Džef Bezos otkriva zašto bi period 2026–2030. mogao biti najveća prilika za obične ljude da izgrade bogatstvo

Velike tehnološke promene često izgledaju nevažno sve dok ne počnu da menjaju gotovo svaki posao, proizvod i svakodnevnu naviku.

Početkom interneta malo ljudi je moglo da zamisli da će nekoliko godina kasnije nastati čitave industrije zasnovane na elektronskoj trgovini, digitalnom marketingu, društvenim mrežama i radu na daljinu. Većina tadašnjih pobednika nije izmislila internet. Jednostavno ga je pre drugih upotrebila za rešavanje konkretnih problema.

Džef Bezos smatra da se danas nalazimo pred sličnom, možda i većom promenom.

Na DealBook Summitu održanom u decembru 2024. godine, osnivač Amazona razgovarao je sa novinarom Endruom Rosom Sorkinom o preduzetništvu, svemiru, Amazonu i budućnosti veštačke inteligencije. Bezos je rekao da je čak 95 odsto vremena koje provodi radeći za Amazon povezano sa AI projektima. Kompanija je u tom trenutku razvijala približno hiljadu internih primena generativne veštačke inteligencije.

Njegova poruka nije bila da će veštačka inteligencija preko noći svakoga učiniti bogatim.

Poruka je bila mnogo važnija: AI neće ostati samo zasebna tehnološka industrija. Postaće sloj koji ulazi u gotovo svaki proizvod, uslugu i poslovni proces.

Veštačka inteligencija neće biti samo još jedan proizvod

Bezos je modernu veštačku inteligenciju opisao kao „horizontalni omogućavajući sloj“. Drugim rečima, AI neće služiti samo kompanijama koje prave četbotove, robote ili velike jezičke modele.

Koristiće ga banke, prodavnice, hoteli, fabrike, medijske kuće, građevinske kompanije, advokati, lekari, računovođe, nastavnici, dizajneri i mali porodični biznisi.

Bezos je AI uporedio sa električnom energijom i računarstvom. Danas nijednu ozbiljnu kompaniju ne nazivamo „električnom kompanijom“ samo zato što koristi struju. Struja je postala nevidljiva infrastruktura koja pokreće sve ostalo. Slično se dogodilo i sa internetom.

Prema Bezosovom viđenju, isto će se dogoditi sa AI: tehnologija će vremenom prestati da bude posebna atrakcija i postati sastavni deo skoro svakog proizvoda i zanimanja. Na samitu je tvrdio da praktično ne postoji aplikacija ili poslovni proces koji neće moći da bude poboljšan veštačkom inteligencijom.

To je suština prilike koja se otvara između 2026. i 2030. godine.

Novac neće nužno zaraditi samo ljudi koji razvijaju najveće modele. Veliki deo vrednosti mogao bi da pripadne onima koji nauče kako da postojeću tehnologiju primene na konkretan problem.

Zašto bi naredne godine mogle biti presudne

U prvoj fazi svake tehnološke revolucije pažnja je uglavnom usmerena na samu tehnologiju.

Ljudi pričaju o novim modelima, mogućnostima, procesorima i kompanijama koje ih razvijaju. U sledećoj fazi počinje važniji deo: tehnologija ulazi u svakodnevno poslovanje.

Tada vlasnik restorana ne pita koji je model korišćen, već da li sistem može da mu smanji broj praznih stolova. Prodavac ne razmišlja o tehničkoj arhitekturi, već da li AI može da napiše bolji opis proizvoda i odgovori kupcima. Direktor male firme želi da zna može li automatizacija da mu smanji administraciju i pronađe nove klijente.

Upravo u toj fazi otvara se prostor za obične ljude.

Nije potrebno praviti novi ChatGPT. Potrebno je pronaći posao koji se danas obavlja sporo, skupo ili loše i zatim upotrebiti postojeće alate da se taj posao uradi brže, jeftinije ili kvalitetnije.

To može biti lokalna turistička agencija kojoj je potreban sadržaj na više jezika, stomatološka ordinacija kojoj treba sistem za zakazivanje, prodavnica kojoj treba automatizovana korisnička podrška ili mali proizvođač koji želi da se predstavi kupcima u inostranstvu.

Najveća prilika možda neće biti u posedovanju tehnologije, već u razumevanju problema koje ona može da reši.

„Mali način razmišljanja postaje proročanstvo koje samo sebe ispunjava“

Jedan od najzanimljivijih delova Bezosovog razgovora nije se odnosio direktno na tehnologiju, već na način na koji ljudi procenjuju rizik.

Prema njegovim rečima, ljudi imaju prirodnu sklonost da precenjuju rizike i potcenjuju prilike. Preduzetnicima je savetovao da svesno pokušaju da isprave tu pristrasnost, jer mogućnosti ponekad mogu biti veće nego što na početku izgledaju.

