Najveći svetski ekonomisti se slažu oko jedne stvari za 2027. — a niko to ne priča

Ako ste poslednjih godina pratili ekonomske prognoze, verovatno ste se naslušali velikih upozorenja: recesija, inflacija, kamatne stope, ratovi, trgovinski sukobi, rast državnog duga, veštačka inteligencija koja menja tržište rada.

Ali kada se najnovije prognoze za 2027. godinu stave jedna pored druge, pojavljuje se jedna mnogo zanimljivija poruka.

Ne izgleda da vodeći ekonomisti očekuju veliki globalni ekonomski slom.

Naprotiv.

Većina očekuje da će svetska ekonomija 2027. rasti brže nego 2026.

Problem je nešto drugo: čak i ako brojke budu bolje, svet se verovatno neće vratiti u ekonomsko okruženje na koje smo bili navikli pre velikih kriza poslednjih godina.

Rast može da se vrati — ali jeftin novac, niska geopolitička neizvesnost, zanemarljive kamate i osećaj da države mogu gotovo beskonačno da se zadužuju možda neće.

I upravo se oko toga prognoze Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, OECD-a, centralnih banaka i stotina privatnih ekonomista sve više približavaju.

Brojke izgledaju dobro — dok ih ne pogledate pažljivije

Najnovija julska prognoza Međunarodnog monetarnog fonda predviđa da će globalni privredni rast sa oko 3,0% u 2026. porasti na 3,4% tokom 2027. godine.

IMF taj scenario opisuje praktično kao oporavak nakon slabije 2026. godine. Petya Koeva Brooks, zamenica direktora Istraživačkog odeljenja IMF-a, govorila je o očekivanom „V-shaped recovery“, odnosno oporavku nakon ovogodišnjeg usporavanja.

Svetska banka je nešto opreznija. Ona očekuje da globalni rast nakon približno 2,5% u 2026. poraste na 2,8% u 2027.

To na prvi pogled zvuči pozitivno.

Ali Svetska banka dodaje detalj koji potpuno menja sliku: čak i tih 2,8% bilo bi oko 0,4 procentna poena ispod prosečnog globalnog rasta iz 2010-ih godina.

OECD ima sličnu osnovnu priču. Ako se geopolitički i energetski poremećaji postepeno smire, očekuje rast svetske ekonomije od oko 3,1% u 2027., nakon 2,8% u 2026.

A velika Reutersova anketa sprovedena među skoro 500 ekonomista krajem jula 2026. dala je gotovo identičan rezultat: medijalna prognoza globalnog rasta za 2027. iznosila je 3,1%.

Dakle, IMF: 3,4%.

OECD: 3,1%.

Reutersov konsenzus ekonomista: 3,1%.

Svetska banka: 2,8%.

Nisu saglasni oko decimalnog mesta.

Ali su saglasni oko mnogo važnije stvari.

2027. bi mogla biti godina oporavka — ali ne i povratka starom ekonomskom svetu.

Indermit Gill upozorava na nešto mnogo veće od jedne recesije

Jedno od najozbiljnijih upozorenja stiglo je od Indermita Gilla, glavnog ekonomiste Svetske banke.

Njegova poruka nije da će sutra nastupiti katastrofa.

Naprotiv, Gill govori o mnogo sporijem problemu: svetu koji postaje sve otporniji na pojedinačne šokove, ali istovremeno sve slabiji kada je reč o dugoročnom ekonomskom rastu.

Gill je upozorio da je svetska ekonomija na putu da u narednim godinama raste sporije nego tokom problematičnih devedesetih, dok istovremeno nosi rekordne nivoe javnog i privatnog duga.

To je možda najvažnija rečenica cele priče.

Jer velika ekonomska opasnost 2027. ne mora izgledati kao 2008.

Možda neće biti dramatičnog dana kada se tržišta sruše.

Mnogo realniji scenario je svet u kojem ekonomija raste, ali nedovoljno brzo da bez problema finansira sve skuplje obaveze država, starije stanovništvo, odbranu, energetsku tranziciju, infrastrukturu i kamate na postojeće dugove.

Dug postaje centralna priča

IMF je u svom Fiscal Monitor izveštaju iz aprila 2026. procenio da je globalni javni dug tokom 2025. stigao na gotovo 94% svetskog BDP-a.

Prema njihovim projekcijama, mogao bi dostići 100% globalnog BDP-a do 2029. godine, godinu ranije nego što se prethodno očekivalo.

To ima ogromne posledice.

Kada su kamatne stope veoma niske, veliki dug je lakše servisirati.

Ali ako inflacija ostane uporna, centralne banke ne mogu jednostavno vratiti kamatne stope blizu nule.

A ako kamate ostanu više nego tokom prethodne decenije, države moraju izdvajati sve više novca samo za servisiranje postojećih obaveza.

