Šta jesti kada se ne osećate dobro: 15 namirnica koje mogu pomoći telu kada mu je potrebna dodatna podrška

Kada se ne osećamo dobro, apetit često nije isti kao inače. Nekada nam je potrebno nešto lagano, nekada više tečnosti, a ponekad organizam jednostavno traži hranu koja će mu obezbediti energiju i važne hranljive materije.

Pravilno izabrane namirnice ne mogu zameniti lečenje kada je ono potrebno, ali mogu biti veoma važan deo oporavka. Voće, povrće, kvalitetni proteini i fermentisana hrana obezbeđuju vitamine, minerale, vlakna, zdrave masti i druga jedinjenja koja su organizmu svakodnevno potrebna.

Od meda i jabuka do borovnica, kivija i lososa, neke namirnice posebno se izdvajaju kada želimo da podržimo varenje, hidrataciju, energiju, san ili opšte stanje organizma.

1. Med kada vas boli ili grebe grlo

Med je jedan od najpoznatijih prirodnih izbora kada je grlo nadraženo.

Njegova gusta tekstura može prijatno obložiti grlo, dok topao čaj ili voda sa malo meda mogu biti umirujući kada imate osećaj grebanja i suvoće.

Posebno prija kada se kombinuje sa toplim napitkom i limunom.

Med sadrži prirodne šećere i različita biljna jedinjenja, ali treba imati na umu da ipak predstavlja izvor šećera i da ga nije potrebno koristiti u velikim količinama.

Deci mlađoj od godinu dana med se ne daje.

2. Jabuke za zdravije varenje

Jabuka je jednostavna namirnica koju često potcenjujemo.

Posebno kada se jede sa korom, predstavlja dobar izvor dijetalnih vlakana. Vlakna su važna za normalno funkcionisanje sistema za varenje i redovnu stolicu.

Jedna jabuka može biti dobar međuobrok, ali kod zatvora je podjednako važno unositi dovoljno vode tokom dana.

Najbolji rezultati postižu se kada ishrana generalno sadrži dovoljno voća, povrća, mahunarki i integralnih žitarica.

3. Banane kada vam je potrebna energija

Banane su praktične, lako svarljive i bogate ugljenim hidratima.

Sadrže i kalijum, mineral koji je važan za normalan rad mišića i nervnog sistema.

Kada je glavobolja povezana sa preskakanjem obroka, umorom ili nedovoljnim unosom hrane, banana može biti jednostavan način da unesete energiju.

Naravno, glavobolja može imati mnogo različitih uzroka, pa se učestale ili veoma jake glavobolje ne rešavaju samo promenom ishrane.

4. Šargarepa za kožu i vid

Šargarepa je poznata po visokom sadržaju beta-karotena.

Organizam beta-karoten može pretvoriti u vitamin A, koji je važan za zdravlje kože, vida i normalno funkcionisanje imunskog sistema.

Možete je jesti sirovu, kuvanu, pečenu ili dodati u supe i salate.

Za zdravu kožu nije dovoljna samo jedna namirnica, ali redovan unos povrća različitih boja može organizmu obezbediti širok spektar korisnih hranljivih materija.

5. Ananas kao deo ishrane bogate vitaminom C

Ananas je osvežavajuće voće koje sadrži vitamin C i bromelain, grupu enzima koja je često predmet istraživanja zbog svojih osobina.

Pored toga, sadrži dosta vode i može biti prijatan izbor kada vam teška hrana ne prija.

Najbolje ga je posmatrati kao deo raznovrsne ishrane bogate voćem i povrćem, a ne kao zamenu za terapiju kod ozbiljnih zapaljenskih stanja.

6. Krastavac za dodatnu hidrataciju

Krastavac se najvećim delom sastoji od vode.

Zbog toga je odličan izbor tokom toplih dana, posle fizičke aktivnosti ili kada jednostavno želite da povećate unos hrane bogate vodom.

Možete ga dodati salati, jogurtu ili jesti samostalno.

Kod prave dehidracije, međutim, prioritet je unos tečnosti, a kod većeg gubitka tečnosti mogu biti važni i elektroliti.

7. Borovnice za mozak i opšte zdravlje

Borovnice su među najpoznatijim namirnicama bogatim antioksidativnim biljnim jedinjenjima.

Posebno su poznate po antocijaninima, pigmentima koji im daju karakterističnu tamnoplavu boju.

Istraživanja već dugo proučavaju odnos ishrane bogate bobičastim voćem i zdravlja mozga.

Borovnice možete dodati jogurtu, ovsenim pahuljicama, smutiju ili ih jednostavno jesti kao užinu.

Za očuvanje pamćenja važni su i kvalitetan san, fizička aktivnost, mentalna stimulacija i ukupna zdrava ishrana.

8. Paprika za vitamin C i zdravlje kože i kose

Paprika, posebno crvena, može sadržati veoma velike količine vitamina C.

Vitamin C učestvuje u stvaranju kolagena, proteina koji ima važnu ulogu u koži i drugim vezivnim tkivima.

Takođe pomaže organizmu da bolje apsorbuje gvožđe iz biljnih namirnica.

Paprika je zato odličan dodatak salatama, omletima, sendvičima i kuvanim jelima.

9. Jogurt za creva i varenje

Jogurt može biti veoma koristan deo svakodnevne ishrane, naročito ako sadrži žive bakterijske kulture.

