Možeš biti uspešan na poslu, opušten među prijateljima i potpuno siguran u sebe, a onda se pojavi žena koja ti se dopada i odjednom zaboraviš kako se vodi najobičniji razgovor.

Srce počinje brže da kuca. Dlanovi postaju vlažni. U glavi se smenjuju desetine pitanja: Šta ako kažem nešto glupo? Šta ako me odbije? Šta ako primeti da sam nervozan?

Dok pokušavaš da smisliš savršenu rečenicu, prilika polako prolazi.

Ovakva situacija mnogo je češća nego što većina muškaraca želi da prizna. Zanimljivo je da problem često nije nedostatak komunikacijskih veština, već prevelika važnost koju pridajemo jednom susretu.

Psihologija objašnjava da strah od negativne procene može da pojača nervozu, samokontrolu i izbegavanje društvenih situacija. Što se više trudimo da ostavimo savršen utisak, to nam spontano ponašanje može postati teže.

Dobra vest je da samopouzdanje u razgovoru nije osobina rezervisana za nekolicinu srećnika. Ono može da se razvija vežbom, promenom načina razmišljanja i drugačijim odnosom prema sopstvenoj nesigurnosti.

Zašto muškarac postaje nervozan kada mu se žena dopada?

Kratak odgovor glasi: zato što običan razgovor počinje da doživljava kao situaciju u kojoj mora da dokaže sopstvenu vrednost.

Kada nam je nečije mišljenje posebno važno, možemo postati preterano svesni svog glasa, držanja, izraza lica i svake izgovorene reči.

Umesto da slušamo osobu ispred sebe, počinjemo da posmatramo sopstveno ponašanje.

„Da li sam dovoljno zanimljiv?“

„Da li izgledam samouvereno?“

„Šta ako joj nisam privlačan?“

Ta unutrašnja pitanja stvaraju dodatni pritisak. Razgovor prestaje da bude prilika za upoznavanje i pretvara se u svojevrstan ispit.

Kod nekih ljudi reč je o sasvim uobičajenoj tremi. Kod drugih strah od procene može biti deo izraženije socijalne anksioznosti.

Važno je razumeti da sama nervoza nije znak slabosti. Ona često znači da nam je do nečega stalo.

Problem nastaje kada dozvolimo da strah odlučuje umesto nas.

Sledećih deset principa mogu pomoći da se taj obrazac postepeno promeni.

1. Prestani da svaki prilazak posmatraš kao veliki izazov

Jedna od najčešćih grešaka jeste uverenje da svaki razgovor sa privlačnom ženom mora da ima određeni rezultat.

Muškarac unapred odlučuje da mora da dobije njen broj telefona, ostavi snažan utisak ili dogovori sastanak.

Tako jednostavna društvena interakcija postaje zadatak čiji rezultat doživljava kao lični uspeh ili neuspeh.

Psihološki gledano, takav pritisak može da pojača strah od procene.

Zato promeni cilj.

Umesto da razmišljaš kako da osvojiš nečiju pažnju, pokušaj da ostvariš jedan prijatan, opušten ljudski kontakt.

Možeš da postaviš jednostavno pitanje, prokomentarišeš nešto što se dešava oko vas ili započneš kratak razgovor bez očekivanja da se nešto posebno mora dogoditi.

Ako razgovor traje dva minuta i završi se osmehom, i to može biti pozitivno iskustvo.

Zapamti: Tvoja vrednost ne zavisi od toga da li si dobio nečiji broj telefona. Prvi uspeh je što si sebi dozvolio da napraviš korak.

2. Prestani da stavljaš lepu ženu na pijedestal

Fizička privlačnost može snažno da utiče na našu percepciju druge osobe.

Kada nam se neko izuzetno dopada, lako počinjemo da ga idealizujemo. Pripisujemo mu osobine koje još nismo imali priliku da upoznamo.

Odjednom žena koju smo videli na nekoliko trenutaka deluje kao neko nedostižan.

A onda se javlja misao:

„Zašto bi ona uopšte želela da razgovara sa mnom?“

Upravo tu počinje problem.

Lepota ne znači da je neko vredniji, pametniji ili emocionalno sigurniji od drugih ljudi.

I veoma privlačne osobe imaju nesigurnosti. I one ponekad kažu nešto nespretno, brinu šta drugi misle i imaju loše dane.

Kada drugu osobu doživljavaš kao ravnopravno ljudsko biće, a ne kao nagradu koju treba da osvojiš, razgovor postaje prirodniji.