Dodao je i da „razmišljati malo“ može postati proročanstvo koje samo sebe ispunjava.

To ne znači da treba bez razmišljanja napustiti posao, potrošiti ušteđevinu ili verovati svakom novom AI projektu. Bezos govori iz položaja čoveka koji je imao pristup kapitalu i mogao da podnese rizike koje većina ljudi ne može.

Ipak, njegov zaključak ima praktičnu vrednost.

Veliki broj ljudi čeka savršen trenutak, potpuno znanje i garanciju da ideja neće propasti. Za to vreme alati postaju dostupniji, a tržište se postepeno popunjava.

Razuman odgovor nije slepo rizikovanje. Razuman odgovor je mali eksperiment: pronaći jedan problem, napraviti jednostavno rešenje, ponuditi ga stvarnom klijentu i proveriti da li je neko spreman da ga plati.

AI smanjuje razliku između ideje i realizacije

Ranije je za pokretanje digitalnog proizvoda često bio potreban tim programera, dizajnera, pisaca i marketinških stručnjaka.

Danas jedna osoba uz odgovarajuće alate može da napravi osnovnu verziju sajta, istraži tržište, pripremi vizuelni identitet, napiše promotivni tekst, prevede sadržaj i automatizuje deo komunikacije sa kupcima.

To ne znači da je stručnost postala nepotrebna. Naprotiv, kako AI preuzima jednostavne zadatke, raste vrednost ljudi koji znaju da procene kvalitet, razumeju publiku, donose odluke i preuzimaju odgovornost za rezultat.

Osoba koja samo proizvodi prosečan tekst može postati lako zamenjiva. Osoba koja razume tržište, zna koji tekst donosi rezultat i ume da vodi ceo proces postaje vrednija.

Bezos je tu ideju 2026. godine opisao poređenjem sa radnikom koji umesto lopate dobija buldožer. Alat povećava produktivnost, ali čovek i dalje mora da zna šta gradi, gde kopa i koji problem rešava. Po njegovom mišljenju, ljudski posao će se pomeriti na viši nivo – ka prepoznavanju problema i osmišljavanju rešenja.

Gde bi obični ljudi mogli da pronađu svoju priliku

Najrealnija prilika za čoveka sa Balkana verovatno nije izgradnja velikog tehnološkog startapa vrednog milijarde dolara.

Mnogo realniji put predstavlja kombinovanje postojećeg iskustva sa novim alatima.

Računovođa može napraviti specijalizovanu uslugu koja malim firmama objašnjava dokumentaciju jednostavnim jezikom. Agent za nekretnine može automatizovati opise, obradu fotografija i komunikaciju sa kupcima iz dijaspore. Turistički radnik može napraviti digitalnog vodiča za određeni grad ili region. Iskusni bankarski radnik može razvijati edukativne finansijske sadržaje ili pomagati kompanijama da pojednostave komplikovane procedure.

Prednost nema samo najmlađa osoba koja najbolje poznaje tehnologiju.

Veliku prednost mogu imati ljudi sa deset, dvadeset ili trideset godina iskustva u određenoj industriji. Oni već poznaju probleme, navike klijenata, slabe tačke sistema i pitanja koja se svakodnevno ponavljaju. AI im omogućava da to znanje pretvore u proizvod ili uslugu sa mnogo manjim početnim troškovima.

Zbog toga će jedna od najvrednijih kombinacija narednih godina biti: iskustvo iz stvarnog sveta plus sposobnost korišćenja AI alata.

Ekonomija kreatora zaista raste, ali ne garantuje laku zaradu

U viralnoj objavi pominje se procena Goldman Sachsa da bi ekonomija kreatora do 2027. godine mogla da dostigne vrednost blizu pola biliona dolara.

Ta tvrdnja ima realnu osnovu. Goldman Sachs je 2023. procenio da bi ukupno tržište ekonomije kreatora moglo porasti sa približno 250 milijardi na oko 480 milijardi dolara do 2027. godine. Međutim, ta procena obuhvata širok ekosistem: oglašavanje, pretplate, donacije, sponzorstva, digitalne proizvode i saradnju između kreatora, platformi i brendova.

Ona ne znači da će svaka anonimna stranica na društvenim mrežama postati profitabilna.

Kako AI olakšava stvaranje sadržaja, količina objava će eksplodirati. To može dodatno povećati vrednost kvalitetnih brendova, ali i učiniti tržište mnogo konkurentnijim.

Kada svako može da proizvede sto objava dnevno, sama proizvodnja sadržaja više nije posebna prednost. Prednost postaju poverenje publike, distribucija, originalna perspektiva, poznavanje teme i sposobnost da se pažnja pretvori u održiv poslovni model.

