9 tehnologija koje će promeniti svet do 2035: budućnost koja je već počela

Postoje tekstovi o budućnosti koji zvuče kao naučna fantastika. Ali postoji i jedna druga vrsta budućnosti: ona koja više ne čeka da bude izmišljena, jer je već u pogonu.

Do 2035. godine svet neće promeniti jedna tehnologija. Promeniće ga sudar više velikih talasa: veštačka inteligencija, robotika, autonomni transport, biotehnologija, čista energija, kvantno računarstvo i svemirska industrija. Ono što je nekada izgledalo kao scena iz filma sada se testira u bolnicama, fabrikama, skladištima, laboratorijama i na ulicama velikih gradova.

Zato 2035. nije samo daleka godina iz naslova. Ona je vremenska tačka do koje će se mnoge tehnologije koje danas deluju eksperimentalno pretvoriti u infrastrukturu svakodnevnog života.

1. Interfejs mozak-računar: kada misao postane komanda

Jedna od najmoćnijih tehnologija budućnosti jeste brain-computer interface, odnosno interfejs mozak-računar. Ideja je jednostavna, ali posledice su ogromne: moždani signali mogu da se prevedu u digitalne komande.

Za ljude koji žive sa paralizom, ALS-om ili teškim poremećajima govora, ovo nije luksuzna tehnologija. Ovo može biti povratak samostalnosti. Neuralink već vodi klinička ispitivanja za kontrolu računara i robotske ruke pomoću misli kod osoba sa kvadriplegijom ili ALS-om, dok je UC Davis objavio studiju u kojoj je osoba sa ALS-om koristila BCI sistem kod kuće za komunikaciju, rad i interakciju sa digitalnim svetom bez stalne podrške istraživača.

Ako se ova tehnologija razvije bezbedno i dostupno, računari više neće biti uređaji koje kontrolišemo samo prstima, glasom ili pogledom. Za deo ljudi, oni će postati direktan produžetak nervnog sistema.

Do 2035. BCI verovatno neće značiti da će svako “upravljati svetom mislima”. Ali može značiti nešto mnogo realnije i mnogo važnije: ljudi koji su izgubili sposobnost govora, pokreta ili komunikacije dobiće nove načine da se vrate životu, radu i društvu.

2. Fuziona energija: najteži san moderne energetike

Energija je krvotok civilizacije. Svaki telefon, data centar, električni automobil, fabrika čipova i AI sistem zavise od stabilne i jeftine energije. Zato je nuklearna fuzija jedan od najvećih tehnoloških ciljeva čovečanstva.

Fuzija je proces koji napaja Sunce. Umesto razbijanja atoma, kao kod klasične nuklearne fisije, fuzija spaja laka atomska jezgra i oslobađa ogromnu količinu energije. Decenijama je problem bio isti: kako proizvesti više korisne energije nego što sistem potroši.

Nacionalna laboratorija Lawrence Livermore objavila je da je eksperiment u National Ignition Facility 2022. proizveo 3,15 megadžula fuzione energije iz 2,05 megadžula laserske energije isporučene meti, a kasniji eksperimenti su ponavljali i povećavali taj rezultat.

To ne znači da će fuziona elektrana sutra napajati gradove. Put od laboratorijskog “paljenja” do komercijalne elektrane je ogroman. Potrebni su materijali, sistemi za hlađenje, pouzdani reaktori, efikasnost, cena i mrežna infrastruktura. Ali ono što je bitno jeste ovo: fuzija više nije samo teorijska nada. Postala je inženjerska trka.

Ako do 2035. ne dobijemo masovnu fuzionu energiju, vrlo je moguće da ćemo dobiti prve ozbiljne demonstracione elektrane, nove privatne kompanije, državne programe i ogroman investicioni talas oko čiste energije.

3. Humanoidni roboti: radna snaga koja ne izgleda kao mašina iz fabrike

Roboti su već decenijama prisutni u industriji, ali uglavnom kao velike robotske ruke iza zaštitnih ograda. Nova faza robotike izgleda drugačije: humanoidni roboti koji mogu da se kreću kroz prostore napravljene za ljude.

Amazon je testirao Digit, humanoidnog robota kompanije Agility Robotics, za repetitivne zadatke u logistici, dok BMW koristi humanoidne robote u proizvodnji i testira ih u realnim fabričkim uslovima. Figure AI je objavio rezultate višemesečnog angažovanja robota Figure 02 u BMW-ovoj fabrici, a BMW navodi da su humanoidni roboti već pokazali potencijal u proizvodnji vozila.

