10 moćnih pravila koja mogu da promene način na koji razmišljate o uspehu

Uspeh se često predstavlja kao rezultat jednog velikog poteza, dobre ideje ili srećne prilike. U stvarnosti, većina dugoročnih rezultata nastaje mnogo tiše: kroz svakodnevne odluke, navike, strpljenje i sposobnost da nastavimo kada rezultati još nisu vidljivi.

Ovih deset principa nisu magične formule. Oni su jednostavni obrasci ponašanja koji mogu pomoći da bolje razumemo zašto neki ljudi godinama napreduju, dok drugi neprestano počinju iz početka. Srodno pitanje obrađuje i tekst „5 životinjskih mentaliteta koje svaki muškarac treba da usvoji“.

Prvi je zakon strpljenja. Živimo u vremenu u kojem očekujemo trenutne rezultate. Objavimo sadržaj i želimo hiljade pregleda. Pokrenemo posao i očekujemo profit za nekoliko nedelja. Promenimo naviku i želimo rezultat odmah. Međutim, veliki rezultati često zahtevaju mnogo duži period nego što očekujemo. Strpljenje ne znači pasivnost. Ono znači nastaviti da radite dok rezultat još nije vidljiv.

Zakon hrabrosti podseća nas da ne moramo prvo da prestanemo da se plašimo da bismo nešto uradili. Ljudi često čekaju trenutak kada će se osećati potpuno spremno. Taj trenutak možda nikada neće doći. Hrabrost nije odsustvo straha, već odluka da delujemo uprkos njemu.

Treći princip je dugoročno razmišljanje. Jedan trening neće promeniti telo. Jedan pročitan tekst neće promeniti karijeru. Jedan dobar poslovni dan neće napraviti kompaniju. Ali kada se mali potezi ponavljaju stotinama puta, njihov efekat postaje ogroman. Problem je što ljudi često potcenjuju ono što mogu da postignu za nekoliko godina, a precenjuju ono što mogu da postignu za nekoliko nedelja.

Podjednako važan je zakon fleksibilnosti. Plan je koristan sve dok funkcioniše. Kada se okolnosti promene, sposobnost prilagođavanja često postaje važnija od samog plana. Tržišta se menjaju, tehnologija napreduje, poslovi nestaju, pojavljuju se novi načini rada. Čovek koji ume da menja pristup bez odustajanja od cilja ima veliku prednost.

Tu dolazimo do zakona istrajnosti. Veliki rezultat retko dolazi bez perioda u kojem izgleda da se ništa ne događa. Upravo tada mnogi odustaju. Istrajnost znači napraviti još jedan pokušaj, poslati još jednu ponudu, naučiti još jednu veštinu ili nastaviti još jedan mesec kada drugi već odustaju.

Ali istrajnost bez učenja može značiti ponavljanje istih grešaka. Zato postoji zakon kontinuiranog učenja. Svet rada i poslovanja danas se menja toliko brzo da znanje više nije nešto što jednom steknemo i koristimo do penzije. Ljudi koji stalno uče lakše koriste nove tehnologije, menjaju posao i prepoznaju prilike koje drugima prolaze nezapaženo.

Ipak, ne možemo neprestano da guramo napred. Zato je važan i zakon resetovanja. Odmor nije nužno gubljenje vremena. Kada smo iscrpljeni, donosimo lošije odluke, teže održavamo koncentraciju i postajemo manje kreativni. Povremeno udaljavanje od problema može pomoći da mu se vratimo sa mnogo jasnijom perspektivom.

Zakon privlačnosti najbolje je posmatrati bez mistike. Sama želja neće stvoriti rezultat. Međutim, ono na šta stalno usmeravamo pažnju može menjati naše ponašanje. Kada jasno znamo šta želimo, lakše primećujemo informacije, ljude i prilike povezane sa tim ciljem. Fokus utiče na odluke, a odluke na rezultate.

Zatim dolazi zakon namere. Nije isto biti zauzet i biti produktivan. Možemo ceo dan obavljati desetine aktivnosti, a da nijedna ne vodi ka važnom cilju. Kada znamo zašto nešto radimo, mnogo lakše možemo da odlučimo šta zaslužuje naše vreme, a šta treba odbaciti.

Na kraju je zakon uslovljavanja. Ono što svakodnevno ponavljamo postepeno postaje deo nas. Ako svakoga dana odlažemo obaveze, vežbamo odlaganje. Ako svakoga dana učimo, gradimo naviku učenja. Ako svakodnevno rešavamo probleme, postajemo bolji u rešavanju problema.

Uspeh zato možda nije rezultat jednog velikog pravila. Mnogo češće je posledica desetina malih odluka koje se ponavljaju dovoljno dugo. Na istu temu čitajte i „17 poslova koji će dominirati do 2030. i donositi ogroman novac“.

Najvažnije pitanje nije: „Koje od ovih pravila već poznajem?“

Mnogo važnije je:

„Koje od njih zaista primenjujem svakog dana?“