Nije zlato, nije kripto: 5 „dosadnih” stvari koje bi mogle da postanu najtraženije u narednoj deceniji

Postoje stvari koje izgledaju dosadno dok ne postanu preskupe.

Pre desetak godina mnogi nisu obraćali pažnju na čipove. Danas se oko njih vode tehnološki, ekonomski i geopolitički ratovi. Pre nekoliko godina data centri su delovali kao hladne hale negde van grada. Danas su postali infrastruktura bez koje nema veštačke inteligencije, cloud servisa, aplikacija, bankarstva, zdravstva, proizvodnje i svakodnevnog interneta.

Zato ovaj tekst nije priča o brzom bogaćenju. Nije preporuka da se kupuje bilo koja akcija, kripto, fond, zemlja ili metal. Ovo je edukativni tekst o velikim ekonomskim trendovima koji mogu oblikovati narednu deceniju.

A trend je vrlo jasan: dok obični ljudi gledaju cenu zlata, kripta i nekretnina, najveće svetske kompanije vode tišu bitku za nešto mnogo osnovnije — struju, računarsku snagu, vodu, hlađenje, mreže, metale i bezbednost.

Drugim rečima, budućnost možda neće pripasti samo onima koji imaju najbolju aplikaciju. Pripašće i onima koji imaju ono što aplikacije ne mogu da rade bez fizičkog sveta.

Zašto baš sada? Zato što AI nije samo softver

Veštačka inteligencija se često predstavlja kao nešto nevidljivo: algoritam, chatbot, aplikacija, model, digitalni asistent. Ali iza svega toga stoji ogroman fizički sistem.

AI ne živi u vazduhu. AI živi u data centrima. Data centri troše struju. Struju nose mreže. Mreže traže transformatore. Serveri se greju. Hlađenje traži tehnologiju, prostor i često vodu. Čipovi traže retke materijale. A kada se sve to poveže sa bankama, državama, firmama i ličnim podacima, sajber bezbednost postaje ključna, a ne sporedna stvar.

Sam Altman, direktor OpenAI-ja, napisao je da je „intelligence too cheap to meter” — odnosno ideja da inteligencija postane toliko jeftina da se meri kao osnovna usluga — sada „within grasp”. U drugom tekstu je govorio i o mogućnosti da ljudi u budućnosti imaju neku vrstu „compute budgeta”, odnosno budžeta za korišćenje računarske snage i AI-ja.

Ali tu dolazimo do ključne stvari: ako inteligencija postane nova struja, onda neko mora da izgradi elektrane, data centre, mreže i hlađenje koje će tu novu „struju za mozak” da pokreću.

Zato nije slučajno što je Altman, kada je OpenAI objavio partnerstvo sa NVIDIA-om za 10 gigavata AI sistema, rekao: „Everything starts with compute.” OpenAI je tada naveo i da će računarska infrastruktura biti osnova ekonomije budućnosti.

Elon Musk je još direktniji. Govoreći o brzini razvoja AI-ja, rekao je da nikada nije video tehnologiju koja napreduje tako brzo, uz upozorenje da bi svet mogao da se suoči sa uskim grlima u struji i transformatorima.

A brojke to potvrđuju. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da bi potrošnja električne energije data centara mogla da poraste sa oko 485 TWh u 2025. na oko 950 TWh do 2030. godine, dok bi potrošnja AI data centara mogla da se utrostruči u istom periodu.

Zato su „dosadne” stvari odjednom postale ozbiljne. Nisu seksi kao kripto. Nisu blistave kao zlato. Ali bez njih nema AI ekonomije.

1. Struja i električne mreže

Prva „dosadna” stvar koja bi mogla da postane ogromna tema naredne decenije jeste struja.

Ne struja kao račun koji plaćaš svakog meseca, nego struja kao strateška infrastruktura. Data centri, AI modeli, fabrike čipova, električni automobili, pametni gradovi i industrijska automatizacija traže sve više stabilne, jeftine i dostupne energije.

IEA procenjuje da će globalna električna energija potrebna za data centre porasti sa oko 460 TWh u 2024. na više od 1.000 TWh do 2030. godine, a zatim na oko 1.300 TWh do 2035. godine u osnovnom scenariju.

To znači da se AI trka ne vodi samo u laboratorijama. Vodi se i u elektranama, mrežama, trafostanicama i priključcima.

Goldman Sachs Research procenjuje da bi do 2030. moglo biti potrebno oko 720 milijardi dolara ulaganja u električne mreže, jer prenosni sistemi zahtevaju godine za dozvole i izgradnju.

Ovo je važna lekcija: u svetu u kome svi žele AI, najvrednija stvar može postati ono što AI omogućava — pouzdana energija.

Zato će se sve više govoriti o obnovljivim izvorima, nuklearnoj energiji, gasnim elektranama, baterijama, pametnim mrežama, transformatorima, kablovima i sistemima za upravljanje potrošnjom. Sve to zvuči dosadno dok ne shvatiš da bez toga nema ni ChatGPT-a, ni cloud-a, ni automatizovane industrije, ni digitalne ekonomije.

