Zašto pokušaj da impresioniraš ženu može da te učini manje privlačnim

Privlačnost se teško gradi dokazivanjem. Kada čovek stalno pokušava da pokaže koliko vredi, druga osoba može osetiti potrebu za odobravanjem. Autentičnost, emocionalna stabilnost i život koji ima smisao i bez partnera obično stvaraju zdraviju osnovu za privlačnost.

Postoji paradoks koji mnogi ljudi otkriju tek posle mnogo neuspešnih pokušaja u vezama: što više pokušavamo da ostavimo savršen utisak, to ponekad delujemo manje prirodno.

Muškarac može da obuče najbolje odelo, priča o poslu, novcu, automobilu, treninzima, poznanstvima i uspehu. Može da bira svaku reč, pokušava da bude duhovit i neprestano prati njenu reakciju. Spolja sve može izgledati kao samopouzdanje.

Ali iza toga se ponekad krije nešto sasvim drugo:

„Da li sam dovoljno dobar da me izabereš?“

Upravo tu pokušaj impresioniranja može da počne da radi protiv osobe koja ga koristi.

Problem nije u tome što neko ima novac, dobar posao, mišiće, ambicije ili status. Nijedna od tih stvari sama po sebi nije negativna. Problem nastaje kada ih čovek koristi kao dokaz sopstvene vrednosti i kada njegovo ponašanje postane predstava čiji je jedini cilj da dobije odobravanje.

Tada druga osoba više ne upoznaje njega.

Upoznaje verziju njega napravljenu da bude prihvaćena.

A autentična privlačnost teško nastaje kada se jedna osoba stalno pita kako izgleda u očima druge.

Prestani da glumiš

Nemoj pokušavati da impresioniraš ženu bilo čime.

Ni mišićima, ni novcem, ni statusom. Onog trenutka kada počneš da izvodiš predstavu samo da bi dobio njeno odobravanje, gubiš prirodnost.

Ona može da oseti očajničku potrebu za potvrdom. Može da primeti kada ti je previše važno da joj se dopadneš.

Umesto toga, radi ono što voliš i uživaj u sopstvenom životu.

Prihvati žene kojima se takav ti prirodno dopadaš.

To je mnogo bliže stvarnoj privlačnosti.

Ova ideja ne znači da treba namerno da budeš hladan, nezainteresovan ili nepristojan. Niti znači da trud u odnosima nije važan.

Razlika je između truda i dokazivanja.

Trud govori:

„Stalo mi je.“

Dokazivanje govori:

„Molim te, potvrdi da vredim.“

Ta razlika je mnogo veća nego što izgleda.

Osoba koja ima stabilniji osećaj sopstvene vrednosti može da pokaže interesovanje, da bude pažljiva i da otvoreno kaže šta oseća, a da pritom ne zavisi potpuno od odgovora druge osobe.

To je emocionalno mnogo stabilnija pozicija.

Postani poželjan, umesto da pokušavaš da izgledaš poželjno

Žene se ne zaljubljuju nužno u ono čime se razmećeš.

Mnogo je važnije kako se osećaju pored tebe kada si potpuno svoj.

Pokazivanje mišića može da privuče pažnju.

Pokazivanje novca može da privuče pažnju.

Status može da impresionira.

Ali nijedna od tih stvari sama po sebi ne garantuje emocionalnu povezanost.

Ako stalno pokazuješ novac, možeš početi da ostavljaš utisak bankomata.

Ako neprestano ističeš status, možeš postati trofej.

Ako je čitav identitet zasnovan na tome šta poseduješ i kako izgledaš, možeš postati koristan ili impresivan — a da pritom ne postaneš istinski poželjan.

Privlačnost nije isto što i divljenje.

Neko može da bude impresioniran tvojim automobilom, položajem ili fizičkim izgledom, a da ipak ne oseća emocionalnu bliskost sa tobom.

Dugoročna privlačnost mnogo češće zavisi od ukupnog iskustva koje ljudi imaju jedno pored drugog: da li postoji sigurnost, humor, radoznalost, seksualna hemija, međusobno poštovanje i osećaj da ne moraju neprestano nešto da dokazuju.

Kada impresioniranje postane prikriveno moljenje za odobravanje

Razmisli šta se psihološki događa kada svim silama pokušavaš da impresioniraš nekoga.

Poruka može da postane:

„Molim te, odobri me.“

Ili:

„Molim te, izaberi me.“

U originalnoj poruci ovo se opisuje kao ponašanje koje nije izraz muške sigurnosti, već svojevrsno „moljenje prerušeno u samopouzdanje“.

Formulacija jeste gruba, ali suština ima smisla: preterana potreba za potvrdom druge osobe često se oseća u komunikaciji.

Vidi se u stalnom hvalisanju.

U pokušaju da svaka priča zvuči impresivno.

