Zašto nekim muškarcima treba mnogo duže da prebole raskid

Raskid se često predstavlja kao jednostavan proces: dvoje ljudi se razdvoje, neko pati nekoliko nedelja ili meseci, a zatim „nastavi dalje“.

Psihološka stvarnost mnogo je komplikovanija.

Neki ljudi relativno brzo prihvate kraj veze. Drugi se godinama vraćaju istoj osobi, istim razgovorima i istom pitanju: „Šta bi bilo da je ostala?“

I mada se na društvenim mrežama često tvrdi da žene lakše prebole raskid, a muškarci pate godinama, takva podela je previše jednostavna. Način na koji ćemo podneti raskid mnogo više zavisi od naše ličnosti, načina vezivanja, podrške koju imamo, kvaliteta veze i toga koliko smo sopstveni život izgradili oko partnera.

Ipak, postoji nekoliko razloga zbog kojih neki muškarci zaista mogu veoma dugo da nose posledice izgubljene veze.

Kada ne izgubite samo osobu, već i budućnost

U ozbiljnoj vezi partner vremenom prestaje da bude samo osoba sa kojom provodimo vreme.

Postaje deo našeg plana.

Gde ćemo živeti. Kako će izgledati sledeća godina. Gde ćemo putovati. Kako ćemo provoditi vikende. Šta ćemo raditi kada ostarimo.

Zbog toga raskid nije uvek samo gubitak partnerke.

To može biti i gubitak budućnosti koja se u našoj glavi već dogodila.

Čovek ne tuguje samo za onim što je imao. Tuguje i za onim što je mislio da će imati.

Ponekad upravo taj neostvareni život boli više od samog odnosa.

Muškarci često imaju uži krug emocionalne podrške

Jedna od važnijih razlika nije nužno u tome ko oseća više bola, već u tome šta čovek radi sa tim bolom.

Mnoge žene imaju prijateljice sa kojima mogu satima da razgovaraju o raskidu. Analiziraju šta se dogodilo, plaču, ljute se, traže savet i ponavljaju priču sve dok događaj polako ne dobije svoje mesto u njihovoj prošlosti. Na istu temu čitajte i „Posle raskida, sećanja ne vraćaju celu istinu“.

Muška prijateljstva često funkcionišu drugačije.

Muškarci mogu imati bliske prijatelje, ali razgovori ne moraju nužno uključivati detaljno iznošenje ranjivosti.

„Kako si?“

„Dobro.“

I razgovor se završava.

Problem je što emocija koju ne izgovorimo ne mora zato da nestane.

Često samo promeni oblik.

Može postati nesanica, razdražljivost, preterani rad, izolacija, bes ili beskrajno vraćanje uspomenama.

„Dobro sam“ ponekad znači „ne znam šta da radim sa ovim“

Od mnogih muškaraca se od detinjstva očekuje da izdrže.

Da ne kukaju. Da ne plaču. Da budu jaki.

Takva sposobnost ponekad jeste korisna. Život zahteva određenu otpornost.

Ali postoji razlika između otpornosti i emocionalnog potiskivanja.

Snaga nije praviti se da bol ne postoji.

Psihološka zrelost znači biti sposoban da priznaš:

„Ovo me je povredilo.“

„Nedostaje mi.“

„Nisam dobro.“

Tek tada počinje stvarno prilagođavanje gubitku.

Kada veza postane deo identiteta

Posebno težak raskid nastaje kada čovek nema dovoljno života izvan veze.

Ako su prijatelji nestali, hobiji napušteni, planovi vezani samo za partnerku, a svakodnevica organizovana oko odnosa, raskid može ostaviti ogromnu prazninu. Srodno pitanje obrađuje i tekst „12 znakova da između vas dvoje postoji hemija koju oboje pokušavate da ignorišete“.

Odjednom ne postoji samo pitanje:

„Gde je ona?“

već i:

„Ko sam ja sada?“

To je mnogo ozbiljnija psihološka kriza.

Zdrava veza ne bi trebalo da zameni čovekov identitet. Trebalo bi da ga proširi.

Partner treba da bude važan deo života — ali ne i čitav život.

Tišina posle raskida može biti surova

Postoji još jedan aspekt o kojem se retko govori.

Nakon dugog odnosa čovek se navikne na prisustvo druge osobe.

Poruke tokom dana. Glas iz druge sobe. Plan za vikend. Dodir pre spavanja. Nekoga kome ćete ispričati šta se dogodilo na poslu.

A onda sve nestane.

Stan je isti.

Krevet je isti.

Telefon je isti.

Ali tišina više nije ista.

Upravo tada mnogi shvate koliko je veliki deo njihovog svakodnevnog emocionalnog života bio vezan za jednu osobu.

I zato ponekad ne nedostaje samo žena.

Nedostaje način života koji je postojao pored nje.

Preboleti ne znači zaboraviti

Oporavak od raskida ne znači da jednog jutra ustanete i više ništa ne osećate.

To znači da uspomena prestane da upravlja vašom sadašnjošću.

Možete se setiti osobe, a da ne poželite da joj pišete.

Možete čuti pesmu koju ste zajedno slušali, a da vam ne uništi ostatak dana.

Možete priznati da je nešto bilo važno i lepo, a ipak prihvatiti da je završeno.

To je oporavak.

Ne brisanje prošlosti, već vraćanje sopstvenog života sebi.

I možda je najvažnija lekcija raskida upravo ova:

Ako ste nakon odlaska jedne osobe izgubili i sebe, cilj nije samo da prebolite nju. Cilj je da ponovo izgradite život koji ima smisla čak i kada u njemu nema nje.

Jer najzdravija ljubav nije ona bez koje ne možemo da postojimo.

To je ona u kojoj možemo duboko da volimo nekoga — a da pritom ne izgubimo sebe.

O tome zašto se dobri muškarci ponekad predugo drže nezdrave veze pišemo u tekstu zašto dobri muškarci ponekad ostaju u lošim vezama mnogo duže nego što bi trebalo, a o tome kako iskustvo gubitka može izgraditi otpornost pišemo u tekstu ne možeš lako slomiti muškarca koji je već jednom morao da sastavi sebe iz delova.