10 grešaka zbog kojih dobar muškarac izgleda slabo

Postoji velika razlika između dobrote i slabosti, ali ljudi ih ponekad pogrešno povezuju.

Dobar muškarac može biti pažljiv, saosećajan, strpljiv i spreman da pomogne. Može da sasluša, prizna grešku i vodi računa o osećanjima drugih. Nijedna od tih osobina sama po sebi nije znak slabosti. Naprotiv, za njih je često potrebna velika emocionalna zrelost.

Problem nastaje kada se dobrota pretvori u stalno popuštanje, kada strpljenje postane tolerisanje nepoštovanja i kada želja za mirom preraste u strah od svakog sukoba.

Ljudi ne procenjuju samo naše namere. Oni posmatraju i naše ponašanje: način na koji govorimo, reagujemo na pritisak, donosimo odluke i štitimo svoje granice. Muškarac može imati izuzetno dobar karakter, ali ako stalno šalje signale nesigurnosti, okolina može početi da ga doživljava kao nekoga ko nema stav.

To ne znači da bi trebalo da postane hladan, grub ili dominantan. Prava snaga nema potrebu da ponižava druge. Ona se prepoznaje po mirnoći, odgovornosti, doslednosti i sposobnosti da čovek ostane svoj čak i kada time neće svima ugoditi.

Ovo je deset grešaka zbog kojih dobar muškarac može izgledati slabije nego što zaista jeste.

1. Stalno traži tuđe odobravanje

Želja da budemo prihvaćeni potpuno je ljudska. Svakome prija potvrda da je doneo dobru odluku, ostavio dobar utisak ili uradio nešto kako treba.

Međutim, problem nastaje kada muškarac više ne može da donese odluku bez prethodne saglasnosti drugih.

On stalno pita šta bi trebalo da uradi, kako bi trebalo da se obuče, šta bi trebalo da kaže i da li će se neko naljutiti zbog njegovog izbora. Čak i kada zna šta želi, okleva dok ne dobije tuđe odobrenje.

Takvo ponašanje šalje poruku da ne veruje sopstvenoj proceni.

Samopouzdanje ne znači da čovek nikada ne traži savet. Zreo muškarac sluša ljude kojima veruje, razmatra njihove argumente i spreman je da promeni mišljenje kada shvati da greši. Ali na kraju odluku donosi sam i prihvata posledice.

Muškarac koji pokušava da ugodi svima vremenom može izgubiti i sopstveni pravac. Počinje da živi prema očekivanjima okoline, a ne prema svojim vrednostima.

Unutrašnja snaga počinje onda kada čovek može da kaže:

„Čuo sam tuđe mišljenje, razmislio sam i ovo je moja odluka.“

2. Izvinjava se čak i kada nije uradio ništa pogrešno

Iskreno izvinjenje je znak zrelosti. Potrebna je hrabrost da čovek prizna da je nekoga povredio, pogrešno procenio situaciju ili postupio neodgovorno.

Ali postoji i druga vrsta izvinjavanja: automatsko izvinjavanje za samo postojanje.

Neki muškarci se izvinjavaju što su postavili pitanje, izrazili mišljenje, zatražili ono što im pripada ili odbili nešto što im ne odgovara. Izgovaraju „izvini“ čak i kada je druga osoba prešla njihovu granicu.

Takvo ponašanje često dolazi iz potrebe da se izbegne napetost. Čovek veruje da će, ako brzo preuzme krivicu, sprečiti svađu i sačuvati odnos.

Kratkoročno, to može doneti mir. Dugoročno, drugi mogu naučiti da mu pripisuju odgovornost čak i kada ona nije njegova.

Umesto automatskog izvinjavanja, korisnije je zastati i zapitati se:

• Da li sam zaista pogrešio?
• Da li sam nekoga nepravedno povredio?
• Ili se izvinjavam samo zato što mi je neprijatno što sam se zauzeo za sebe?

Izvinjenje ima težinu samo kada je iskreno i opravdano. Čovek koji se izvinjava za sve na kraju ostavlja utisak da nije siguran da ima pravo na sopstvene potrebe.

3. Ne ume da kaže „ne“

Jedna od najvažnijih emocionalnih veština jeste sposobnost da odbijemo nešto bez osećanja da smo zbog toga loši ljudi.

Dobar muškarac često želi da bude pouzdan. Pomaže prijateljima, porodici, partnerki i kolegama. Međutim, ako nikada ne ume da odbije, njegova dobrota prestaje da bude izbor i postaje obaveza.

On prihvata dodatni posao i kada je iscrpljen. Pozajmljuje novac koji ne može sebi da priušti da izgubi. Otkazuje sopstvene planove čim nekome nešto zatreba. Pristaje na dogovore koje ne želi samo da drugu osobu ne bi razočarao.

U početku ga ljudi mogu ceniti zbog njegove dostupnosti. Kasnije mogu početi da je podrazumevaju.

