Neki ljudi celog života rade, štede i odriču se, a ipak imaju osećaj da nikada neće imati dovoljno. Čak i kada zarade više, strah od nemaštine ostaje. Psihologija objašnjava zašto se to događa i kako stalna briga o novcu može postati nevidljiva prepreka finansijskom napretku.

Zamislite čoveka koji svakog meseca jedva sastavlja kraj s krajem. Razmišlja o računima dok radi, o dugovima dok večera i o sledećoj plati dok pokušava da zaspi. Njegov mozak gotovo nikada ne dobija predah.

Problem nije samo u nedostatku novca. Problem je i u psihološkom opterećenju koje takva situacija stvara.

Šta je zapravo mentalitet oskudice?

Mentalitet oskudice (scarcity mindset) predstavlja način razmišljanja u kojem nedostatak nečega važnog, poput novca, vremena ili sigurnosti, zauzima veliki deo naše pažnje.

Psiholog Eldar Šafir sa Univerziteta Prinston i ekonomista Sendil Mulajnatan istraživali su ovaj fenomen i opisali ga u knjizi Scarcity: Why Having Too Little Means So Much iz 2013. godine.

Njihova teorija polazi od jednostavne ideje: kada nam nešto očajnički nedostaje, mozak počinje previše da se usredsređuje na taj nedostatak.

Čovek tada može postati veoma dobar u rešavanju trenutnih problema, ali mu ostaje manje mentalnog prostora za dugoročno planiranje.

To ne znači da je manje inteligentan. Znači da su njegovi kapaciteti pažnje opterećeni.

Šta nauka kaže o siromaštvu i mozgu?

U istraživanju objavljenom 2013. godine u prestižnom časopisu Science, Anandi Mani, Eldar Šafir i saradnici proučavali su povezanost finansijskih briga i kognitivnih sposobnosti.

Jedan deo istraživanja obuhvatio je poljoprivrednike u Indiji, pre i posle žetve.

Kod istih ljudi zabeleženi su bolji rezultati na određenim kognitivnim testovima nakon žetve, kada je finansijski pritisak bio manji.

Ovi nalazi ukazuju da finansijske okolnosti mogu privremeno uticati na mentalne performanse. Ipak, novija istraživanja pokazuju da nisu svi predloženi mehanizmi oskudice jednako potvrđeni.

Psiholog Johanes Haushofer sa kolegom Ernstom Ferom objavio je 2014. godine naučni pregled o psihologiji siromaštva.

Haushofer je u razgovoru za MIT naglasio:

„To ne znači da su siromašni ljudi na neki način urođeno manje sposobni ili krivi za svoje siromaštvo.“

Upravo suprotno: finansijske teškoće mogu izazivati stres koji dodatno otežava donošenje odluka.

Kako nastaje začarani krug siromaštva?

Zamislite osobu koja nema finansijsku rezervu.

Pokvari joj se automobil. Pošto nema ušteđevinu, uzima skup kratkoročni kredit. Rata smanjuje sledeću platu, a novi troškovi dodatno povećavaju stres.

Sada sve više razmišlja o tome kako da preživi narednih sedam dana, umesto kako da poboljša prihode tokom naredne godine.

Tako nastaje mogući začarani krug:

Finansijski pritisak povećava stres, stres otežava planiranje, a ograničene mogućnosti mogu dovesti do odluka koje dodatno pogoršavaju finansijsku situaciju.

Međutim, važno je razumeti da neke kratkoročne odluke predstavljaju potpuno racionalan odgovor na nedostatak novca, a ne psihološku slabost.

Kako izaći iz mentaliteta oskudice?

Psihologija ne nudi čarobnu formulu za bogaćenje, ali ukazuje na nekoliko korisnih postupaka.

1. Smanjite svakodnevno mentalno opterećenje. Zapišite obaveze, datume plaćanja i troškove. Time oslobađate pažnju koju trošite na stalno prisećanje.

2. Razdvojite stvarne opasnosti od katastrofičnih očekivanja. Misao „Nikada neću imati dovoljno“ nije isto što i konkretan finansijski problem koji treba rešiti.

3. Postavljajte male, ostvarive ciljeve. Čak i skromna rezerva, kada je moguće stvoriti je, može smanjiti zavisnost od skupih pozajmica.

4. Razmišljajte o povećanju mogućnosti, ne samo o odricanju. Učenje veštine, traženje bolje plaćenog posla ili dodatnog izvora prihoda može biti važnije od beskonačnog smanjivanja osnovnih troškova.

Siromaštvo nije karakterna mana

Savremena psihologija pokazuje da dugotrajna oskudica može oblikovati način na koji opažamo rizik, budućnost i sopstvene mogućnosti.

Ali promena razmišljanja ne može sama nadoknaditi nedovoljnu platu, skupo stanovanje ili nedostatak prilika.

Najveća psihološka promena počinje kada čovek prestane da svaku finansijsku teškoću doživljava kao dokaz sopstvene nesposobnosti i počne da razlikuje ono na šta može da utiče od onoga što zahteva šire promene.

Jer izlazak iz oskudice ne zahteva samo drugačije misli. Zahteva i stvarne mogućnosti da se život promeni.