Nema potrebe da dokazuješ da si dostojan njene pažnje.

Oboje ste ljudi koji tek treba da otkriju da li imaju nešto zajedničko.

Zapamti: Privlačnost nije hijerarhija. Lepota ne čini drugu osobu superiornom, niti tebe manje vrednim.

3. Prvo opusti telo, pa tek onda pokušaj da smiriš misli

Anksioznost nije samo mentalno iskustvo.

Ona se često oseća kroz telo: ubrzan puls, napeta ramena, stegnutu vilicu, plitko disanje i neprijatan osećaj u stomaku.

U takvom stanju muškarac može pokušavati da se ubedi da nema razloga za nervozu, dok njegovo telo i dalje reaguje kao da se nalazi pred ozbiljnom pretnjom.

Zato je korisno početi od nečeg jednostavnijeg.

Spusti ramena.

Opusti vilicu.

Stani stabilno, sa stopalima oslonjenim na podlogu.

Udahni mirno, a zatim lagano izdahni. Nekim ljudima prija da izdah traje nešto duže od udaha, bez forsiranja disanja.

Ne pokušavaj da na silu ukloniš svaki trag nervoze. Dovoljno je da malo usporiš i vratiš pažnju na trenutak u kome se nalaziš.

Vežbe disanja i opuštanja mogu nekim ljudima pomoći da lakše podnesu napetost.

Važno je i da shvatiš da ne moraš potpuno da se smiriš pre nego što započneš razgovor.

Zapamti: Samopouzdanje ne zahteva potpuno odsustvo nervoze. Možeš biti uznemiren i istovremeno postupati smireno.

4. Vežbaj društvenu opuštenost pre važnog razgovora

Zamisli muškarca koji ceo dan provede u tišini, izbegavajući komunikaciju sa nepoznatim ljudima.

A onda uveče od sebe očekuje da potpuno opušteno priđe ženi koja mu se izuzetno dopada.

Nije čudno ako mu takva situacija deluje teško.

Društvene veštine, poput mnogih drugih sposobnosti, razvijaju se kroz praksu.

Zato pokušaj da tokom dana ostvaruješ kratke, prirodne kontakte sa ljudima.

Razmeni nekoliko rečenica sa prodavcem, ukoliko nije zauzet.

Pozdravi komšiju.

Postavi pitanje kolegi.

Prokomentariši nešto sasvim obično sa osobom koja je raspoložena za razgovor.

Ne radi se o tome da treba da razgovaraš sa svakim koga sretneš, već da prestaneš da svaki nepoznati kontakt doživljavaš kao nešto izuzetno.

Postepeno suočavanje sa situacijama koje izazivaju nelagodnost jedan je od principa koji se koriste i u kognitivno-bihejvioralnim pristupima socijalnoj anksioznosti.

Zapamti: Sigurnost u razgovoru lakše se gradi kroz stvarna iskustva nego kroz beskrajno zamišljanje šta bi moglo da pođe po zlu.

5. Iskoristi situaciju oko sebe da započneš razgovor

Mnogi muškarci veruju da im je potrebna spektakularna prva rečenica.

Zapravo, jedan od najprirodnijih načina započinjanja razgovora jeste komentar o situaciji koju oboje doživljavate.

Ako čekate u istom redu, možeš prokomentarisati gužvu.

Ako ste na koncertu, možeš pitati šta misli o nastupu.

Ako se nalazite u kafiću i okolnosti su prikladne, možeš se osvrnuti na muziku, ambijent ili nešto neobično što se dogodilo.

Na primer:

„Je l' ovde uvek ovako dobra muzika ili smo večeras imali sreće?“

Ili, uz malo humora:

„Ovo piće izgleda kao da za njega treba odobrenje iz banke.“

Naravno, humor nije obavezan. Ako ti takve rečenice nisu prirodne, nemoj ih koristiti.

Poenta nije u savršenoj dosetki, već u zajedničkom kontekstu.

Kada govorite o nečemu što se upravo dešava, razgovor može delovati manje izveštačeno.

Zapamti: Dobar početak razgovora ne mora biti impresivan. Dovoljno je da bude prirodan, pristojan i prilagođen situaciji.

6. Prestani da smišljaš sledeću rečenicu dok ona govori

Ovo je jedna od najvažnijih veština u međuljudskoj komunikaciji.

Nervozan muškarac često samo prividno sluša.

Dok druga osoba govori, u njegovoj glavi odvija se sasvim drugačiji razgovor.

