Psihološki trik zbog kojeg vas ljudi doživljavaju kao topliju i prijatniju osobu

Većina ljudi veruje da će se dopasti drugima ako ostavi što bolji utisak o sebi. Zato tokom razgovora ističu svoja dostignuća, zanimljiva iskustva, poznanstva i osobine za koje misle da ih čine posebnim.

Međutim, postoji mnogo jednostavniji način da ostavite lep utisak. Umesto da pokušavate da ubedite ljude koliko ste dobri, pokažite im kako govorite o onima koji nisu prisutni.

Način na koji opisujete druge često govori više o vama nego bilo koja priča koju ispričate o sebi.

Ljudi pamte osećaj koji stvaraju vaše reči

Zamislite da sedite sa nekoliko poznanika i da neko pomene zajedničkog prijatelja. Možete reći:

„Marko je uvek prvi koji priskoči u pomoć kada je nekome potrebna.“

Tom rečenicom ne govorite samo nešto lepo o Marku. Pokazujete da primećujete dobrotu, cenite pouzdanost i obraćate pažnju na postupke drugih ljudi.

Osobe koje vas slušaju mogu zbog toga početi da vas doživljavaju kao toplu, pažljivu i velikodušnu osobu.

Slično se događa kada kažete:

„Ema ima sjajan smisao za humor. Ona ume svakoga da nasmeje.“

Dok opisujete Emu kao zabavnu i prijatnu, ljudi mogu deo tog pozitivnog osećaja da povežu i sa vama. Razlog je jednostavan: vi ste osoba koja je tu lepu osobinu primetila, izdvojila i podelila sa drugima.

Vaše reči postaju deo utiska koji ostavljate

Ovaj fenomen se često opisuje kao spontani prenos osobina. Kada nekoga predstavljamo kao dobrog, inteligentnog, duhovitog ili pažljivog, ljudi mogu nesvesno da povežu deo tih osobina sa osobom koja govori.

Isto može da funkcioniše i u suprotnom smeru.

Čovek koji stalno govori da su drugi sebični, nesposobni, zavidni ili pokvareni možda veruje da samo iskreno procenjuje ljude. Međutim, oni koji ga slušaju vremenom mogu početi upravo njega da povezuju sa negativnošću, nepoverenjem i neprijatnošću.

Zbog toga ogovaranje često više šteti osobi koja govori nego onoj o kojoj se govori.

Kada neko redovno ponižava druge, prisutni se mogu zapitati: „Šta će ova osoba govoriti o meni kada odem?“

Tada umesto bliskosti nastaje oprez.

Ne radi se o manipulaciji

Govoriti lepo o drugima ne treba da bude trik kojim pokušavate da kontrolišete tuđe mišljenje. Neiskreni komplimenti uglavnom se lako prepoznaju.

Poenta je da razvijete naviku primećivanja onoga što je dobro u ljudima.

Možete reći:

„On je zaista strpljiv sa novim kolegama.“

„Ona se uvek seti važnih sitnica.“

„Dopada mi se što ostaje smiren čak i kada je situacija teška.“

Ovakve rečenice stvaraju prijatniju atmosferu, ali istovremeno pokazuju i vaše vrednosti. Ljudi kroz ono što hvalite shvataju šta vam je važno.

Najprivlačniji ljudi ne moraju stalno da dokazuju svoju vrednost

Osobe koje ostavljaju najprijatniji utisak često nisu one koje najviše govore o sebi. To su ljudi pored kojih se drugi osećaju viđeno, poštovano i sigurno.

Kada iskreno govorite dobro o drugima, ne umanjujete sopstvenu vrednost. Naprotiv, pokazujete da vam tuđi kvaliteti ne predstavljaju pretnju.

Ljudi možda neće umeti da objasne zašto im prija vaše društvo.

Ali će zapamtiti da se pored vas ne osećaju manje vredno — i da, čak i kada neko nije prisutan, birate da o njemu govorite sa poštovanjem.