U preteranom slaganju sa svime što ona kaže.

U strahu da izraziš drugačije mišljenje.

U stalnom proveravanju da li joj se dopadaš.

U potrebi da svaki trenutak razgovora kontrolišeš.

Tada osoba više nije prisutna u razgovoru.

Ona prati sopstveni nastup.

I upravo zato prirodnost nestaje.

Žena ne želi predstavu umesto čoveka. Isto važi i u obrnutom smeru: većina ljudi želi osećaj da razgovara sa stvarnom osobom, a ne sa pažljivo režiranom verzijom nekoga ko pokušava da dobije savršenu ocenu.

Živi svoj život

Muškarac koji lako privlači pažnju često nije onaj koji se najviše razmeće.

Ne mora da se hvali.

Ne mora svakih pet minuta da pokazuje koliko je uspešan.

On jednostavno živi.

Zabavlja se.

Radi ono što voli.

Ima sopstvene ciljeve, prijateljstva, interesovanja i planove.

Ne treba mu njena potvrda da bi osećao da je celovit.

Upravo ta celovitost može biti veoma privlačna.

Žena tada ne oseća da mora da postane publika njegovog života.

Može da poželi da postane deo tog života.

Ovo je važna razlika.

Zdrava veza ne nastaje kada jedna osoba postane čitav svet druge osobe.

Nastaje kada se sretnu dva čoveka koji već imaju identitet, potrebe, granice i pravac — i odluče da deo života grade zajedno.

Partner može biti izuzetno važan.

Ali ne bi trebalo da bude jedini izvor smisla, samopoštovanja ili identiteta.

Jer kada partner postane odgovoran za sve to, odnos dobija teret koji teško može dugo da izdrži.

Prestani da dokazuješ

Originalna poruka ide još dalje:

„Ona će juriti muškarca koji ne juri nju.

Ceniće muškarca kojem nije potrebna njena potvrda.

Zaljubiće se u muškarca koji je tretira kao dodatak svom životu, a ne kao centar svog života.

Prestani da dokazuješ. Počni da živiš.

Onog trenutka kada prestaneš da budeš opsednut time da je impresioniraš, počinješ da ostavljaš drugačiji utisak.“

Ovaj deo treba razumeti pažljivo.

Ignorisanje žene nije psihološka magija.

Nema garancije da će neko početi da te želi samo zato što si prestao da ga juriš.

Privlačnost nije formula.

Ali postoji važna razlika između čoveka koji želi nečiju pažnju i čoveka koji mora da je dobije.

Prvi može da prihvati oba ishoda.

Drugi postaje zavisan od ishoda.

I upravo se ta zavisnost često oseća kao pritisak.

Ako ti se žena dopada, sasvim je normalno da pokažeš interesovanje.

Ali ako moraš da je ubediš da vrediš, odnos je od početka postavljen na lošu osnovu.

Zašto preveliki trud ponekad smanjuje privlačnost

Kada pokušavamo da se dopadnemo nekome, prirodno je da pokažemo svoju najbolju stranu.

To nije problem.

Problem nastaje kada se samoprezentacija pretvori u projekat.

Tada čovek više ne razmišlja:

„Da li se meni ova osoba zaista dopada?“

Već samo:

„Kako da nateram ovu osobu da izabere mene?“

To je ogromna psihološka promena.

Odjednom druga osoba postaje nagrada.

A ti postaješ kandidat.

Tvoj fokus više nije na kompatibilnosti, već na odobravanju.

Tada često previdimo najvažnije pitanje svakog odnosa:

Da li se mi zapravo dopadamo jedno drugom onakvi kakvi zaista jesmo?

Nije dovoljno da se ti dopadneš njoj.

I ona mora da odgovara tebi.

To zvuči očigledno, ali ljudi koji su izrazito fokusirani na osvajanje često potpuno zaborave sopstvene kriterijume.

Privlačnost i potreba nisu isto

Postoji značajna razlika između rečenica:

„Želim da budem sa tobom.“

i

„Potreban si mi da bih se osećao dovoljno vrednim.“

Prva može biti izraz bliskosti.

Druga stvara emocionalni pritisak.

Kada čovek nema stabilan osećaj sopstvene vrednosti, partnerova pažnja može postati neka vrsta psihološke valute.

Poruka znači: vredim.

Poziv znači: vredim.

Sastanak znači: vredim.

Seks znači: vredim.

Odbijanje onda znači suprotno.

I upravo zato postaje toliko bolno.

Čovek koji je razvio stabilnije samopoštovanje takođe može biti povređen odbijanjem, ali iz njega neće automatski izvući zaključak da je bezvredan.

Može da kaže:

„Žao mi je što nije uspelo.“

Bez potrebe da kaže:

„Sa mnom nešto nije u redu.“

Budi autentičan

Igraj svoju igru.

Izgradi svoj život.

Uživaj sa njom ili bez nje.