„Šta sada da je pitam?“

„Moram da kažem nešto pametno.“

„Ne smem da dozvolim da razgovor stane.“

Tako može propustiti upravo ono što bi razgovor učinilo zanimljivim.

Recimo da devojka pomene da vikendom voli da planinari.

Umesto da odmah promeni temu, možeš se zainteresovati:

„Koje ti je najlepše mesto na kome si bila?“

Ako atmosfera dozvoljava, možeš dodati i malo razigranosti:

„Znači, ti si jedna od onih osoba koje dobrovoljno ustaju u šest ujutru da bi se penjale uzbrdo?“

Takva pitanja proizlaze iz onoga što je ona zaista rekla.

Psihološki gledano, usmeravanje pažnje na sagovornika može pomoći da se smanji preterano praćenje sopstvenog nastupa.

Ali još važnije, pokazuje da si zainteresovan za osobu, a ne samo za utisak koji ostavljaš.

Zapamti: Dobar razgovor ne nastaje iz potrebe da impresioniraš, već iz sposobnosti da slušaš.

7. Nauči da tišina nije znak neuspeha

Postoji trenutak u razgovoru koji mnoge nesigurne muškarce posebno plaši.

Kratka pauza.

Ona prestane da govori. Ti nemaš spremno novo pitanje.

Nekoliko sekundi tišine odjednom deluje kao večnost.

Tada počinješ ubrzano da govoriš, postavljaš više pitanja zaredom ili izgovaraš nešto što zapravo nisi ni želeo da kažeš.

Međutim, tišina je normalan deo ljudske komunikacije.

Ljudi ponekad zastanu zato što razmišljaju. Nekada traže pravu reč. Nekada jednostavno uživaju u trenutku.

Kratka pauza ne mora da znači da si dosadan niti da je druga osoba izgubila interesovanje.

Pokušaj da ostaneš opušten.

Ako je kontakt očima prirodan i prijatan za oboje, zadrži ga na trenutak.

Nasmeši se ako ti dođe spontano.

Nema potrebe da svaku sekundu popuniš rečima.

Zapamti: Ne moraš neprekidno da govoriš da bi ostavio dobar utisak. Ponekad je sposobnost da prihvatiš tišinu znak veće unutrašnje sigurnosti.

8. Razgovaraj sa ženama bez skrivene namere

Ako svaki razgovor sa ženom doživljavaš kao pokušaj da započneš romantični odnos, svaki susret može postati izvor nepotrebnog pritiska.

Zato je korisno razvijati opuštenu komunikaciju koja nema nikakav poseban cilj.

Razgovaraj sa ženama koje upoznaješ u svakodnevnim situacijama, bez namere da dobiješ broj telefona, dogovoriš sastanak ili nekoga impresioniraš.

To može biti kratak razgovor o knjizi, muzici, poslu ili sasvim običnoj svakodnevnoj temi.

Neki susreti završiće se posle nekoliko rečenica.

I to je potpuno u redu.

Takva iskustva mogu pomoći da prestaneš da deliš komunikaciju na dve kategorije: razgovore u kojima nemaš šta da izgubiš i razgovore u kojima ti se čini da je sve na kocki.

Korisno je da se postepeno navikavaš na činjenicu da razgovor sa privlačnom osobom nije posebno opasan događaj.

Zapamti: Ne mora svaki razgovor da vodi ka vezi. Neki razgovori postoje samo zato da bismo se upoznali, razmenili nekoliko reči i nastavili dan.

9. Nauči da prepoznaš kada je interesovanje obostrano

Samopouzdanje nije isto što i upornost.

Jedna od važnih socijalnih veština jeste sposobnost da primetiš kako druga osoba učestvuje u razgovoru.

Da li i ona postavlja pitanja?

Da li razvija temu?

Da li deluje zainteresovano za ono što govoriš?

Da li ostaje u razgovoru zato što to želi?

Ako postoji obostrano interesovanje, komunikacija obično postaje lakša.

Ali ako su odgovori veoma kratki, pažnja stalno odluta ili osoba jasno pokazuje da želi da prekine razgovor, najbolje je da to poštuješ.

Važno je da ne tumačiš svaki pojedinačni gest kao pouzdan znak privlačnosti. Kontakt očima, osmeh ili ljubaznost sami po sebi ne znače romantično interesovanje.

Posmatraj celinu i, kada postoji nejasnoća, daj prednost jasnoj komunikaciji.

