Kako da je osvojiš pre nego što sednete: prostor ponekad govori više od vas

Mnogi muškarci na sastanak dolaze sa istim planom: žele da pokažu koliko su zanimljivi, sposobni, uspešni i samouvereni. Zato pričaju o poslu, poznanstvima, putovanjima, iskustvima i svemu što bi trebalo da ostavi snažan utisak.

Problem je u tome što samohvala retko zvuči onako ubedljivo kako zamišljamo.

Kada sami govorite o svojoj vrednosti, osoba preko puta vas zna da slušа vašu verziju priče. Možda govorite istinu, ali i dalje ste vi taj koji pokušava da je ubedi. Potpuno drugačiji utisak nastaje kada vaše ponašanje, odnosi sa drugim ljudima i način na koji vas okruženje prihvata potvrde ono što niste morali da izgovorite.

Zato najbolji utisak ponekad ne počinje za stolom. Počinje u trenutku kada uđete u prostoriju.

Dozvolite prostoru da govori umesto vas

Nemojte joj govoriti da ste važni. Neka to pokaže način na koji se ponašate i kako vas ljudi dočekuju.

Zamislite da je odvedete u restoran ili kafić u koji redovno dolazite. Osoblje vas prepoznaje, konobar vas pozdravlja po imenu, a domaćin već zna koji vam sto odgovara. Nema teatralnog dočeka, preteranog ulagivanja niti potrebe da bilo kome objašnjavate ko ste.

Sve se odvija mirno i prirodno.

Ona tada ne vidi čoveka koji pokušava da sebe predstavi kao važnog. Vidi osobu koja se prema drugima ponaša dovoljno dobro i dosledno da je ljudi pamte. Pre nego što jelovnik stigne do stola, atmosfera sastanka već se promenila.

Niste rekli nijednu reč o sebi.

Nije ni bilo potrebno.

Niste najubedljiviji svedok u sopstvenoj priči

Sve što kažete o sebi druga osoba prirodno će prihvatiti sa određenom rezervom. To ne znači da vam ne veruje, već da zna da ljudi obično predstavljaju svoju najbolju stranu kada žele da ostave utisak.

Ako kažete da ste uspešni, ona može pomisliti da se hvalite.

Ako kažete da vas ljudi poštuju, može se zapitati zbog čega imate potrebu da to naglašavate.

Ako govorite koliko ste uticajni ili poznati, poruka može da izgubi vrednost baš zato što dolazi od vas.

Međutim, kada drugi ljudi spontano pokažu poštovanje prema vama, situacija izgleda drugačije. Ljubazan pozdrav zaposlenih, kratko rukovanje sa vlasnikom ili konobar koji pamti šta obično naručujete mogu da kažu više od dvadeset minuta samopromocije.

Drugim rečima, vi možda niste najubedljiviji svedok u sopstvenom slučaju. Ponekad su to konobar, domaćin ili ljudi koji vas već poznaju.

Izgradite svoju „domaću teritoriju“

Ovakav utisak ne nastaje tako što ćete jednom rezervisati skup sto i očekivati poseban tretman. On se gradi vremenom.

Izaberite jedno mesto koje vam zaista odgovara. To ne mora da bude najskuplji restoran u gradu. Može biti prijatan kafić, mali restoran sa dobrom hranom, vinski bar ili drugo mesto na kojem se osećate opušteno.

Dolazite redovno. Nekada sami, nekada sa prijateljima, nekada sasvim običnog utorka kada nemate nikakav poseban povod.

Upoznajte osoblje. Zapamtite ime konobara, domaćina ili menadžera. Budite ljubazni i strpljivi čak i kada je gužva. Ostavite primerenu napojnicu, ali ne pokušavajte da kupite nečiju naklonost. Ponašajte se kao čovek koji će se vratiti, a ne kao gost koji želi da ga pamte zbog jedne večeri.

Posle određenog vremena više niste samo još jedan nepoznati gost. Postajete deo atmosfere tog mesta.

To nije trik za sastanak. To je društvena infrastruktura koju ste izgradili načinom na koji tretirate ljude.

Ne pokušavajte da režirate predstavu

Čim čuju ovu ideju, neki će pomisliti da mogu unapred pozvati restoran, objasniti osoblju da dolaze sa ženom i platiti im da naprave veliki doček.

To gotovo nikada ne ostavlja željeni utisak.

Ljudi veoma dobro prepoznaju kada je nešto odglumljeno. Ako osoblje preteruje, ako vas nekoliko puta oslovljavaju po imenu ili naglašeno pokazuju koliko ste „važan gost“, čitava scena počinje da izgleda kao predstava.

A kada pokušate da dodatno podržite tu predstavu svojim ponašanjem, utisak postaje još neprirodniji.

Pravo poznanstvo je tiho. Kratak pozdrav. Klimanje glavom. Vaše ime izgovoreno bez najave. Sto koji je spreman jer ljudi već znaju da dolazite.

Lažni status je glasan. Stečeni ugled je toliko normalan da na prvi pogled može delovati gotovo dosadno. Upravo zato mu se veruje.

Napravite prostor pre nego što vam zatreba

Čovek koji nema mesto na kojem se oseća kao kod kuće često pokušava čitavo veče da objasni ko je. Priča o sebi, traži potvrdu i pokušava da kontroliše utisak koji ostavlja.

Čovek koji ima svoju „domaću teritoriju“ jednostavno se pojavi.

Ne mora da dominira razgovorom niti da dokazuje svoju vrednost. Njegova smirenost, odnos prema zaposlenima i način na koji se ponaša u poznatom prostoru rade deo posla umesto njega.

Ali najvažnija stvar nije to što će ona videti da vas ljudi poznaju. Važnije je ono što će saznati o vašem karakteru.

Ako se prema konobaru ponašate sa poštovanjem, ako ne postajete nervozni zbog malog kašnjenja i ako ne koristite poznanstva da biste omalovažavali druge, pokazujete nešto mnogo vrednije od statusa: sigurnost u sebe.

Pravi utisak ne nastaje glumom

Poenta nije da napravite iluziju važnosti niti da koristite druge ljude kao dekor za sastanak. Poenta je da izgradite stvarne odnose i postanete osoba koju ljudi pamte po korektnosti.

Kada ste negde poznati zato što ste dosledni, pristojni i prijatni, prostor zaista počinje da govori umesto vas.

Ne govori da ste najvažniji čovek u prostoriji.

Govori nešto mnogo ubedljivije: da ste čovek koji zna kako se odnosi prema ljudima, koji se oseća sigurno u sopstvenoj koži i kojem nije potrebno da se neprestano dokazuje.

A upravo takva vrsta samopouzdanja često ostavlja najjači utisak — još pre nego što sednete.