Fermentisani mlečni proizvodi mogu doprineti raznovrsnosti crevne mikrobiote, dok jogurt istovremeno obezbeđuje proteine, kalcijum i druge hranljive materije.

Najbolje je birati običan jogurt sa što manje dodatog šećera.

Ipak, osobama koje ne podnose laktozu određeni mlečni proizvodi mogu izazivati nadutost i gasove. Zato je važno pratiti kako sopstveni organizam reaguje.

10. Urme kao brz izvor energije

Urme su prirodno slatke i bogate ugljenim hidratima.

Zbog toga mogu biti praktična namirnica kada vam je potrebna brza energija, posebno u kombinaciji sa orasima, bademima ili jogurtom.

Ipak, osobe koje imaju dijabetes ili probleme sa regulacijom šećera u krvi trebalo bi da vode računa o količini, jer urme sadrže značajnu količinu prirodnih šećera.

Kod ozbiljne hipoglikemije potrebno je postupati prema preporuci lekara, naročito kod osoba koje koriste insulin ili druge lekove za dijabetes.

11. Kivi u večernjoj rutini

Kivi je bogat vitaminom C, vlaknima i brojnim biljnim jedinjenjima.

Zanimljivo je da su pojedina istraživanja proučavala i njegovu moguću povezanost sa kvalitetom sna.

Kivi svakako nije lek za nesanicu, ali predstavlja laganu večernju užinu koja mnogim ljudima prija.

Ako imate probleme sa spavanjem, mnogo veći efekat obično imaju redovan ritam spavanja, manje kofeina u drugom delu dana, manje gledanja u ekran pred spavanje i dovoljno fizičke aktivnosti.

12. Pomorandže kada vam nedostaje svežine i energije

Pomorandže sadrže vitamin C, folate, vodu, vlakna i prirodne ugljene hidrate.

Zbog toga predstavljaju odličan izbor za užinu tokom dana.

Cela pomorandža uglavnom je bolji izbor od soka jer sadrži više vlakana i sporije se konzumira.

Ako se često osećate iscrpljeno, međutim, potrebno je obratiti pažnju i na san, kvalitet ishrane, stres i druge moguće uzroke umora.

13. Karanfilić i neprijatnost u zubu

Karanfilić sadrži eugenol, prirodno jedinjenje zbog kojeg se vekovima koristio u tradicionalnoj nezi usne duplje.

Zbog toga se karanfilić često pominje kada postoji blaga neprijatnost u zubu ili desnima.

Ipak, bol u zubu najčešće ima konkretan uzrok koji zahteva stomatološki pregled.

Karijes, zapaljenje, infekcija ili oštećenje zuba neće nestati samo promenom ishrane.

14. Losos za proteine, omega-3 masne kiseline i zdravu kosu

Losos je jedna od nutritivno najbogatijih vrsta ribe.

Obezbeđuje kvalitetne proteine, omega-3 masne kiseline i različite vitamine i minerale.

Proteini su važni za brojne procese u organizmu, uključujući normalan rast i održavanje tkiva.

Omega-3 masne kiseline takođe su važan deo zdrave i uravnotežene ishrane.

Ako želite da podržite zdravlje kože i kose, mnogo je korisnije redovno jesti kvalitetne izvore proteina i zdravih masti nego oslanjati se na skupe preparate bez sređene ishrane.

15. Najbolja „namirnica“ često je zapravo čitav zdrav obrok

Kada se govori o zdravoj hrani, ljudi često traže jednu namirnicu koja će rešiti određeni problem.

U stvarnosti, telo najbolje funkcioniše kada redovno dobija različite hranljive materije.

Dobar obrok može da sadrži:

• izvor proteina poput ribe, jaja, piletine, jogurta ili mahunarki
• dosta povrća
• integralne žitarice ili drugi kvalitetan izvor ugljenih hidrata
• zdrave masti iz maslinovog ulja, orašastih plodova ili ribe
• voće kao desert ili užinu
• dovoljno vode tokom dana

Takva ishrana mnogo je važnija od bilo koje pojedinačne „supernamirnice“.

Hrana može biti moćan saveznik zdravlja

Zdrava ishrana ne mora biti komplikovana.

Jabuke, banane, šargarepa, paprika, krastavac, pomorandže i jogurt spadaju u namirnice koje su lako dostupne i jednostavne za uključivanje u svakodnevni jelovnik. Kada im dodamo bobičasto voće, ribu, integralne žitarice, mahunarke i zdrave masti, dobijamo mnogo bolju osnovu za pravilnu ishranu.

Najvažnije je ne očekivati da jedna namirnica rešava svaki zdravstveni problem.

Hrana može pomoći organizmu da dobije ono što mu je potrebno, ali dugoročno zdravlje zavisi od celokupnog načina života — ishrane, sna, fizičke aktivnosti, hidratacije i redovnih zdravstvenih kontrola.

Kada telo šalje signal da nešto nije u redu, ponekad nam zaista treba bolji obrok i više odmora. A ponekad je potrebno pronaći pravi uzrok problema.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i nije zamena za medicinski savet, dijagnozu ili lečenje.

Ako ti je ova tema bliska, pogledaj i tekst „10 namirnica za zdravija creva“, koji je obrađuje iz šireg ugla.