Zašto neke žene lako kontrolišu svoje muževe, a oni ne smeju da se suprotstave? Pet psiholoških razloga

Kontrola u braku ne nastaje uvek kroz otvorene sukobe. Ponekad se razvija toliko postepeno da muškarac ne primećuje kako je izgubio pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje.

U zdravom braku partneri razgovaraju, donose zajedničke odluke i poštuju međusobne granice. Međutim, postoje odnosi u kojima jedna osoba vremenom preuzima gotovo potpunu kontrolu.

Muškarac tada često pristaje na stvari koje ne želi, izbegava rasprave i potiskuje sopstvene potrebe kako bi sačuvao mir.

Zašto se to događa? Postoji nekoliko mogućih psiholoških objašnjenja.

1. Od početka je odustajao od sopstvenog stava

Od samog početka veze stalno je tražio njeno odobravanje i izbegavao sukobe po svaku cenu.

Kada je partnerka shvatila da se gotovo nikada neće usprotiviti, mogla je sve lakše da preuzima kontrolu nad zajedničkim odlukama.

Problem nije u kompromisu, već u tome što kompromis prestaje da bude obostran.

Ako jedna osoba uvek popušta, odnos može postati neravnopravan.

2. Više se plaši da izgubi nju nego njeno poštovanje

Pomisao da bi ga supruga mogla napustiti, naljutiti se ili uskratiti mu bliskost plaši ga više nego činjenica da se prema njemu ponekad postupa bez poštovanja.

Zbog tog straha radije ćuti.

Psihološki, strah od napuštanja može podstaći osobu da preterano prilagođava svoje ponašanje partneru.

Vremenom muškarac može početi da veruje da je ćutanje jedini način da sačuva vezu.

3. Emocije se koriste kao sredstvo pritiska

Suze, kažnjavanje ćutanjem, izazivanje krivice ili iznenadni izlivi besa ponekad mogu postati načini uticanja na partnerove odluke.

Muškarac tada popušta samo da bi ponovo uspostavio mir.

Bira kratkoročni spokoj umesto dugoročnog samopoštovanja.

Ipak, važno je razlikovati manipulaciju od iskrenog pokazivanja emocija. Plakanje ili ljutnja sami po sebi nisu manipulacija.

Problem nastaje kada se emocionalne reakcije uporno koriste za zastrašivanje, kažnjavanje ili kontrolisanje druge osobe.

4. Finansijska ili emocionalna zavisnost

Ako muškarac potpuno zavisi od supruge u finansijskom ili emocionalnom smislu, može osećati da nema dovoljno slobode da izrazi neslaganje.

Strah od gubitka sigurnosti ponekad ga navodi da prihvata ponašanja koja mu smetaju.

Međutim, finansijska zavisnost sama po sebi ne znači da neko kontroliše partnera.

Presudno je da li se ta zavisnost koristi za nametanje odluka i ograničavanje slobode.

5. Nikada nije naučio da postavlja granice

Mnogi muškarci odrastaju uz poruku da moraju da učine sve kako bi njihova supruga bila srećna.

Zbog toga ponekad izjednačavaju dobar brak sa neprestanim popuštanjem.

Bez jasnih ličnih granica, vremenom mogu postati osobe čije se mišljenje u sopstvenom domu gotovo ne uvažava.

Postavljanje granica nije sebičnost. To je sposobnost da mirno kažete šta vam odgovara, a šta ne, bez vređanja ili ponižavanja partnera.

Ljubav nije isto što i kontrola

Zdrav brak ne podrazumeva da muškarac dominira ženom, niti da žena upravlja svakom njegovom odlukom.

Oba partnera imaju pravo na mišljenje, dostojanstvo i lične granice.

Kontrola i emocionalna manipulacija mogu se pojaviti kod oba pola. Zato je važnije prepoznati nezdravo ponašanje nego krivicu pripisivati muškarcima ili ženama.

Prava ljubav ne zahteva da izgubite sopstveni glas kako biste sačuvali nekoga pored sebe.

Brak bi trebalo da bude zajednica dvoje ravnopravnih ljudi, a ne odnos u kojem jedan odlučuje, dok drugi ćuti iz straha.