.png)
.png)
Boja očiju jedna je od onih osobina koje primećujemo gotovo odmah, a iza nekoliko milimetara obojene šarenice krije se mnogo zanimljivija priča nego što izgleda na prvi pogled. Genetika, količina i raspored melanina, način na koji svetlost prolazi kroz tkivo oka i nasleđe naših predaka zajedno određuju da li će oči izgledati smeđe, plavo, zeleno, sivo ili kao neka od znatno ređih varijanti.
Zbog toga se boja očiju ponekad opisuje kao neka vrsta genetskog potpisa. Iako nije jedinstvena kao pravi otisak prsta, ona jeste rezultat složene kombinacije više gena koje nasleđujemo od roditelja.
Najčešća boja na svetu je smeđa. Plave oči ima približno svaki deseti čovek, dok zelene, sive i neke druge nijanse predstavljaju mnogo manji deo svetske populacije.
A neke „boje očiju“ koje često vidimo na fotografijama zapravo uopšte nisu posebne prirodne boje.
Zašto uopšte imamo različite boje očiju?
Glavnu ulogu ima melanin — pigment koji određuje boju kože, kose i očiju.
Što je više melanina u šarenici, oči su obično tamnije. Zato su smeđe oči najčešće povezane sa većom količinom melanina, dok plave i sive oči imaju znatno manje ovog pigmenta.
Međutim, plave oči nisu plave zato što u njima postoji plavi pigment.
Njihova boja nastaje zbog načina na koji se svetlost rasipa kroz strukturu šarenice. Sličan fizički efekat jedan je od razloga zbog kojih nam i nebo izgleda plavo.
Zelene, sive i oči boje lešnika nastaju kao rezultat još složenije kombinacije količine melanina, njegove raspodele i rasipanja svetlosti.
Smeđe oči — 55 do 79% svetske populacije
Smeđa je daleko najčešća boja očiju na planeti.
Prema različitim procenama, između 55 i 79% ljudi ima neku nijansu smeđih očiju.
Razlog je velika količina melanina u šarenici. Melanin apsorbuje svetlost, pa oči deluju tamnije.
Smeđe oči mogu imati čitav spektar nijansi — od svetle medene i zlatno-smeđe do veoma tamne braon boje koja pri slabijem svetlu može izgledati gotovo crno.
Zanimljivo je da se smatra da su prvi ljudi verovatno imali tamnije oči, dok su svetlije varijante nastale kasnije kroz genetske promene.
Plave oči — oko 8 do 10%
Plave oči ima približno 8 do 10% svetske populacije.
I upravo se iza njih krije jedna od najzanimljivijih činjenica o boji očiju.
U plavoj šarenici ne postoji plavi pigment.
Plavi izgled nastaje zato što šarenica sadrži relativno malo melanina, pa se kraće talasne dužine svetlosti jače rasipaju.
Zbog toga ista osoba može imati oči koje u zavisnosti od osvetljenja izgledaju svetloplavo, sivo-plavo ili znatno tamnije.
Genetičke studije su takođe ukazale na to da veliki broj ljudi sa plavim očima deli zajedničku genetsku promenu koja se pojavila pre više hiljada godina. Zbog toga se često navodi da današnji plavooki ljudi verovatno vode poreklo od zajedničkog pretka koji je živeo pre približno 6.000 do 10.000 godina.
Oči boje lešnika — oko 5%
Oči boje lešnika predstavljaju jednu od vizuelno najzanimljivijih kombinacija.
Ima ih približno oko 5% ljudi, mada procene variraju u zavisnosti od regiona i načina klasifikacije.
Takve oči obično kombinuju:
- smeđe tonove
- zelene nijanse
- zlatne ili ćilibarne tačkice
Kod njih melanin nije ravnomerno raspoređen kroz čitavu šarenicu.
Zbog toga oči boje lešnika mogu izgledati drugačije u zavisnosti od svetlosti, boje odeće ili okruženja.
U jednom trenutku mogu delovati više zeleno, a pod drugim osvetljenjem gotovo potpuno smeđe.
Ćilibarne oči — manje od 5%
Ćilibarne oči imaju karakterističan zlatno-bakarni ili medeni ton.
Za razliku od očiju boje lešnika, kod kojih se često vide jasne kombinacije zelene i smeđe, ćilibarne oči obično imaju ujednačeniju toplu nijansu.
Njihova boja povezana je sa količinom i rasporedom pigmenta u šarenici, kao i načinom na koji svetlost prolazi kroz oko.
U popularnim objašnjenjima često se pominje pigment lipohrom kao deo objašnjenja zlatnih tonova, ali stvarna boja oka rezultat je mnogo složenije genetike i strukture šarenice.
Ćilibarne nijanse veoma su česte kod nekih životinja, posebno kod vukova i mačaka, dok su kod ljudi znatno ređe.
Sive oči — manje od 3%
Sive oči spadaju među najređe svetle boje očiju.
