Postoje muškarci koji danas deluju gotovo nedodirljivo. Ne odgovaraju odmah na poruke, ne pokazuju lako osećanja, retko govore o svojim strahovima i ne dozvoljavaju drugima da im se previše približe.

Na prvi pogled izgledaju samouvereno, hladno, ponekad čak i nezainteresovano. Međutim, iza takvog ponašanja može se skrivati sasvim drugačija priča.

Ponekad muškarac koji danas deluje ravnodušno nije čovek koji nikada nije umeo da voli, već neko ko je nekada voleo toliko intenzivno da je izgubio osećaj sigurnosti.

Nekada je bio čovek kojem je previše bilo stalo

Možda je nekada odgovarao na svaku poruku čim bi telefon zazvonio. Razmišljao je o svakoj izgovorenoj reči, pravio planove za budućnost i iskreno verovao da će osoba koju voli ostati uz njega.

Nije se plašio da pokaže nežnost. Nije skrivao koliko mu je stalo.

A onda je došlo razočaranje.

Možda ga je partnerka napustila bez objašnjenja. Možda je doživeo prevaru, odbacivanje ili odnos u kojem njegova osećanja nisu bila uzvraćena.

Takva iskustva ne menjaju svakoga na isti način. Ipak, kod nekih ljudi ona mogu ozbiljno da naruše poverenje u bliskost.

Zašto se posle emocionalne povrede povlačimo?

Kada doživimo snažno emocionalno razočaranje, naš um pokušava da pronađe način da nas zaštiti od ponavljanja bola.

Jedna od mogućih reakcija jeste emocionalno povlačenje.

Osoba počinje manje da govori o osećanjima, izbegava ranjivost i pažljivije bira kome će pokloniti poverenje.

Problem nastaje kada zaštita od bola postane zaštita od svake bliskosti.

Muškarac tada može da veruje da je ravnodušnost znak snage, iako je ponekad reč o strahu da ponovo ne bude povređen.

Psihološki gledano, potiskivanje emocija nije isto što i njihovo prevazilaženje.

Kada ljubav počne da liči na opasnost

Posebno bolno iskustvo predstavlja trenutak kada osoba poveruje da je njena dobrota bila iskorišćena.

Tada se mogu pojaviti misli poput: „Nikada više neću toliko voleti“, „Ne smem nikome potpuno da verujem“ ili „Ako pokažem osećanja, ponovo ću izgubiti“.

Ovakva uverenja mogu kratkoročno pružiti osećaj kontrole.

Međutim, ako postanu trajna, otežavaju stvaranje zdravih odnosa.

Važno je razumeti i nešto drugo: bolno iskustvo sa jednom partnerkom ne govori ništa pouzdano o svim ženama.

Izdaja je izbor pojedinca, a ne neizbežna osobina jednog pola.

Razlika između zdravih granica i emocionalnog zida

Posle teškog raskida mnogi ljudi zaista postaju pažljiviji.

Uče da ne ignorišu upozoravajuće znakove, da ne žrtvuju samopoštovanje i da ne pokušavaju neprestano da zasluže nečiju ljubav.

To može biti znak emocionalnog sazrevanja.

Ali postoji značajna razlika između muškarca koji ima zdrave granice i muškarca koji više nikome ne dozvoljava da mu se približi.

Prvi zna da može voleti, a da pritom ne izgubi sebe.

Drugi pokušava da izbegne bol tako što izbegava samu mogućnost ljubavi.

Jedan je naučio da se zaštiti. Drugi možda još živi pod uticajem stare povrede.

Prava snaga nije u tome da prestanemo da osećamo

Ljubavno razočaranje može promeniti način na koji čovek doživljava poverenje, bliskost i sopstvenu vrednost.

Ipak, postati hladan nije jedini mogući odgovor.

Oporavak podrazumeva prepoznavanje sopstvenih osećanja, prihvatanje iskustva i postepeno obnavljanje poverenja.

Ponekad u tome pomažu vreme, podrška bliskih ljudi ili razgovor sa psihoterapeutom.

Najveća emocionalna snaga nije sposobnost da više nikoga ne volimo. Ona je sposobnost da, uprkos prethodnom bolu, ponovo izaberemo bliskost bez odricanja od samopoštovanja.

Jer muškarac koji je nekada voleo svim srcem ne mora zauvek da ostane hladan.

Možda samo treba ponovo da nauči da ljubav ne mora da znači gubitak sebe.