Granica nije kazna za druge. Ona je informacija o tome šta čovek može, želi i prihvata.

Rečenica „Ne mogu ovog puta“ nije uvreda.

Rečenica „To mi ne odgovara“ nije sebičnost.

Rečenica „Ne pristajem na takav način razgovora“ nije agresija.

Muškarac koji nikada ne kaže „ne“ često na kraju postaje umoran, ogorčen i ljut na ljude kojima je sam dozvolio previše. Zdravije je postaviti granicu na vreme nego ćutati dok se nezadovoljstvo ne pretvori u eksploziju.

4. Previše objašnjava svoje odluke

Kada čovek nije siguran u sopstveni izbor, često pokušava da ga učini prihvatljivim tako što ga beskrajno objašnjava.

Navodi svaki razlog, svaku okolnost i svaki detalj. Ne zato što je objašnjenje zaista potrebno, već zato što se nada da će druga osoba potvrditi da ima pravo da postupi onako kako želi.

Naravno, bliski odnosi zahtevaju komunikaciju. Partnerka, porodica ili poslovni saradnici ponekad zaslužuju jasno objašnjenje odluke koja utiče i na njih.

Ali nije svaka odluka predmet javne rasprave.

Ne moraš svakome objašnjavati zašto si promenio posao, prekinuo neki odnos, odbio poziv, počeo da treniraš ili prestao da provodiš vreme sa određenim ljudima.

Prekomerno objašnjavanje može zvučati kao molba za dozvolu.

Nekada je dovoljno mirno reći:

„Razmislio sam i odlučio sam da je to najbolje za mene.“

Ljudi mogu da se ne slože sa tvojom odlukom. Njihovo neslaganje ne znači automatski da je odluka pogrešna.

5. Toleriše nepoštovanje da bi sačuvao mir

Miran muškarac nije slab muškarac. Sposobnost da ne reaguje impulsivno predstavlja veliku snagu.

Ipak, postoji razlika između samokontrole i pasivnosti.

Kada čovek stalno ćuti dok ga neko omalovažava, prekida, ismeva ili manipuliše njime, okolina može zaključiti da takvo ponašanje nema posledice.

On možda sebi govori da ne želi dramu. Uverava se da je zrelije da prećuti. Nada se da će druga osoba sama shvatiti da je preterala.

To se ponekad dogodi. Često se, međutim, granica pomera još dalje.

Zauzimanje za sebe ne zahteva vikanje. Najsnažnija reakcija često je kratka i smirena:

„Nemoj tako da razgovaraš sa mnom.“

„To nije prihvatljivo.“

„Možemo da razgovaramo kada budemo mogli da se ophodimo s poštovanjem.“

Čovek ne pokazuje snagu time što pobeđuje u svakoj raspravi. Pokazuje je time što zna šta neće prihvatiti.

6. Menja mišljenje čim naiđe na otpor

Fleksibilnost je zdrava osobina. Tvrdoglavost nije dokaz snage.

Ali muškarac koji napušta svaki stav čim druga osoba pokaže nezadovoljstvo ostavlja utisak da nema unutrašnje uporište.

On kaže jedno, ali čim partnerka, prijatelj ili kolega negoduje, odmah menja odluku. Ne zato što je čuo bolji argument, već zato što teško podnosi napetost.

Ljudi brzo primećuju kada je dovoljno malo pritiska da bi neko odustao od sebe.

Doslednost ne znači slepo braniti svaku odluku. Znači razlikovati dve situacije:

• Promenio sam mišljenje jer sam dobio nove informacije.
• Promenio sam mišljenje samo zato što se neko naljutio.

Prvo je znak inteligencije. Drugo može biti znak emocionalne zavisnosti od tuđeg raspoloženja.

Zreo muškarac može da sasluša kritiku bez automatskog povlačenja. Može da kaže:

„Razumem da se ne slažeš, ali moja odluka ostaje ista.“

7. Ne govori jasno šta želi

Neki muškarci očekuju da drugi sami prepoznaju njihove potrebe.

Ne govore da su umorni, ali se ljute kada ih neko dodatno optereti. Ne kažu šta žele od odnosa, ali postaju razočarani kada se odnos ne razvija u željenom smeru. Ne traže poštovanje, podršku ili prostor, već se nadaju da će druga osoba „jednostavno znati“.

Takva indirektnost često stvara konfuziju.

Jasna komunikacija nije zahtev da svet ispuni svaku tvoju želju. To je spremnost da otvoreno kažeš šta ti je važno i da prihvatiš odgovor koji dobiješ.

Muškarac koji se boji da izrazi želju često se boji i odbijanja. Zato ćuti, prilagođava se i nada se da će njegova dobrota biti nagrađena.

Ali neizgovorene potrebe veoma lako postaju nevidljive.