Manje prostora tada ostaje za:

infrastrukturu,

zdravstvo,

obrazovanje,

penzije,

socijalne programe,

odbranu,

porezne olakšice,

pa čak i pomoć građanima tokom sledeće krize.

Zato IMF ne govori samo o rastu BDP-a. Njegova preporuka državama jeste obnavljanje takozvanog fiskalnog prostora — jednostavnije rečeno, stvaranje finansijske rezerve pre nego što stigne sledeći veliki šok.

Inflacija možda pada — ali to ne znači da se cene vraćaju

Ovo je druga stvar koju ljudi često pogrešno razumeju.

Ako inflacija padne sa, recimo, 5% na 2%, to ne znači da se cene vraćaju na prethodni nivo.

To samo znači da nastavljaju da rastu sporije.

Reutersova anketa iz jula zato je posebno zanimljiva.

Ekonomisti su povećali prognoze inflacije za 2026. u 39 od 50 analiziranih velikih ekonomija.

Još važnije za ovu priču: prognoze inflacije za 2027. podignute su u čak 37 ekonomija.

Claudio Irigoyen, globalni šef ekonomskih istraživanja Bank of America Researcha, rekao je Reutersu da tržište možda potcenjuje koliko inflacija može biti uporna.

To je veoma važna razlika između 2027. i perioda koji je prethodio pandemiji.

Inflacija može da se približi ciljevima centralnih banaka, a da domaćinstva i dalje osećaju da su hrana, energija, stanovanje, osiguranje i usluge skupi.

Fed šalje još jednu poruku: kamate ne moraju nestati

Američka centralna banka takođe daje zanimljiv pogled na 2027.

U junskim projekcijama članova Federalnih rezervi medijalna procena rasta američkog BDP-a za 2027. bila je 2,3%.

Istovremeno je prognozirana PCE inflacija od oko 2,3%, a bazna inflacija od približno 2,5%.

Ali možda je važnija projekcija kamatne stope.

Medijalna procena učesnika Fed-a za federal funds rate na kraju 2027. bila je oko 3,6%.

Naravno, takve projekcije nisu obećanje i mogu se značajno promeniti.

Ipak, poruka je jasna.

Čak i u scenariju u kojem inflacija pada i ekonomija raste, kamate ne moraju automatski da se vrate blizu nule.

To je ogromna promena za vlasnike nekretnina, investitore, kompanije i vlade.

Cena kapitala ponovo postaje važna.

Evropa bi 2027. mogla rasti — ali veoma skromno

Evropska centralna banka u junskim projekcijama očekuje rast evrozone od svega 1,2% tokom 2027. godine.

Inflacija bi prema osnovnom scenariju trebalo da bude oko 2,3%.

Anketa profesionalnih prognozera ECB-a objavljena 24. jula praktično potvrđuje tu sliku: očekivanja inflacije za 2027. iznosila su oko 2,2%, dok su prognoze privrednog rasta smanjene.

To znači da Evropa verovatno neće biti u dubokoj recesiji.

Ali rast od oko jedan odsto nije ekonomski bum.

Posebno kada se uzmu u obzir starenje stanovništva, troškovi energije, odbrana, investicije u infrastrukturu i potreba da evropske kompanije postanu konkurentnije SAD i Aziji.

A onda dolazimo do veštačke inteligencije

Ovde priča postaje posebno zanimljiva.

Jer deo globalne otpornosti danas možda uopšte nije široko zasnovan.

On počiva na ogromnom investicionom ciklusu vezanom za AI.

Reuters navodi da se stotine milijardi dolara ulažu u infrastrukturu, čipove, data centre i druge tehnologije povezane sa veštačkom inteligencijom.

Douglas Porter, glavni ekonomista BMO Capital Marketsa, rekao je da bi bez tog talasa AI potrošnje svetska ekonomija verovatno izgledala znatno slabije.

Frederic Neumann, glavni ekonomista HSBC-a za Aziju, upozorava na drugi deo problema: AI bum je veoma snažan, ali i prilično koncentrisan.

Prema njegovom tumačenju, impresivan rast AI hardvera koristi relativno ograničenom broju ekonomija i kompanija, dok istovremeno može sakriti stagnaciju u drugim delovima privrede.

IMF ide još dalje.

Njegova trenutna projekcija za 2027. pretpostavlja da će sadašnji AI investicioni ciklus postepeno oslabiti i — što je posebno važno — ne pretpostavlja neki iznenadni dodatni skok produktivnosti samo zato što postoji AI.

Drugim rečima:

Wall Street možda već računa buduću AI produktivnost.

Ekonomisti još nisu sigurni koliko će je zaista biti.

OECD ima scenario koji pokazuje koliko je sve krhko

OECD je zbog geopolitičke situacije napravio dve projekcije.