Ako razgovor ne ide, možeš jednostavno reći:

„Drago mi je što smo se upoznali. Želim ti lepo veče.“

Nema potrebe za insistiranjem ili pokušajima da promeniš nečiju odluku.

Zapamti: Pravo samopouzdanje nije ubeđivanje nekoga da mu se dopadneš, već sposobnost da prepoznaš uzajamno interesovanje i poštuješ kada ono ne postoji.

10. Kada razgovor prirodno krene, budi direktan

Mnogi muškarci uspeju da započnu prijatan razgovor, ali kada dođe trenutak da pokažu interesovanje, ponovo se javlja strah.

Čekaju savršenu priliku.

Razmišljaju da li je prerano.

Plaše se da će pokvariti ono što su već postigli.

Međutim, ako razgovor teče prirodno, ako postoji međusobna zainteresovanost i atmosfera je prijatna, sasvim je u redu jasno izraziti želju da se ponovo vidite.

Ne moraš da koristiš komplikovane rečenice.

Na primer:

„Baš mi je prijalo da razgovaram s tobom. Voleo bih da nastavimo uz kafu neki drugi dan. Da li bi ti to odgovaralo?“

Jednostavno, iskreno i bez pritiska.

Možda će reći da.

Možda neće.

Oba odgovora su moguća i oba treba prihvatiti sa poštovanjem.

Najvažnije je da ne pomešaš odbijanje sa procenom sopstvene vrednosti.

Neko može da odbije poziv iz mnogo razloga koji nemaju veze sa tvojim izgledom, karakterom ili kvalitetima.

Zapamti: Hrabrost nije odsustvo straha. Hrabrost je sposobnost da postupiš u skladu sa svojim željama, a da istovremeno poštuješ slobodu druge osobe.

Šta se zapravo dešava u glavi muškarca koji se plaši odbijanja?

Strah od odbijanja često je povezan sa načinom na koji procenjujemo sebe.

Ako muškarac duboko veruje da mora da se dopadne svakoj ženi kojoj priđe, odbijanje može doživeti kao potvrdu da sa njim nešto nije u redu.

Takvo razmišljanje može stvoriti začarani krug.

Prvo se pojavi privlačnost.

Zatim dolazi strah od neuspeha.

Zbog straha nastupa preterano analiziranje.

Preterano analiziranje otežava spontan razgovor.

Na kraju muškarac može odustati od prilaska, što trenutno donosi olakšanje, ali mu ne pomaže da razvije sigurnost u sličnim situacijama.

Jedan od ciljeva kognitivno-bihejvioralnog pristupa jeste preispitivanje upravo takvih obrazaca.

Umesto automatske misli „Ako me odbije, to znači da nisam dovoljno dobar“, moguće je razvijati uravnoteženije tumačenje:

„Pokazao sam interesovanje. Ona nije zainteresovana. To je neprijatno, ali ne govori ništa konačno o mojoj vrednosti.“

Ta promena možda deluje mala, ali može biti važna za način na koji doživljavamo buduće susrete.

Praktična vežba: Kako da tokom sedam dana smanjiš strah od razgovora

Umesto da pokušavaš da preko noći postaneš potpuno druga osoba, uvedi nekoliko malih zadataka.

Prvi i drugi dan: Obrati pažnju na situacije u kojima izbegavaš komunikaciju. Zapiši šta te u tim trenucima najviše plaši. Razmeni nekoliko spontanih rečenica sa poznanicima.

Treći i četvrti dan: Započni jedan kratak, prikladan razgovor sa osobom koju ne poznaješ dobro. Cilj nije da ostaviš utisak, već da se upoznaš sa sopstvenom nelagodnošću i vidiš da ona može da bude podnošljiva.

Peti dan: Vežbaj aktivno slušanje. Tokom razgovora pokušaj da se više zainteresuješ za ono što sagovornik govori, umesto za to kako ti izgledaš.

Šesti dan: Obrati pažnju na sopstveno disanje, držanje i potrebu da odmah popuniš svaku tišinu. Dopusti razgovoru da ima prirodan ritam.

Sedmi dan: Razmisli šta si naučio. Koje su se tvoje brige ostvarile, a koje nisu? Šta bi sledeći put mogao da uradiš drugačije?

Ovo nije terapijski program niti garancija da će trema nestati za nedelju dana. To je jednostavan način da započneš vežbanje društvenih veština u svakodnevnom životu.

Ako ti određeni korak deluje preteško, podeli ga na manje zadatke.

Napredak se ne meri brojem telefona koje si dobio, već time koliko slobodnije i prirodnije možeš da komuniciraš.

