Kada govorimo o privlačnosti, većina ljudi prvo pomisli na izgled, odeću, frizuru ili fizičku formu. Međutim, veliki deo utiska koji ostavljamo na druge nastaje kroz nešto mnogo suptilnije: način na koji slušamo, govorimo, gledamo, reagujemo i činimo da se druga osoba oseća u našem prisustvu.

Privlačnost nije samo pitanje toga kako izgledate. Često je pitanje kakvu energiju stvarate u razgovoru.

Originalna lista govori o „200% većoj privlačnosti“. Naravno, privlačnost se ne može precizno meriti procentima, ali ovih deset ponašanja zaista mogu pomoći da ostavite topliji, sigurniji i prijatniji utisak.

1. Blago nagnite glavu dok slušate

Mali nagib glave može da signalizira otvorenost, poverenje i iskreno interesovanje.

Kada neko govori, a vi ne gledate kroz njega, ne proveravate telefon i ne čekate samo svoj red da odgovorite, već zaista pratite razgovor, druga osoba dobija osećaj da je saslušana.

A ljudi veoma dobro pamte kako su se osećali pored nekoga ko ih je zaista slušao.

Ponekad je upravo pažnja privlačnija od najboljeg izgleda.

2. Koristite kratko podizanje obrva pri pozdravu

Postoji veoma suptilan neverbalni signal koji ljudi često koriste potpuno nesvesno: kratko podizanje obrva kada ugledaju osobu koju poznaju ili kojoj se raduju.

To može da deluje kao mali znak:

„Drago mi je što te vidim.“

Takvi mikroizrazi mogu da doprinesu prijateljskom i nenapadnom prvom utisku.

Ne treba ga glumiti ili preuveličavati. Poenta je u prirodnoj toplini.

3. Smejte se i očima

Iskren osmeh nije samo pokret usana.

Kada je osmeh autentičan, često se menja i izraz oko očiju. Zbog toga ljudi veoma brzo osećaju razliku između toplog osmeha i osmeha koji postoji samo iz pristojnosti.

Pravi osmeh govori: „Prijatno mi je u tvom društvu.“

A taj osećaj veoma lako postaje privlačan.

Umesto da pokušavate da izgledate misteriozno ili nedostupno, ponekad je mnogo moćnije jednostavno pokazati iskrenu radost kada nekoga vidite.

4. Stvorite osećaj uzajamnosti umesto hladnog „nema na čemu“

Kada vam neko zahvali, način na koji odgovorite može dodatno da poveže razgovor.

Umesto hladnog:

„Nema na čemu.“

možete reći nešto poput:

„Naravno, znam da bi i ti isto uradio za mene.“

Time uslugu ne predstavljate kao dug koji druga osoba sada mora da vrati. Naprotiv, stvarate osećaj da između vas već postoji uzajamnost.

Takav odgovor može da pojača toplinu i osećaj povezanosti.

5. Govorite nešto tiše u važnim trenucima

Nije potrebno da šapućete kroz ceo razgovor.

Ali kada u određenom trenutku malo spustite glas, razgovor može postati intimniji i fokusiraniji.

Druga osoba često automatski počinje pažljivije da sluša.

Umesto da pokušavate da dominirate prostorijom glasnoćom, smiren i kontrolisan glas može ostaviti utisak sigurnosti.

Ljudi koji ne moraju da viču da bi ih drugi čuli često deluju mnogo samouverenije.

6. Dozvolite ljudima da pričaju o svojim uspesima

Jedna od najvećih grešaka u razgovoru jeste stalno pokušavanje da impresioniramo drugu osobu pričajući o sebi.

Probajte suprotno.

Postavljajte pitanja koja drugoj osobi omogućavaju da govori o onome na šta je ponosna.

Na primer:

„Kako si uspeo da to napraviš?“

„Šta ti je bilo najteže?“

„Na koji rezultat si najponosniji?“

Ljudi vole razgovore u kojima se osećaju primećeno, sposobno i cenjeno.

