10 pravila zbog kojih vas ljudi više poštuju: psihologija granica, samopoštovanja i lične doslednosti

Poštovanje se retko dobija glasnim zahtevima da nas drugi cene. Mnogo češće nastaje tiho — iz načina na koji se ponašamo, koliko poštujemo sopstveno vreme, da li držimo svoju reč i koliko smo spremni da postavimo granicu kada nam nešto ne odgovara.

Zanimljivo je da ljudi često pokušavaju da steknu poštovanje radeći upravo suprotno. Previše objašnjavaju svoje odluke, pokušavaju svima da budu dostupni, nude savete koje niko nije tražio, pristaju na stvari koje ne žele i neprestano proveravaju da li su ih drugi prihvatili.

Takvo ponašanje najčešće ne dolazi iz slabosti karaktera. Često dolazi iz potrebe za pripadanjem, straha od odbacivanja ili želje da budemo viđeni kao dobri ljudi.

Ali postoji važna razlika između ljubaznosti i ugađanja, između bliskosti i zavisnosti od tuđeg odobravanja, kao i između samopouzdanja i potrebe da nešto dokazujemo.

Ovih deset pravila mogu se posmatrati upravo kroz tu razliku.

1. Ne zovi nekoga više puta ako ti se ne javlja

Originalna poruka kaže:

„Ne zovi ljude više od dva puta. Ako se nisu javili, videli su poziv.“

Naravno, ovo ne treba shvatiti bukvalno u svakoj situaciji. Nekada neko zaista nije video telefon, vozi, radi ili jednostavno nije mogao da odgovori.

Suština je drugačija: nemoj neprestano juriti tuđu pažnju.

Kada smo emocionalno vezani za nečiju reakciju, lako ulazimo u obrazac ponovljenih poziva, poruka i proveravanja. Problem nije samo u tome kako druga osoba to doživljava. Problem je što time sopstveni mir stavljamo u tuđe ruke.

Zdravija pozicija je jednostavna: javio si se, pokazao interesovanje i ostavio prostor drugoj osobi da odgovori.

Poštovanje uključuje i poštovanje tuđeg prostora — ali i sopstvenog dostojanstva.

2. Nemoj pokušavati da budeš previše dobar prema svima

Poruka sa slike glasi:

„Prestani da budeš previše fin prema svima. Ljubaznost bez granica pretvara se u slabost.“

Bolje bi bilo reći: ljubaznost bez granica može postati samoponištavanje.

Biti dobar čovek ne znači pristajati na sve.

Možete biti ljubazni i reći „ne“. Možete nekoga voleti i ne dozvoliti mu da vas iskorišćava. Možete biti velikodušni, a ipak zaštititi svoje vreme, energiju i novac.

Ljudi koji imaju snažnu potrebu da svima ugode često veruju da će zahvaljujući svojoj dostupnosti biti više voljeni.

Paradoksalno, rezultat ponekad bude suprotan.

Kada nikada ne postavljate granice, drugi mogu početi da vašu pomoć doživljavaju kao nešto što se podrazumeva.

Granica ne govori: „Nije mi stalo do tebe.“

Granica govori: „Stalo mi je i do tebe i do sebe.“

3. Nemoj davati savet svaki put kada znaš odgovor

„Ne deli ono što znaš osim ako te neko ne pita. Većina ljudi želi pažnju, a ne savet.“

Ovo je možda previše apsolutno formulisano, ali iza njega postoji veoma korisna ideja.

Kada nam se neko požali, naš prvi impuls često je da problem rešimo.

„Uradi ovo.“

„Trebao si ovako.“

„Ja bih na tvom mestu…“

Ali osoba preko puta nas možda uopšte ne traži rešenje.

Možda samo želi da bude saslušana.

Jedna od najpotcenjenijih socijalnih veština jeste sposobnost da pre saveta pitamo:

„Želiš da ti kažem šta mislim ili samo želiš da te saslušam?“

Takva rečenica pokazuje emocionalnu zrelost.

Znanje nije samo sposobnost da imamo odgovor. Mudrost je i sposobnost da prepoznamo trenutak kada odgovor treba zadržati za sebe.

4. Ne osećaj obavezu da opravdavaš svaku svoju odluku

Poruka kaže:

„Nikada se ne objašnjavaj. Ako moraš da se objašnjavaš, već si izgubio moć.“

Doslovno shvaćeno, ovo nije dobar savet. U zdravim odnosima ponekad treba objasniti svoje postupke, naročito kada naše odluke utiču na druge.

Ali postoji druga vrsta objašnjavanja koja zaista može biti problematična.

To je beskrajno pravdanje sopstvenih izbora pred ljudima kojima zapravo ne dugujemo objašnjenje.

Zašto si promenio posao?

Zašto nisi otišao na tu proslavu?

Zašto više ne izlaziš sa određenim ljudima?

Zašto želiš drugačiji život?

Odrasla osoba ne mora da organizuje referendum za svaku svoju odluku.

Možete saslušati mišljenje drugih, ali konačna odluka o sopstvenom životu ipak pripada vama.

5. Ne pričaj previše o planovima — pokaži rezultate

„Drži svoje planove za sebe. Pričaj o njima kada budu završeni.“

Postoji posebna privlačnost u pričanju o budućnosti.

„Pokrenuću posao.“

„Počeću da treniram.“

„Napisaću knjigu.“

„Promeniću život.“

Problem je što priča o cilju ponekad daje osećaj napretka i pre nego što je stvarni napredak napravljen.

Zbog toga je često korisnije deo energije koju trošimo na najavljivanje planova preusmeriti na rad.