2. Hlađenje i voda

Druga velika tema je hlađenje.

Ljudi često misle da data centar samo „stoji tamo” i radi. U stvarnosti, serveri proizvode ogromnu toplotu. Što su čipovi snažniji, to je veći problem kako ih ohladiti. A što se više AI koristi, više raste pritisak na sisteme hlađenja.

Goldman Sachs navodi da oko 35–40% potrošnje energije jednog hyperscale sistema može biti povezano sa hlađenjem, što pokazuje koliko je ova tema važna za ekonomiju data centara.

Zato voda, tečno hlađenje, efikasne pumpe, sistemi za reciklažu, precizna kontrola temperature i lokacije sa povoljnom klimom odjednom postaju deo velike AI priče.

Google na svojoj stranici o data centrima otvoreno navodi da data centri proizvode toplotu i moraju da se hlade, kao i da se u hlađenju stalno balansira između potrošnje energije i vode.

Microsoft je otišao korak dalje i objavio da su novi data centri optimizovani za AI radna opterećenja dizajnirani tako da ne troše vodu za hlađenje, upravo zato što potražnja za AI računanjem raste.

To nam govori jednu važnu stvar: voda i hlađenje više nisu samo ekološka tema. To postaje poslovna, tehnološka i investiciona tema.

Kompanije koje budu znale da smanje potrošnju vode, potrošnju energije i rizik od pregrevanja mogle bi postati mnogo važnije u narednoj deceniji. Ne zato što su glamurozne, nego zato što rešavaju problem bez koga AI ne može da se širi.

3. Bakar i kritični minerali

Treća „dosadna” stvar je bakar.

Bakar nema marketing kao zlato. Nema kult kao bitkoin. Nema naslovne strane kao NVIDIA. Ali bakar je krvotok moderne elektrifikacije.

Treba ga za električne mreže, transformatore, kablove, električne automobile, obnovljive izvore energije, baterijske sisteme, industrijske mašine i data centre. Kada svet traži više struje, više mreža i više povezivanja, raste i značaj materijala koji tu infrastrukturu nose.

IEA upozorava da bi ukupne potrebe za mineralima za čiste energetske tehnologije mogle da se udvostruče do 2040. prema postojećim politikama, a da bi u scenarijima brže energetske tranzicije mogle porasti mnogo više. Posebno se navodi da bi širenje električnih mreža moglo više nego da udvostruči potražnju za bakrom za mrežne vodove.

Ovo ne znači da će cena bakra sigurno rasti ili da treba slepo ulagati u metale. Tržišta su nepredvidiva, a cene zavise od ekonomije, geopolitike, rudnika, kamata, Kine, dolara i mnogo drugih faktora.

Ali znači nešto drugo: ako svet gradi AI ekonomiju, energetsku tranziciju i elektrifikaciju, kritični minerali postaju strateški važni.

U narednih 10 godina možda će se sve više pričati o bakru, litijumu, niklu, grafitu, retkim zemnim elementima i aluminijumu. Ne kao o stvarima koje običan čovek svakog dana vidi, nego kao o tihim materijalima bez kojih nema nove infrastrukture.

Zlato čuva vrednost u glavama ljudi. Bakar nosi vrednost kroz žice.

4. Data centri i lokacije koje imaju ono što drugi nemaju

Četvrta stvar su data centri i zemljište koje ima pristup infrastrukturi.

To ne znači da je svaka parcela pored puta buduće bogatstvo. Daleko od toga. Ali u svetu u kome raste potreba za računanjem, sve važnije postaju lokacije koje imaju kombinaciju struje, optičkih kablova, vode, stabilnog okruženja, dozvola, bezbednosti i blizine tržišta.

JLL procenjuje da bi se globalni data center sektor mogao gotovo udvostručiti do 2030. godine, uz skoro 100 GW nove data center infrastrukture između 2026. i 2030. godine. U istom izveštaju se navodi da bi ovaj talas mogao zahtevati do 3 biliona dolara ulaganja do 2030. godine.

McKinsey takođe piše da bi globalna potražnja za data center kapacitetima mogla dostići oko 220 GW do 2030. godine, dok bi samo SAD morale više nego da utrostruče godišnji kapacitet potreban za data centre u narednih pet godina.

Ovo je ogromna promena.

Nekada su najvažnije lokacije bile one blizu luka, autoputeva, fabrika ili velikih gradova. Danas, u digitalnoj ekonomiji, lokacija može biti vredna i zato što ima priključak na jaku mrežu, stabilnu energiju i optičku infrastrukturu.

Zato će se u narednoj deceniji sve više pričati o industrijskim zonama, data center kampusima, energetskim priključcima, hladnijim regionima, dozvolama i lokalnim zajednicama koje mogu ili ne mogu da prihvate ovakvu infrastrukturu.

