Pre sledećeg gutljaja alkohola: šta se zapravo događa u telu kada pijemo

Čaša vina uz večeru, nekoliko piva tokom vikenda ili piće sa prijateljima za mnoge ljude predstavljaju potpuno uobičajen deo društvenog života. Upravo zbog toga je lako zaboraviti da alkohol nije samo napitak koji utiče na raspoloženje. On je supstanca koju organizam mora da preradi i koja, posebno kada se konzumira često ili u većim količinama, može imati posledice na gotovo ceo organizam.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je konzumiranje alkohola povezano sa bolestima jetre, srca, različitim vrstama raka, povredama i drugim zdravstvenim problemima. Alkohol doprinosi milionima smrtnih slučajeva širom sveta. 

Jedan od organa koji je posebno osetljiv jeste mozak. Dugotrajno obilno pijenje povezano je sa promenama i bele i sive mase, kao i sa smanjenjem volumena pojedinih delova mozga. Posledice mogu uključivati probleme sa pažnjom, pamćenjem i rasuđivanjem. Dobra vest je da određene promene mogu bar delimično da se poprave nakon prestanka konzumiranja alkohola.

Alkohol utiče i na način na koji telo koristi energiju.

Kada alkohol dospe u organizam, njegovo razgrađivanje postaje jedan od metaboličkih prioriteta. U kontrolisanim studijama utvrđeno je značajno smanjenje oksidacije masti nakon unošenja alkohola. To ne znači da će jedno piće automatski izazvati gojenje, ali redovno unošenje dodatnih kalorija iz alkohola, uz smanjeno sagorevanje masti tokom njegovog metabolizma, može otežati kontrolu telesne mase. 

Još ozbiljnija činjenica odnosi se na rak.

Međunarodna agencija za istraživanje raka svrstava alkoholna pića u Grupu 1 kancerogena. Ova oznaka govori o tome koliko su jaki dokazi da supstanca može izazvati rak kod ljudi. Alkohol je uzročno povezan sa rakom usne duplje, ždrela, grkljana, jednjaka, jetre, debelog creva i rektuma, kao i dojke kod žena. Rizik generalno raste sa količinom alkohola koja se konzumira. 

Ni izgled nije potpuno odvojen od ovih procesa. Alkohol može doprineti dehidrataciji i oksidativnom stresu. Zato dugotrajno prekomerno pijenje kod nekih ljudi može doprineti umornijem izgledu kože, promenama tena i izraženijim znacima starenja. Ipak, starenje kože zavisi od mnogo faktora — genetike, sunčevog zračenja, pušenja, sna, ishrane i životnih navika — pa alkohol nije jedino objašnjenje.

Najvažnija poruka nije da treba dramatizovati jednu čašu pića. Važnije je razumeti šta se događa kada „samo jedno“ vremenom postane nekoliko pića, nekoliko puta nedeljno.

Alkohol možda jeste duboko ukorenjen u druženje i proslave, ali naše telo ga ne doživljava kao bezazlenu društvenu naviku. A upravo je poznavanje rizika prvi korak ka tome da čovek svesno odluči koliko mu je sledeći gutljaj zaista potreban.