Ovo je velika promena zato što se roboti više ne projektuju samo za jednu izolovanu radnju. Cilj je da rade u svetu koji je već izgrađen za ljude: skladišta, bolnice, prodavnice, fabrike, domovi, aerodromi.

Naravno, treba biti oprezan sa najavama. Humanoidni robot od 20.000 dolara i dalje nije standardna stvar koju možete kupiti kao laptop. Ali trend je jasan: hardver postaje bolji, AI modeli razumeju prostor sve preciznije, baterije napreduju, a kompanije traže način da robote koriste tamo gde je posao repetitivan, težak, opasan ili skup.

Do 2035. možda neće svaki čovek imati robota u kući. Ali sve je realnije da će roboti biti u skladištima, fabrikama, hotelima, bolnicama i dostavnim sistemima.

4. Genetska medicina: lečenje bolesti u samom kodu života

Ako je 20. vek bio vek antibiotika, vakcina i hirurgije, 21. vek može postati vek programiranja biologije.

Uređivanje gena ne znači samo “popravljanje DNK” kao u filmu. U praksi, to znači pokušaj da se ciljano utiče na molekularni uzrok bolesti. FDA je 2023. odobrila prve ćelijske genske terapije za bolest srpastih ćelija, uključujući Casgevy, prvi FDA-odobreni tretman koji koristi CRISPR/Cas9 tehnologiju uređivanja genoma.

To je istorijski trenutak. Prvi put je tehnologija koja je godinama bila simbol laboratorijske budućnosti postala odobreni medicinski tretman.

Istraživanja se šire na različite oblasti: nasledne bolesti, rak, imunoterapije, bolesti krvi, pa čak i strategije koje istražuju mogućnosti kontrole ili eliminacije HIV-a. Pregledi iz 2025. navode da se CRISPR klinička ispitivanja nastavljaju širiti, ali i da su pitanja bezbednosti, preciznosti, cene i dostupnosti i dalje ključna.

Za čitaoca je važno da razume razliku: ovo nije obećanje da će sve bolesti nestati. To bi bilo neodgovorno. Ali jeste znak da medicina prelazi iz faze lečenja posledica u fazu ciljanja uzroka bolesti.

Do 2035. najveća promena možda neće biti samo duži život, nego život sa manje bolesti koje su nekada bile doživotna presuda.

5. Leteći taksiji: gradski prevoz prelazi u treću dimenziju

Gradovi su postali zarobljeni u gužvama. Što više puteva gradimo, sve više automobila dolazi. Zato kompanije koje razvijaju eVTOL letelice, električne letelice sa vertikalnim poletanjem i sletanjem, pokušavaju da naprave novu vrstu urbanog prevoza.

Joby Aviation je najavio početak američkih operacija u 2026. u okviru programa za električne vazdušne taksije, dok i druge kompanije iz sektora pokušavaju da dobiju sertifikacije i pokrenu komercijalne usluge.

Najveća prepreka nije samo tehnologija. Letelica može da poleti, ali grad mora da zna gde ona sleće, ko je kontroliše, koliko je bučna, koliko je bezbedna, koliko košta karta i kako se uklapa u postojeći avio-saobraćaj.

Zato leteći taksi do 2035. verovatno neće biti svakodnevna opcija za svakoga. Prvo će ga koristiti poslovni putnici, aerodromske linije, bogatiji korisnici i gradovi koji mogu da izgrade infrastrukturu. Ali kao simbol promene, ovo je ogromno: prevoz više nije samo horizontalan.

Kada se transport podigne iznad gužve, menja se ekonomija vremena.

6. Automobili bez vozača: kraj volana kao obaveze

Autonomna vozila su dugo bila jedno od najpreuveličanijih obećanja tehnološke industrije. Godinama se najavljivalo da je potpuna samovožnja “iza ugla”. Ipak, 2026. pokazuje nešto drugačije: tehnologija više nije samo demonstracija. Ona već radi u realnim gradovima, ali ne svuda i ne bez problema.

Waymo je dostigao stotine hiljada plaćenih vožnji nedeljno u SAD, dok se Tesla robotaksi servis širi u Teksasu, uz ograničenja, čekanja i oprezan pristup zbog bezbednosti.