U povoljnijem scenariju globalna ekonomija raste oko 3,1% u 2027.

Ali ako poremećaji u snabdevanju energijom i međunarodnoj trgovini potraju duboko u 2027, OECD-ov alternativni scenario spušta globalni rast na samo 1,8%.

To je ogromna razlika.

I pokazuje koliko prognoze danas zavise od stvari koje nijedan ekonomista ne može precizno modelirati: ratova, politike, energetskih tokova i reakcije finansijskih tržišta.

Glavni ekonomista OECD-a Stefano Scarpetta zato posebno naglašava problem ograničenog fiskalnog prostora i visokog javnog duga. Vlade danas imaju mnogo manje prostora da svaki novi šok jednostavno reše velikom javnom potrošnjom.

Šta onda zapravo svi govore o 2027?

Ne slažu se svi ekonomisti oko svega.

Niti postoji jedna zvanična prognoza budućnosti.

Ali zajednički imenitelj najvećih analiza izgleda ovako:

2027. može doneti bolji privredni rast nego 2026, ali će taj rast postojati u svetu visokog duga, skupljeg kapitala, geopolitičke neizvesnosti i mnogo veće zavisnosti od tehnološke produktivnosti.

To nije klasična recesija.

Ali nije ni povratak u 2015. godinu.

I tu možda leži najvažnija finansijska lekcija.

Godinama smo živeli u svetu u kojem je odgovor na skoro svaki problem bio isti: smanjiti kamate, povećati potrošnju, zadužiti se i stimulisati ekonomiju.

Novi svet ima mnogo manje prostora za takve poteze.

Šta to može da znači za običnog čoveka?

Ako se osnovne prognoze ostvare, 2027. ne bi trebalo posmatrati kao godinu u kojoj će se „sve vratiti na staro“.

Mnogo realniji scenario jeste da plate rastu, ekonomija raste i inflacija pada — ali da nekretnine, krediti, osiguranje, energija i svakodnevne usluge ostanu relativno skupi.

Zato bi tri stvari mogle postati važnije nego tokom ere jeftinog novca:

Dug. Kada novac ima cenu, razlika između dobrog i lošeg zaduživanja postaje mnogo veća.

Produktivnost. Kompanije i pojedinci koji pomoću tehnologije mogu proizvesti više za manje vremena imaju sve veću prednost.

Likvidnost. U neizvesnom svetu gotovinska rezerva i sposobnost da podnesete nekoliko lošijih meseci mogu vredeti više od pokušaja da iz svakog evra izvučete maksimalan prinos.

A gde je Srbija u toj priči?

Za Srbiju su prognoze za 2027. na prvi pogled čak prilično optimistične.

IMF je u junu procenio da bi realni BDP Srbije mogao porasti oko 4,0% u 2027., nakon približno 2,8% u 2026. godini.

Svetska banka trenutno je nešto opreznija i projektuje oko 3,7%, dok EBRD očekuje približno 3,8% rasta u 2027.

Ali postoji detalj koji se ne sme preskočiti.

IMF u osnovnom scenariju za Srbiju očekuje prosečnu inflaciju od približno 4,4% tokom 2027. Rast bi trebalo da podrže realni prihodi, nove izvozne kapacitete, infrastruktura, energetika i aktivnosti povezane sa EXPO 2027.

Dakle, i kod nas se pojavljuje ista paradoksalna priča:

BDP može snažno da raste, a da građani istovremeno i dalje osećaju pritisak cena.

Najveća zabluda o 2027.

Možda ćemo za nekoliko godina shvatiti da najveća promena nije bila nova recesija.

Možda je prava promena bila mnogo tiša.

Svet se navikao na to da kapital ponovo ima cenu.

Države su shvatile da dug nije beskonačno besplatan.

Kompanije su shvatile da rast mora biti praćen produktivnošću.

A domaćinstva su shvatila da pad inflacije ne znači povratak starih cena.

Zato 2027. može istovremeno biti godina ekonomskog oporavka i godina u kojoj će milioni ljudi i dalje pitati:

„Ako ekonomija raste, zašto ja to ne osećam?“

Odgovor možda nije u jednoj plati, jednoj vladi ili jednoj kamatnoj stopi.

Odgovor je u tome što se promenio sam ekonomski režim.

I upravo na to, svako svojim jezikom, danas upozoravaju IMF, Svetska banka, OECD, centralne banke i vodeći privatni ekonomisti.

Ne govore da 2027. sigurno donosi katastrofu.

Govore nešto možda još važnije:

rast se vraća, ali stari svet jeftinog novca možda se ne vraća sa njim.

Napomena: Ekonomske projekcije predstavljaju procene zasnovane na trenutno dostupnim podacima i pretpostavkama i mogu se menjati usled geopolitike, cena energije, monetarne politike i drugih faktora. Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicioni ili finansijski savet.