AI je digitalan na ekranu. Ali njegovo telo je fizičko.

5. Sajber bezbednost, identitet i poverenje

Peta „dosadna” stvar možda je najnevidljivija: sajber bezbednost.

Što više sveta pređe na AI, cloud, digitalne banke, automatizovane sisteme i pametne uređaje, to veći deo ekonomije zavisi od poverenja. Ko ima pristup podacima? Ko upravlja modelima? Ko štiti firme od napada? Ko dokazuje da si ti stvarno ti? Ko štiti banku, bolnicu, školu, fabriku ili medij od digitalnog haosa?

IBM-ov izveštaj za 2025. navodi da je globalni prosečni trošak curenja podataka 4,4 miliona dolara, uz posebno upozorenje da AI usvajanje često ide brže od bezbednosti i upravljanja.

World Economic Forum u Global Cybersecurity Outlook 2026 ističe da ubrzano usvajanje AI-ja, geopolitička fragmentacija i rastuća cyber nejednakost menjaju globalni rizik. U samom izveštaju navodi se i da je 87% ispitanika označilo AI ranjivosti kao najbrže rastući cyber rizik tokom 2025. godine.

Stanford AI Index za 2025. beleži da je broj prijavljenih AI incidenata dostigao 233 u 2024. godini, što je bio rekord i rast od 56,4% u odnosu na prethodnu godinu.

To znači da sajber bezbednost više nije samo posao IT sektora. To postaje osnovna infrastruktura modernog života.

U svetu gde AI može da piše tekstove, pravi slike, analizira podatke, generiše kod i automatizuje procese, pitanje identiteta i poverenja postaje mnogo skuplje nego ranije. Kompanije će morati da ulažu u zaštitu podataka, AI governance, digitalni identitet, zaštitu korisnika, sigurnost aplikacija i kontrolu pristupa.

Drugim rečima, dok masa gleda samo ko ima najbolji AI alat, pametan novac gleda ko će taj svet učiniti bezbednim.

Najveća lekcija: budućnost je fizičkija nego što mislimo

Na prvi pogled, AI era deluje potpuno digitalno. Sve izgleda kao softver. Klikneš, pitaš, dobiješ odgovor.

Ali iza tog odgovora stoji fizička ekonomija: elektrane, mreže, kablovi, voda, hlađenje, čipovi, rudnici, zgrade, dozvole, stručnjaci i bezbednosni sistemi.

Zato naslov „Nije zlato, nije kripto” nije napad na zlato ili kripto. To je podsetnik da velike promene često počinju daleko od mesta gde masa gleda.

Kada svi pričaju o aplikaciji, neko zarađuje na infrastrukturi.

Kada svi pričaju o AI modelu, neko gradi data centar.

Kada svi pričaju o digitalnoj inteligenciji, neko mora da obezbedi struju.

Kada svi pričaju o budućnosti bez ljudi, neko mora da zaštiti podatke ljudi.

I tu leži suština naredne decenije: najtraženije stvari možda neće biti one koje danas izgledaju najuzbudljivije. Možda će to biti one koje danas deluju dosadno, tehnički, sporo i neprivlačno.

Struja. Voda. Hlađenje. Bakar. Data centri. Sajber bezbednost.

To nisu teme za brzu zaradu. To su teme za razumevanje sveta koji dolazi.

A onaj ko na vreme razume šta svet mora da troši da bi nastavio da raste, često bolje vidi budućnost od onoga ko samo juri ono što je trenutno popularno.

Česta pitanja

Da li su ovo sigurne investicije?

Ne. Ne postoji sigurna investicija. Ovaj tekst ne preporučuje kupovinu nijedne akcije, fonda, kriptovalute, metala ili imovine. Poenta je da se razumeju veliki trendovi, a ne da se obećava zarada.

Zašto se AI toliko povezuje sa strujom?

Zato što AI modeli rade u data centrima koji troše ogromne količine električne energije. Kako raste upotreba AI-ja, raste i potreba za stabilnom energijom, mrežama, hlađenjem i računarskom infrastrukturom.

Zašto je voda važna za veštačku inteligenciju?

Data centri proizvode toplotu i moraju da se hlade. U nekim sistemima hlađenje koristi vodu, pa kompanije sve više ulažu u tehnologije koje smanjuju potrošnju vode ili je potpuno izbacuju iz procesa hlađenja.

Zašto se bakar pominje kao važan materijal budućnosti?

Bakar je ključan za električne mreže, kablove, transformatore, obnovljive izvore energije, električne automobile i drugu infrastrukturu. Ako svet bude trošio više struje, značaj bakra može dodatno rasti.

Šta je najvažnije zapamtiti?

Najveće promene ne dolaze samo iz aplikacija koje vidimo na ekranu. Dolaze iz infrastrukture koju ne vidimo: energije, mreža, hlađenja, materijala, data centara i bezbednosti.