Šta viralna objava pogrešno pripisuje Bezosu

Karusel koji kruži društvenim mrežama meša nekoliko odvojenih činjenica i zatim ih koristi za promociju modela zarade putem anonimnih Instagram stranica.

Bezos na DealBook Summitu nije rekao da treba pokretati „shadow pages“, da će brendovi automatski početi da kupuju reklame niti da se pasivna zarada od 10.000 ili 50.000 dolara mesečno može ostvariti za nekoliko meseci.

To su tvrdnje autora objave, a ne Bezosove reči.

Ni podatak da je „379.000 novih milionera nastalo zahvaljujući AI za samo šest meseci“ nije tačan. UBS je objavio da je u Sjedinjenim Državama tokom cele 2024. godine broj dolarskih milionera povećan za više od 379.000. Izveštaj taj rast ne pripisuje AI preduzetnicima, već širem rastu lične imovine i finansijskih tržišta.

Drugim rečima, broj je preuzet iz stvarnog izveštaja, ali mu je dodat uzrok koji izveštaj nije naveo.

Da li je AI balon?

Još jedna poruka u objavi govori da je Bezos veštačku inteligenciju nazvao „industrijskim balonom“.

On jeste upotrebio taj izraz, ali ne na DealBook Summitu 2024. godine. Govorio je o tome na Italian Tech Week događaju u Torinu 2025. Njegovo objašnjenje bilo je da u periodima ogromnog uzbuđenja investitori teško razlikuju dobre ideje od loših, pa finansiranje dobijaju i projekti koji možda neće opstati.

Istovremeno je naglasio da je sama tehnologija stvarna i da će menjati industrije čak i ukoliko mnoge današnje kompanije propadnu.

Sličan stav ponovio je u intervjuu za CNBC u maju 2026. godine. Rekao je da se trenutno finansiraju gotovo svi eksperimenti – i dobri i loši – ali da ulaganja ipak ubrzavaju razvoj infrastrukture i tehnologije koja može ostati korisna društvu i nakon pucanja spekulativnog talasa.

To je važna razlika.

Kompanija može biti precenjena, a tehnologija istovremeno revolucionarna. Slično se dogodilo tokom internet balona: mnoge firme su nestale, ali internet nije nestao. Naprotiv, izgrađena infrastruktura kasnije je omogućila nastanak još većih kompanija.

Prilika nije isto što i garancija

Period od 2026. do 2030. godine mogao bi otvoriti ogromne mogućnosti, ali neće automatski obogatiti ljude samo zato što koriste nekoliko AI alata.

Kako tehnologija postaje dostupna svima, početna prednost brzo nestaje. Alat koji danas izgleda revolucionarno za godinu dana može postati standardna opcija u svakom telefonu i poslovnom programu.

Dugoročnu vrednost zato neće imati osoba koja samo zna da pritisne dugme.

Imaće je osoba koja ume da:

razume stvaran problem;

proveri kvalitet dobijenog rezultata;

izgradi poverenje publike ili klijenta;

poveže više alata u funkcionalan sistem;

preuzme odgovornost za konačan rezultat.

AI može smanjiti cenu ulaska, ali ne uklanja potrebu za učenjem, radom, prodajom i strpljenjem.

Najveća prednost biće brzina učenja

Bezosova najvažnija poruka nije da treba juriti svaki novi trend.

Njegova poruka je da se pred nama nalazi tehnologija koja može postati univerzalna poput električne energije i interneta. Kada se pojavi takva tehnologija, nova vrednost obično ne nastaje samo u laboratorijama i velikim korporacijama. Nastaje i u hiljadama malih firmi koje tu tehnologiju prilagode konkretnim ljudskim potrebama.

Neko će AI koristiti da napravi još jednu bezličnu objavu koju niko neće zapamtiti.

Neko drugi će ga koristiti da svoje višegodišnje znanje pretvori u uslugu, da smanji troškove maloj kompaniji, pronađe kupce u drugoj državi ili razvije proizvod koji ranije nije mogao samostalno da napravi.

Razlika neće biti samo u pristupu tehnologiji. Pristup će imati skoro svi.

Razlika će biti u tome ko dovoljno dobro razume ljude, tržište i problem koji pokušava da reši.

Zato period 2026–2030. zaista može postati jedna od najvećih poslovnih prilika u savremenoj istoriji. Ne zato što je bogatstvo zagarantovano, već zato što jedna osoba danas može da uradi ono za šta joj je nekada bio potreban čitav tim.

Bezos ne obećava lak novac. On ukazuje na promenu infrastrukture sveta.

A kada se promeni infrastruktura, najveće prilike često dobiju oni koji dovoljno rano nauče šta sa njom mogu da izgrade.