Paradoks je jednostavan:

Što se manje trudite da impresionirate nekoga, a više pokažete iskreno interesovanje, često ostavljate bolji utisak.

7. Pokažite poneku nesavršenost

Ljudi koji očajnički pokušavaju da izgledaju savršeno često deluju udaljeno.

Ponekad priznati:

„Pogrešio sam.“

ili:

„Nisam siguran.“

može učiniti da delujete pristupačnije i autentičnije.

To ne znači stalno isticati svoje slabosti.

Radi se o tome da nemate potrebu da pred drugima održavate sliku osobe koja nikada ne greši.

Samopouzdanje nije pokazivanje savršenstva.

Ponekad je najveće samopouzdanje sposobnost da priznate da niste savršeni.

8. Obratite pažnju na govor tela za stolom

Čak i predmeti mogu nenamerno postati fizičke barijere između dve osobe.

Šolja, torba, tanjir ili neki drugi predmet postavljen direktno između vas može doprineti zatvorenijem osećaju razgovora.

Nasuprot tome, otvoren položaj tela, manje fizičkih prepreka i zajedničko iskustvo mogu doprineti prijatnijoj atmosferi.

Ali postoji važna stvar:

Jedan pokret tela nikada nije dovoljan da zaključite šta neko misli ili oseća.

Ako neko drži šolju ispred sebe, to ne znači automatski da mu je neprijatno.

Govor tela treba posmatrati kroz širi kontekst, a ne kao tajni kod koji nepogrešivo otkriva tuđe misli.

9. Posmatrajte oči i usne — ali ne donosite prebrze zaključke

Ljudi ponekad dodiruju usne kada su nervozni, nesigurni ili zamišljeni.

Opušten izraz lica, dugotrajniji kontakt očima i aktivno uključivanje u razgovor mogu, s druge strane, biti znak da se osoba oseća prijatno i zainteresovano.

Ipak, ovde posebno treba biti oprezan.

Na primer, proširene zenice mogu imati mnogo uzroka — uključujući osvetljenje, emocije, stres i druge fiziološke faktore.

Zato nikada nemojte pokušavati da „čitate“ osobu na osnovu jednog signala.

Mnogo pouzdanije pitanje je:

Da li osoba aktivno učestvuje u razgovoru, postavlja pitanja, ostaje prisutna i deluje opušteno?

To vam govori mnogo više.

10. Ne odustajte čim se pojavi početna neprijatnost

Nisu svi dobri odnosi savršeni od prvog minuta.

Ponekad dođe do nesporazuma.

Ponekad prvi razgovor bude pomalo čudan.

Ponekad se dve osobe jednostavno ne „uhvate“ odmah.

Ideja koja se ponekad opisuje kao „Rocky Road“ efekat sugeriše da zajedničko prevazilaženje manjih nesporazuma ili konflikata može doprineti jačanju odnosa.

Naravno, postoji velika razlika između malog nesporazuma i ozbiljno nezdravog ponašanja.

Ali ako postoji uzajamno poštovanje, jedna neprijatna situacija ne mora automatski da znači kraj odnosa.

Nekada upravo razgovor posle nesporazuma pokaže kakva je osoba zapravo.

Najprivlačniji ljudi ne pokušavaju očajnički da budu privlačni

Možda je to najveća lekcija svih deset saveta.

Privlačnost retko nastaje kada stalno razmišljate:

„Kako izgledam?“

„Šta da kažem da bih ga impresionirao?“

„Da li joj se dopadam?“

Mnogo snažniji utisak ostavlja osoba koja razmišlja:

„Da li zaista slušam?“

„Da li se ova osoba oseća prijatno pored mene?“

„Da li sam prisutan ili samo čekam svoj red da pričam?“

Jer ljudi možda neće zapamtiti svaku vašu rečenicu.

Možda neće zapamtiti ni šta ste nosili.

Ali vrlo često će zapamtiti kako su se osećali dok su bili pored vas.

A upravo tu počinje ona vrsta privlačnosti koju je teško odglumiti.