Prihvati ljude kojima tvoja energija prirodno odgovara.

A one kojima ne odgovara?

Pusti ih da odu.

Nisu ni bili pravi ljudi za tebe.

Muškarac koji ostavlja utisak autentičnošću na duge staze će gotovo uvek imati čvršću osnovu od muškarca koji ostavlja utisak predstavom.

Budi stvaran.

To možda zvuči jednostavno, ali autentičnost nije isto što i govoriti ili raditi baš sve što ti padne na pamet.

Autentičnost znači da postoji razumna podudarnost između onoga što osećaš, onoga što govoriš i načina na koji živiš.

Ne govoriš da ti nešto nije važno ako jeste.

Ne pretvaraš se da si potpuno nezainteresovan ako ti se žena zapravo dopada.

Ne glumiš bogatstvo koje nemaš.

Ne izmišljaš iskustva.

Ne prilagođavaš čitavu ličnost osobi koju si upoznao pre dva sata.

Možeš da želiš nekoga i da ipak ostaneš svoj.

Upravo je to zdrava pozicija.

Muškarac koji nema potrebu da impresionira

Takav čovek ne mora da bude najbogatiji u prostoriji.

Ne mora da bude najzgodniji.

Ne mora da ima najskuplji sat.

Njegova sigurnost dolazi iz nečeg stabilnijeg.

Zna šta mu je važno.

Ima stvari kojima se raduje i kada nije u vezi.

Može da pokaže interesovanje bez ponižavanja sebe.

Može da primi kompliment bez potrebe da dobije još deset.

Može da čuje „ne“ bez osvete i ogorčenosti.

Može da upozna izuzetno privlačnu ženu i da se ipak zapita:

„Da li se meni dopada ko je ona?“

umesto samo:

„Šta moram da uradim da bih joj se dopao?“

Tu se dinamika potpuno menja.

Autentičnost nije trik za osvajanje žena

Ovo je možda najvažniji deo cele teme.

Nemoj prestati da impresioniraš ženu zato što misliš da će je to naterati da te juri.

To je samo druga vrsta predstave.

Ako glumiš nezainteresovanost da bi izazvao njeno interesovanje, još uvek igraš istu igru.

I dalje pokušavaš da kontrolišeš njen odgovor.

Autentičnost počinje tek kada možeš iskreno da kažeš:

„Sviđaš mi se. Voleo bih da te upoznam. Ali ako ne osećaš isto, prihvatiću to.“

Tu nema poniženja.

Nema igrica.

Nema potrebe da neko juri nekoga.

Postoji interesovanje, ali postoji i samopoštovanje.

Šta ženu zaista može da odbije kod preteranog dokazivanja?

Nije problem to što je muškarac uspešan.

Problem je ako bez toga ne zna ko je.

Nije problem što trenira.

Problem je ako svaki razgovor mora da se vrati na njegovo telo.

Nije problem što dobro zarađuje.

Problem je ako novac postane glavni argument zbog kojeg bi žena trebalo da ga želi.

Nije problem ni status.

Problem nastaje kada status mora da zameni ličnost.

Čovek može imati sve navedeno i biti veoma privlačan.

Ali tada bi te osobine trebalo da budu deo njegovog života, a ne reklama za njegovu vrednost.

Za kraj: ne pokušavaj da postaneš neko koga će svi želeti

To je nemoguć cilj.

Bez obzira koliko radiš na sebi, nećeš biti privlačan svakoj ženi.

Kao što ni tebi neće biti privlačna svaka žena.

I to nije problem.

Privlačnost podrazumeva selekciju.

Mnogo zdraviji cilj jeste da izgradiš život kojim si zadovoljan čak i onda kada trenutno nema nikoga pored tebe.

Radi na svom telu ako ti je važno.

Radi na poslu.

Zarađuj.

Putuj.

Uči.

Gradi prijateljstva.

Razvijaj humor.

Uči da razgovaraš sa ljudima.

Postani emocionalno stabilniji.

Ali nemoj sve to raditi samo da bi jednog dana neka osoba rekla:

„Sada si dovoljno dobar.“

Radi zato što je to život koji želiš da živiš.

Kada upoznaš nekoga ko se prirodno uklapa u taj život, nećeš morati neprestano da se prodaješ.

Nećeš morati da objašnjavaš koliko vrediš.

Nećeš morati da pretvaraš svaki sastanak u audiciju.

Moći ćeš jednostavno da budeš prisutan i da vidiš postoji li među vama nešto stvarno.

Jer čovek koji ne mora neprekidno da dokazuje sopstvenu vrednost često ostavlja potpuno drugačiji utisak od čoveka koji se svim silama trudi da je pokaže.

Ne pokušavaj da izgledaš kao muškarac kojeg treba izabrati. Izgradi život u kojem ćeš i ti moći mirno da biraš.