Zaboravljeno voće naših baka: Krije neobičnu tajnu zbog koje se ne jede odmah posle branja

Dok se pijace na jesen pune jabukama, kruškama i grožđem, jedno starinsko voće prolazi pored nas skoro neprimetno. Voće mušmula, sitno i naizgled neugledno, nekada je imalo svoje mesto u dvorištima, voćnjacima i na trpezama naših baka. Danas mnogi jedva da je prepoznaju. Još manje njih zna da se razlikuje od skoro svakog drugog voća koje kupujemo u ovo doba godine.

Njena najveća neobičnost krije se u tome kako se jede. Ako mušmulu uberete sa drveta i odmah pokušate da je zagrizete, verovatno ćete se iznenaditi. Plod je tada tvrd, opor i neprijatno steže usta. Ali mušmula nije stvorena za to da se jede čim se ubere. Mora da odstoji i omekša. Sve dok njeno meso ne postane mekano, gotovo kremasto.

Baš zbog tog čudnog sazrevanja mušmula je posebna i danas, kada smo navikli da voće biramo po izgledu, čvrstini i tome koliko brzo možemo da ga pojedemo. Ona traži strpljenje. Zauzvrat daje ukus koji mnoge podseća na detinjstvo, stare vrtove i jesen koja je nekada drugačije mirisala.

Zašto se mušmule ne jedu odmah nakon branja

Mušmula, poznata pod latinskim nazivom Mespilus germanica, spada u voćke koje su se tradicionalno gajile u Evropi, pa i na Balkanu. Plodovi su joj m...