Kada obična trema postaje socijalna anksioznost?

Povremena nervoza pred osobom koja nam se dopada potpuno je uobičajena.

Međutim, ako je strah od negativne procene veoma intenzivan, traje mesecima i ozbiljno utiče na svakodnevni život, moguće je da se radi o socijalnom anksioznom poremećaju.

Osoba tada može izbegavati ne samo romantične susrete nego i razgovore sa kolegama, društvena okupljanja, javne nastupe ili druge situacije u kojima se oseća izloženo tuđim pogledima.

Simptomi mogu uključivati snažnu napetost, drhtanje, ubrzan rad srca, intenzivno razmišljanje o mogućim greškama i dugotrajno analiziranje sopstvenog ponašanja nakon razgovora.

U takvim situacijama korisno je razgovarati sa psihologom, psihoterapeutom ili drugim odgovarajućim zdravstvenim stručnjakom.

Kognitivno-bihejvioralna terapija predstavlja jedan od najbolje proučenih pristupa lečenju socijalne anksioznosti.

Važno je razumeti da se socijalna anksioznost ne rešava jednostavnom naredbom da čovek bude hrabriji. Nekada je potrebna stručna podrška i postepen, individualno prilagođen rad.

Često postavljena pitanja

Kako da prestanem da budem nervozan kada razgovaram sa devojkom?

Počni tako što ćeš smanjiti očekivanja, usmeriti pažnju na razgovor umesto na sopstveni nastup i postepeno vežbati komunikaciju u svakodnevnim situacijama. Cilj nije da nikada ne osetiš tremu, već da ona prestane da upravlja tvojim ponašanjem.

Zašto imam samopouzdanje među prijateljima, ali ne i pred ženama?

Moguće je da romantičnim susretima pridaješ mnogo veći značaj. Kada postoji strah od odbijanja ili negativne procene, situacija može delovati zahtevnije od običnog druženja.

Kako da započnem razgovor sa devojkom koju ne poznajem?

Najprirodnije je da se osloniš na zajedničku situaciju, predstaviš se ili postaviš jednostavno, prikladno pitanje. Obrati pažnju na to da li druga osoba želi da učestvuje u razgovoru.

Da li žene primećuju kada je muškarac nervozan?

Mogu primetiti određene znakove napetosti, ali nije moguće znati kako ih svaka osoba tumači. Blaga nervoza ne mora automatski da pokvari utisak.

Kako da se ponašam ako me devojka odbije?

Prihvati odgovor mirno i bez insistiranja. Odbijanje ne znači da si manje vredan. Ono samo pokazuje da interesovanje u tom trenutku nije obostrano.

Može li se samopouzdanje naučiti?

Socijalne veštine i sigurnost u komunikaciji mogu se razvijati iskustvom, učenjem i postepenim suočavanjem sa situacijama koje izazivaju nelagodnost. Brzina napretka razlikuje se od osobe do osobe.

Najprivlačnije samopouzdanje ne nastaje iz potrebe da se dopadneš svima

Postoji velika razlika između muškarca koji pokušava da izgleda samouvereno i muškarca koji je naučio da prihvati sebe.

Prvi neprestano razmišlja o tome kakav utisak ostavlja.

Drugi razume da ne može kontrolisati tuđe mišljenje i da nije dužan da se dopadne svakoj osobi koju upozna.

Prvi svaku neprijatnu tišinu doživljava kao neuspeh.

Drugi zna da razgovor ne mora biti savršen.

Prvi odbijanje tumači kao lični poraz.

Drugi prihvata da privlačnost mora biti obostrana.

Pravo samopouzdanje ne znači da si siguran da će te svaka žena želeti. Ono znači da si dovoljno siguran u sopstvenu vrednost čak i kada te neka žena ne želi.

Kada prestaneš da posmatraš svaki susret kao test muškosti, otvara se prostor za nešto mnogo važnije: stvarnu povezanost između dvoje ljudi.

Ne moraš da budeš najlepši, najbogatiji, najduhovitiji niti najglasniji muškarac u prostoriji.

Ne moraš da imaš savršenu rečenicu.

Ne moraš ni da sakriješ svaku nesigurnost.

Dovoljno je da pokažeš interesovanje, budeš prisutan, slušaš i poštuješ osobu ispred sebe.

Jer na kraju, cilj nije da naučiš kako da nikada više ne budeš nervozan pred ženama.

Cilj je da prestaneš da se plašiš da budeš ono što jesi.