Ovo je važna razlika: autonomna vožnja nije “sve ili ništa”. Prvo dolaze ograničene zone, poznate rute, dobri vremenski uslovi, precizno mapirane oblasti i nadzor. Tek zatim dolazi širenje.

Do 2035. u velikim gradovima možemo očekivati mnogo više autonomnih taksija, dostavnih vozila i kamiona za određene rute. Privatni automobil sa volanom neće nestati, ali ideja da svaki prevoz mora imati ljudskog vozača više neće biti podrazumevana.

Kada vožnja postane softverski servis, menja se osiguranje, logistika, urbanizam, rad taksista, cena dostave i način na koji planiramo gradove.

7. AI agenti: veštačka inteligencija koja ne odgovara samo na pitanja

Prva velika faza veštačke inteligencije bila je komunikacija. Postaviš pitanje, dobiješ odgovor. Sledeća faza je akcija.

AI agenti ne služe samo da napišu tekst. Oni mogu da koriste računar, popune formular, rezervišu termin, analiziraju podatke, naprave kod, uporede opcije i završe zadatak kroz više koraka. OpenAI je 2025. predstavio Operator, sistem koji može da obavlja repetitivne zadatke u browseru, poput popunjavanja formulara, naručivanja namirnica i rada sa digitalnim interfejsima.

Ovo je možda najvažnija poslovna promena do 2035. Jer AI agent ne menja samo način na koji pišemo. On menja način na koji radimo.

Zamislite mali biznis koji ima AI agenta za mejlove, drugog za fakture, trećeg za zakazivanje, četvrtog za analizu konkurencije, petog za društvene mreže i šestog za korisničku podršku. To više nije jedna osoba koja koristi alat. To je jedna osoba koja upravlja digitalnim timom.

Upravo zato su AI agenti jedna od najjačih tema za visok RPM: oko njih se vrte enterprise softver, produktivnost, automatizacija, SaaS alati, obuka zaposlenih, cyber bezbednost i digitalna transformacija.

8. Mars: najveći simbol ljudskog širenja izvan Zemlje

Mars je više od planete. On je test: može li ljudska civilizacija da izađe izvan svoje matične planete i tamo preživi?

NASA i privatne kompanije rade na raketama, landerima, sistemima za životnu podršku, svemirskim odelima i tehnologijama koje bi mogle omogućiti ljudske misije ka Marsu. Ali treba biti realan: Mars nije turistička destinacija. To je ekstremno neprijateljsko okruženje sa radijacijom, niskim temperaturama, tankom atmosferom, ogromnom udaljenošću i logističkim problemima koje čovečanstvo nikada nije rešavalo u toj meri.

Do sredine 2030-ih prvi ljudski koraci na Marsu ostaju ambiciozan cilj, ne zagarantovan događaj. Ali sama priprema za taj cilj već gura napred raketnu industriju, materijale, robotiku, komunikacije, autonomne sisteme i energetiku.

Čak i ako čovek ne stigne na Mars tačno do 2035, tehnologije razvijene za taj put promeniće život na Zemlji.

9. Kvantni računari: mašine za probleme koje današnji kompjuteri ne mogu da slome

Kvantni računari nisu “brži laptopovi”. Oni su druga vrsta računanja. Njihova snaga nije u otvaranju aplikacija ili bržem internetu, već u rešavanju određenih klasa problema: simulacija molekula, hemija, materijali, optimizacija, kriptografija i složeni sistemi.

IBM-ova mapa razvoja predviđa prve primere kvantne prednosti u 2026. i dalji put ka sistemima sa hiljadama kubita i korekcijom grešaka. IBM navodi da bi budući kvantni sistemi mogli imati primenu u bezbednosti, hemiji, mašinskom učenju i optimizaciji.

Najvažnije je razumeti da kvantno računarstvo još nije masovna potrošačka tehnologija. Neće zameniti obične računare. Ali može postati specijalizovana mašina za probleme koje klasični računari rešavaju presporo ili preskupo.

Ako AI traži podatke, kvantno računarstvo može pomoći da se razumeju sistemi koje je teško simulirati. Ako farmaceutske kompanije žele nove molekule, kvantni modeli mogu ubrzati istraživanja. Ako industrija traži nove materijale za baterije, energiju i elektroniku, kvantni računari mogu otvoriti vrata koja su danas zaključana.

