagradu?

Neke stvari uradimo zato što znamo da treba. Ne zato što će ih neko primetiti, pohvaliti ili zapamtiti, već zato što bismo teško mogli drugačije. Vratimo nešto što nam ne pripada, održimo obećanje i kada više niko ne bi zamerio da ga zaboravimo, zastanemo zbog nekoga kome je potrebna pomoć ili kažemo istinu i onda kada bi nam ćutanje bilo jednostavnije.7

U takvim trenucima nema publike, a često nema ni nagrade. I možda upravo zato oni toliko govore o nama. Jer odluka koja zavisi od priznanja lako se menja kada priznanje izostane, dok ona koju donosimo iz svojih vrednosti ostaje naša i onda kada niko ne gleda.

Mnoge naše najbolje odluke nastaju upravo iz te dubine, iz iskustva, uverenja i onoga što u sebi prepoznajemo kao ispravno. Ne moraju biti velike. Ponekad je dovoljno saslušati, pomoći, održati reč ili nekome pokazati da smo ga primetili. Za nas to može biti nekoliko trenutaka, a za drugog čoveka može značiti mnogo više.

Kada takva odluka postane postupak prema drugome, može nastati susret u kojem se između dvoje ljudi stvara sklad. Ne zato što očekujemo nešto zauzvrat, već zato što je jedan čovek svojim postupkom uneo u taj odnos pažnju, poštovanje ili...