Ne morate skrivati svaki cilj. Podrška drugih može biti dragocena.

Ali postoji velika razlika između razgovora sa nekoliko ljudi kojima verujete i potrebe da stalno najavljujete ono što tek nameravate da uradite.

Neki rezultati najglasnije govore kada stignu bez velike najave.

6. Nemoj pokušavati da budeš potreban — budi neko koga ljudi biraju

„Nemoj pokušavati da budeš ‘potreban’. Budi neko koga ljudi biraju.“

Ovo je možda jedna od najzanimljivijih poruka na listi.

Postoji velika razlika između:

„Ne može bez mene“

i

„Može bez mene, ali želi mene u svom životu.“

Prvo može stvarati osećaj sigurnosti, ali često vodi nezdravoj zavisnosti.

Drugo predstavlja slobodan izbor.

Zdravi odnosi — partnerski, prijateljski ili poslovni — nisu zasnovani na tome da jedna osoba drugu učini nesposobnom da funkcioniše bez nje.

Najstabilnije veze postoje kada se sretnu dve osobe koje imaju sopstveni identitet, ali i dalje biraju da budu jedna uz drugu.

7. Prestani da pokušavaš da se dopadneš svima

„Prestani da pokušavaš svima da ugodiš. Poštovanje se rađa iz granica, a ne iz odobravanja.“

Nemoguće je živeti autentično i istovremeno se dopadati svima.

Čim počnete jasno da govorite šta želite, šta ne želite, šta prihvatate i šta više nećete tolerisati, neko će biti nezadovoljan.

To nije nužno znak da radite nešto pogrešno.

Ljudi koji su navikli da nemate granice često neće biti oduševljeni kada ih prvi put postavite.

Potreba za univerzalnim odobravanjem može čoveka pretvoriti u različitu verziju sebe za svaku prostoriju u koju uđe.

Dugoročno je mnogo zdravije graditi život u kojem ne morate stalno da proveravate:

„Da li su svi zadovoljni mnome?“

Važnije pitanje je:

„Da li se ponašam u skladu sa svojim vrednostima?“

8. Radi ono što smatraš ispravnim, a ne ono što samo dobro izgleda

„Radi ono što osećaš da je ispravno, a ne ono što izgleda dobro.“

Savremeni život pruža mnogo prilika da izgledamo uspešno, srećno, zauzeto ili važno.

Ali ono što spolja izgleda impresivno ne mora iznutra imati nikakvu vrednost.

Neko može imati posao koji impresionira okolinu i svakog jutra ga mrzeti.

Neko može održavati odnos koji spolja izgleda savršeno, a privatno biti duboko nezadovoljan.

Neko može kupovati stvari koje predstavljaju status dok se istovremeno finansijski iscrpljuje.

Zrelost često počinje kada prestanemo da gradimo život za publiku koja ga neće živeti.

9. Zahvali ljudima koji zaista doprinose tvom životu

„Ako neko donosi stvarnu vrednost tvom životu, zahvali mu čak i za male stvari.“

Postavljanje granica ne znači postati hladan.

Naprotiv.

Ljudi sa zdravim samopoštovanjem često veoma dobro znaju da prepoznaju vrednost drugih.

Zahvalnost za male stvari može biti snažnija nego što mislimo.

Poruka.

Poziv.

Pomoć kada nam je bila potrebna.

Neko ko nas sasluša.

Kolega koji olakša težak dan.

Partner koji uradi nešto što možda izgleda sasvim obično.

Veliki odnosi uglavnom nisu izgrađeni samo od velikih gestova. Grade ih stotine malih trenutaka u kojima druga osoba oseća:

„Vidim šta radiš i ne uzimam te zdravo za gotovo.“

10. Drži svoju reč

Poslednje pravilo kaže:

„Uvek održi svoju reč. Tako se gradi poverenje. Živi sa granicama. Postupaj iz poštovanja, a ne iz potrebe. Govori manje, deluj promišljenije.“

Od svih načina da izgradimo reputaciju, malo šta je snažnije od doslednosti.

Ako kažete da ćete nešto uraditi — uradite.

Ako ne možete — recite na vreme.

Ako pogrešite — priznajte.

Ako promenite mišljenje — objasnite.

Ljudi vremenom ne procenjuju naš karakter samo prema onome što govorimo. Posmatraju obrazac.

Da li mogu da računaju na nas?

Da li se naše ponašanje menja u zavisnosti od toga ko je u prostoriji?

Da li poštujemo tuđe vreme?

Da li činimo ono što obećavamo?

Poverenje se retko stvara jednim velikim potezom. Najčešće se gradi kroz desetine malih iskustava koja drugoj osobi govore:

„Ovaj čovek je dosledan.“

Poštovanje počinje mnogo pre nego što ga drugi pokažu

Možda najvažnija poruka svih ovih pravila nema mnogo veze sa tim kako „naterati“ druge da nas poštuju.

Ne možemo kontrolisati šta će drugi misliti o nama.

Možemo kontrolisati nešto mnogo važnije: način na koji se odnosimo prema sebi i drugima.

Čovek koji ume da kaže „ne“, a da ne bude grub; koji pomaže, ali ne dozvoljava da ga iskorišćavaju; koji ne mora stalno da se dokazuje; koji zna da sasluša; koji je zahvalan i koji drži svoju reč, vremenom šalje veoma jasnu poruku.

Ne traži poštovanje.

Ponaša se na način koji ga prirodno podstiče.

I možda je upravo tu najveća razlika između potrebe da izgledamo snažno i stvarne unutrašnje sigurnosti.

Prva stalno traži publiku.

Drugoj publika nije potrebna.