Zašto je 2035. važna godina

Godina 2035. nije magična. Ali je dovoljno daleko da se eksperimentalne tehnologije razviju, a dovoljno blizu da današnji trendovi budu ozbiljni.

Do tada će AI agenti postati deo poslovnih sistema. Roboti će izaći iz laboratorija u realne prostore. Genetska medicina će dobiti nove terapije. Autonomna vozila će preuzimati sve veći deo transporta. Fuzija će ili napraviti veliki skok ka komercijalizaciji ili jasno pokazati koliko je put još dug. Kvantni računari će prestati da budu samo akademska tema i postati infrastruktura za nauku i industriju.

Najveća greška bila bi posmatrati ove tehnologije odvojeno. Prava promena nastaje kada se one spoje.

AI upravlja robotima. Roboti grade fabrike. Kvantni računari ubrzavaju otkrivanje materijala. Novi materijali poboljšavaju baterije. Baterije pokreću eVTOL letelice. Genetska medicina produžava kvalitet života. BCI vraća komunikaciju ljudima koji su je izgubili. Autonomni sistemi smanjuju cenu logistike. Čista energija napaja sve.

To nije jedna revolucija. To je lanac revolucija.

Šta ovo znači za običnog čoveka

Za običnog čoveka pitanje nije samo: “Da li će roboti uzeti poslove?” Mnogo bolje pitanje je: “Koje veštine će vredeti kada roboti, AI agenti i automatizacija preuzmu rutinu?”

Do 2035. najvrednije će biti sposobnosti koje spajaju čoveka i tehnologiju: kritičko razmišljanje, upravljanje AI alatima, razumevanje podataka, kreativna strategija, emocionalna inteligencija, tehnička pismenost, prodaja, komunikacija i sposobnost da se uči brzo.

Tehnologija neće jednako pogoditi sve. Ljudi koji je ignorišu osećaće je kao pretnju. Ljudi koji je razumeju koristiće je kao polugu.

Budućnost neće pripadati onima koji znaju sve. Pripadaće onima koji umeju da se prilagode pre nego što ih promena primora na to.

Budućnost više ne dolazi, ona se raspoređuje

Najopasnija rečenica današnjice je: “Ima vremena.”

Nema toliko vremena koliko mislimo. Dok neko čeka da vidi šta će se dogoditi, drugi već uči AI alate, pravi automatizovane biznise, ulaže u veštine, razume energetsku tranziciju, prati biotehnologiju, proučava robotiku i menja način rada.

Do 2035. mnoge stvari koje danas deluju neverovatno postaće normalne. Ljudi će razgovarati preko moždanih interfejsa. Roboti će raditi u fabrikama i skladištima. Automobili će voziti sami. AI agenti će završavati digitalne zadatke. Medicina će lečiti neke bolesti na nivou gena. Kvantni računari će rešavati probleme koje obični računari ne mogu. Fuziona energija će možda napraviti najveći energetski skok u istoriji.

Ali najvažnije pitanje nije šta će tehnologija uraditi svetu.

Najvažnije pitanje je: šta ćeš ti uraditi dok se svet menja?

Često postavljana pitanja

Koja tehnologija će najviše promeniti svet do 2035?
Najveći uticaj verovatno će imati veštačka inteligencija, jer se ugrađuje u sve ostale oblasti: medicinu, robotiku, transport, energetiku, obrazovanje, proizvodnju i poslovanje.

Da li će humanoidni roboti zameniti ljude na poslu?
Ne preko noći. Prvo će preuzimati repetitivne, fizički teške i opasne zadatke. Ljudi će i dalje biti potrebni za nadzor, kreativnost, donošenje odluka, komunikaciju i rešavanje složenih problema.

Da li su automobili bez vozača već realnost?
Da, ali ograničeno. Robotaksi servisi već postoje u određenim gradovima i zonama, ali nisu još univerzalno dostupni, niti rade jednako dobro u svim uslovima.

Da li fuziona energija znači besplatnu struju?
Ne. Čak i ako fuzija postane komercijalna, struja neće biti automatski besplatna. Troškovi infrastrukture, održavanja, mreže i distribucije i dalje postoje. Ali bi fuzija mogla dugoročno doneti ogromne količine čiste energije.

Da li je uređivanje gena bezbedno?
Uređivanje gena ima ogroman potencijal, ali zahteva stroga klinička ispitivanja, dugoročno praćenje i regulaciju. Ne treba ga predstavljati kao magično rešenje za sve bolesti.