Snaga se vidi u sposobnosti da kažeš:

„Ovo mi je važno.“

„Ovako zamišljam naš odnos.“

„To mi nedostaje.“

Druga osoba možda neće moći ili želeti da ti to pruži. Ipak, jasan odgovor je zdraviji od dugog života u pretpostavkama.

8. Pokušava da „zasluži“ ljubav stalnim davanjem

Dobar muškarac često mnogo ulaže u odnose. Pokazuje pažnju, pomaže, daje vreme i pokušava da bude oslonac.

Problem nastaje kada davanje postane strategija kojom pokušava da kupi sigurnost, ljubav ili privrženost.

On veruje da će, ako bude dovoljno koristan, druga osoba morati da ga voli. Ako se još više potrudi, neće biti ostavljen. Ako stalno bude dostupan, postaće nezamenljiv.

Ali ljubav koja zavisi od toga koliko neko daje nije stabilna bliskost. To je odnos u kojem čovek stalno polaže ispit.

Takav muškarac može početi da zanemaruje sopstvene potrebe. Daje više nego što može, a zatim potajno očekuje da druga osoba sama prepozna njegovu žrtvu.

Kada se to ne dogodi, oseća se iskorišćeno.

Zdrava ljubav ne zahteva neprestano dokazivanje sopstvene vrednosti. U njoj postoji uzajamnost. Obe osobe daju, primaju, razgovaraju i preuzimaju odgovornost za odnos.

Dobrota je najzdravija kada dolazi iz slobode, a ne iz straha da ćemo bez nje izgubiti nečiju ljubav.

9. Ne stoji iza svojih reči

Čovekov karakter se ne procenjuje samo po tome šta obećava, već i po tome šta uradi nakon obećanja.

Muškarac može govoriti veoma ubedljivo, imati dobre namere i predstavljati se kao odgovorna osoba. Ali ako često ne ispunjava ono što kaže, njegovo samopouzdanje počinje da deluje prazno.

Kaže da će nešto završiti, ali ne završi.

Kaže da neće više tolerisati određeno ponašanje, ali svaki put odustane.

Kaže da želi da promeni život, ali ne pravi nijedan konkretan korak.

Ljudi možda neće odmah komentarisati takvu nedoslednost, ali je pamte.

Najvažnije je što i sam čovek počinje da gubi poverenje u sebe. Svako prekršeno obećanje koje je dao sebi slabi osećaj lične pouzdanosti.

Snaga se ne gradi velikim govorima. Gradi se malim dokazima:

• rekao sam da ću doći i došao sam,
• rekao sam da ću završiti i završio sam,
• postavio sam granicu i zadržao je,
• doneo sam odluku i ponašao se u skladu s njom.

Dobar muškarac postaje snažan kada njegova dela potvrđuju njegove reči.

10. Veruje da mora da bira između dobrote i samopoštovanja

Ovo je možda najveća greška.

Neki muškarci veruju da će, ako postave granice, postati sebični. Ako kažu šta misle, delovaće grubo. Ako odbiju nešto, razočaraće ljude. Ako prestanu da spasavaju sve oko sebe, više neće biti dobri.

Zbog toga biraju dobrotu bez samopoštovanja.

Ali istinska dobrota ne zahteva samoponištavanje.

Moguće je biti pažljiv i odlučan.

Moguće je razumeti nečije ponašanje i ipak ga ne prihvatiti.

Moguće je oprostiti i ne vratiti se u isti odnos.

Moguće je pomoći, a da pritom ne dozvoliš da te koriste.

Moguće je voleti nekoga i reći mu „ne“.

Emocionalno snažan muškarac ne mora da postane hladan. On samo prestaje da svoju vrednost dokazuje stalnim odricanjem od sebe.

Dobrota postaje snaga tek kada ima granice

Dobar muškarac ne izgleda slabo zato što je nežan, strpljiv ili obziran. Slabost se obično ne vezuje za dobrotu, već za odsustvo jasnog stava.

Kada čovek ne zna šta želi, ne štiti svoje granice, stalno traži odobrenje i povlači se pred svakim nezadovoljstvom, drugi mogu početi da ga potcenjuju.

Rešenje nije da postane agresivan.

Nije potrebno da podiže glas, glumi ravnodušnost ili pokušava da kontroliše druge. Takvo ponašanje često prikriva upravo onu nesigurnost koju čovek pokušava da sakrije.

Prava snaga je mirnija.

Ona se vidi kada muškarac zna svoje vrednosti i ponaša se u skladu sa njima. Kada ume da sasluša, ali ne dozvoljava da drugi misle umesto njega. Kada priznaje grešku, ali ne preuzima tuđu krivicu. Kada pomaže, ali ne dopušta da njegova pomoć postane obaveza. Kada voli, ali se ne odriče dostojanstva da bi zadržao nekoga ko ga ne poštuje.

Dobar muškarac ne mora da bira između srca i kičme.

Potrebno mu je oboje.