Procene njihove zastupljenosti razlikuju se, ali se često navodi da ih ima manje od 3% ljudi.
Kao i kod plavih očiju, u sivoj šarenici ne postoji poseban sivi pigment.
Mala količina melanina i struktura tkiva utiču na način na koji se svetlost rasipa, zbog čega oko može dobiti srebrnkast, čelično-siv ili plavičasto-siv izgled.
U nekim slučajevima sive oči je teško razlikovati od veoma svetlih plavih očiju, pa se statistike različitih istraživanja mogu značajno razlikovati.
Zelene oči — oko 2%
Zelene oči imaju približno 2% svetske populacije, zbog čega se često navode kao najređa „uobičajena“ boja očiju.
Njihov izgled nastaje kombinacijom relativno male količine melanina, rasipanja svetlosti i toplijih zlatnih ili žućkastih tonova u šarenici.
Rezultat može biti veoma širok spektar nijansi — od maslinastozelene do intenzivne smaragdne.
Zelene oči posebno su zastupljene u delovima severne i zapadne Evrope, a često se povezuju sa populacijama Irske i Škotske.
Na globalnom nivou, međutim, ostaju veoma retke.
Heterohromija — manje od 1%
Jedna od najupečatljivijih osobina očiju nije posebna boja već pojava poznata kao heterohromija.
Kod potpune heterohromije osoba ima dve različite boje očiju — na primer jedno smeđe, a drugo plavo.
Postoje i blaži oblici kod kojih samo jedan deo šarenice ima drugačiju boju.
Uzrok je različita količina ili raspodela melanina u očima.
Heterohromija može biti urođena, što znači da je prisutna od rođenja. U nekim slučajevima promena boje oka može nastati kasnije kao posledica povrede, bolesti ili određenih promena u oku.
Ako se boja jednog oka iznenada promeni kod odrasle osobe, to nije nešto što treba tumačiti samo kao estetsku pojavu — tada je preporučljiv pregled oftalmologa.
Crvene i ljubičaste oči — da li zaista postoje?
Fotografije ljudi sa intenzivno crvenim ili ljubičastim očima često privlače ogromnu pažnju na internetu.
Ali ljudi zapravo nemaju poseban crveni ili ljubičasti pigment u šarenici.
Takav izgled može se pojaviti kod osoba sa određenim oblicima albinizma, kod kojih u šarenici postoji veoma malo melanina.
Zbog male količine pigmenta svetlost može prolaziti kroz tkivo i reflektovati se od krvnih sudova u oku, stvarajući crvenkast ili ljubičast utisak.
Na izgled dodatno mogu uticati osvetljenje, fotografija i ugao posmatranja.
Zato „crvene“ i „ljubičaste“ oči ne treba posmatrati kao klasične kategorije boje očiju poput smeđih, plavih ili zelenih.
A šta je sa potpuno crnim očima?
Ni potpuno crna šarenica praktično ne postoji kao posebna prirodna boja.
Ono što ljudi nazivaju „crnim očima“ najčešće su zapravo izuzetno tamne smeđe oči sa velikom količinom melanina.
U slabijem osvetljenju granica između zenice i šarenice gotovo nestaje, pa celo oko može izgledati crno.
Kada takvo oko osvetlite jačim svetlom, obično postaje vidljiva veoma tamna smeđa nijansa i struktura šarenice.
Koja je onda najređa boja očiju?
Ako govorimo o uobičajenim prirodnim bojama očiju, zelene i sive oči spadaju među najređe.
Približan globalni raspored izgleda ovako:
Smeđe: 55–79%
Plave: 8–10%
Boja lešnika: oko 5%
Ćilibarne: manje od 5%
Sive: manje od 3%
Zelene: oko 2%
Heterohromija: manje od 1%
Ove brojke nisu apsolutne. Procene se razlikuju između istraživanja, a kategorije poput sive, plave, ćilibarne i boje lešnika ponekad se različito klasifikuju.
Boja očiju je mnogo više od jedne nijanse
Kada sledeći put pogledate nečije oči, verovatno ćete primetiti da njihova boja nije samo „plava“, „zelena“ ili „smeđa“.
U jednoj šarenici mogu postojati desetine nijansi, prstenova, tačkica i sitnih šara koje nastaju kombinacijom genetike, melanina i načina na koji svetlost prolazi kroz oko.
Upravo zato oči dve osobe sa „istom“ bojom mogu izgledati potpuno različito.
A ako imate zelene, sive, ćilibarne oči ili heterohromiju, pripadate veoma malom delu svetske populacije.
Koje boje su vaše oči — i gde se nalazite na ovoj listi retkosti?
Za više o tome šta kontakt očima i drugi neverbalni signali otkrivaju o sagovorniku pogledajte tekst kako da „pročitaš“ nekoga za 5 minuta, a o čitanju drugih skrivenih signala u komunikaciji pišemo u tekstu kako čitati ljude pažljivije.
.png)
.png)
 (2).png)
.png)
.png)
.png)
 (2).png)
Serbian (RS) ·