Genijalnost se često predstavlja kao urođena osobina koju čovek ili ima ili nema. Zamišljamo izuzetne ljude kao osobe koje su se jednog jutra probudile sa idejom koju niko drugi nije mogao da vidi.

Stvarnost je uglavnom mnogo manje filmska.

Velike ideje najčešće nastaju posle godina posmatranja, čitanja, povezivanja naizgled nepovezanih informacija, razgovora, pokušaja, grešaka i dugih perioda provedenih u tišini. Inteligencija nije samo sposobnost da brzo rešimo problem. Ona se vidi i u tome šta primećujemo, kakva pitanja postavljamo i kako koristimo ono što smo naučili.

Hobi nas sam po sebi neće pretvoriti u genija. Ipak, dobro izabrane aktivnosti mogu da razvijaju radoznalost, koncentraciju, kreativnost, samostalnost i sposobnost povezivanja ideja.

Zašto neobični hobiji mogu da promene način razmišljanja

Ljudi obično biraju hobi da bi se odmorili. To je sasvim opravdano. Čoveku su potrebne aktivnosti koje nemaju veze sa zaradom, obavezama i dokazivanjem.

Ali neki hobiji nude još nešto: menjaju način na koji um obrađuje informacije.

Kada zapisujemo ideje, počinjemo pažljivije da slušamo. Kada sami posećujemo nova mesta, postajemo bolji posmatrači. Kada proučavamo zanat, učimo da iza jednostavnog rezultata prepoznamo desetine skrivenih odluka.

Takvi hobiji ne daju samo novo znanje. Oni stvaraju novu mentalnu naviku.

Umesto pitanja: „Da li mi se ovo dopada?“, počinjemo da pitamo:

• Kako je ovo napravljeno?
• Zašto je neko izabrao baš takvo rešenje?
• Koji obrazac se ovde ponavlja?
• Na šta me ovo podseća?
• Kako bih ovu ideju mogao da primenim u drugoj oblasti?

Tu počinje kreativno razmišljanje.

1. Zbirka ideja: lična biblioteka sopstvenog uma

Dobre ideje retko dolaze onda kada smo spremni da ih zapišemo. Pojavljuju se tokom razgovora, šetnje, čitanja, gledanja filma ili obavljanja potpuno običnog posla.

Problem je u tome što verujemo da ćemo ih zapamtiti.

Najčešće nećemo.

Zato zbirka ideja može postati jedan od najkorisnijih hobija. To nije obično prepisivanje citata. Cilj je da sačuvamo ono što je u nama izazvalo pitanje, novu vezu ili drugačiji pogled na problem.

Može se zapisivati:

• zanimljiva rečenica iz knjige;
• poslovna ideja;
• problem koji ljudi često pominju;
• neobično ponašanje koje smo primetili;
• naslov za tekst;
• objašnjenje koje nam je pomoglo da nešto razumemo;
• pitanje na koje još nemamo odgovor;
• greška koju ne želimo da ponovimo.

Najveća vrednost takve zbirke ne nalazi se u broju zapisa. Ona se pojavljuje kada počnemo povremeno da ih pregledamo.

Tada ideja iz psihologije može da se poveže sa poslovnim problemom. Razgovor iz kafića može da postane početak članka. Nešto što smo pročitali pre šest meseci odjednom dobije značenje zbog iskustva koje smo stekli u međuvremenu.

Kreativnost često nije stvaranje nečega ni iz čega. Ona je sposobnost da postojeće elemente povežemo na nov način.

2. Samostalno istraživanje: tišina u kojoj nastaje sopstveno mišljenje

Mnogi ljudi teško podnose da budu sami na javnom mestu. Čini im se da ih drugi posmatraju ili da svako iskustvo mora biti podeljeno sa nekim.

Međutim, povremeno samostalno istraživanje može biti korisna vežba.

Odlazak u knjižaru bez plana, obilazak muzeja sopstvenim tempom ili šetnja nepoznatim delom grada daju umu prostor koji teško pronalazimo u grupi. Ne moramo da razgovaramo, prilagođavamo brzinu ili objašnjavamo šta nam se dopada.

Možemo da zastanemo tamo gde nas nešto zainteresuje.

To nije poziv na izolaciju niti tvrdnja da je samoća uvek bolja od društva. Čoveku su potrebni odnosi, bliskost i razmena sa drugima. Međutim, sposobnost da povremeno budemo sami omogućava nam da razlikujemo sopstveno mišljenje od mišljenja okoline.

Mentalna nezavisnost počinje kada prestanemo da tražimo potvrdu za svaku misao.

3. Sakupljanje razgovora: učenje o ljudima kroz njihove reči

Svaki razgovor sadrži više informacija nego što na prvi pogled deluje.

Ljudi kroz način govora otkrivaju:

• šta smatraju važnim;
• čega se plaše;
• kako rešavaju probleme;
• kako grade poverenje;
• kako opravdavaju odluke;
• šta ih pokreće;
• šta ih odbija.

Zapisivanje zanimljivih rečenica može izoštriti osećaj za komunikaciju. Ne radi se o tajnom beleženju privatnih razgovora, već o čuvanju anonimnih opažanja i ideja koje mogu biti korisne.

Na primer, prodavac može primetiti jednu rečenicu kojom kupac objašnjava svoj problem. Pisac može zapamtiti neobičan izraz. Menadžer može prepoznati način na koji ljudi reaguju kada se osećaju zanemareno.

Vremenom počinjemo bolje da razumemo ne samo šta ljudi govore već i šta pokušavaju da kažu.

To je važna vrsta inteligencije koju školski testovi retko mere.

4. Proučavanje načina na koji stvari nastaju

Jedan od najmoćnijih oblika radoznalosti jeste želja da zavirimo iza gotovog proizvoda.

Kada vidimo dobro skrojeno odelo, obično primećujemo samo konačan izgled. Ne vidimo izbor materijala, merenje, krojenje, probu, korekcije i godine vežbe potrebne da bi rezultat izgledao jednostavno.

Isto važi za nameštaj, satove, muziku, film, kafu, arhitekturu, novine, softver i gotovo sve što koristimo.

Proučavanje procesa razvija poštovanje prema detalju.

Takođe nas oslobađa zablude da vrhunski rezultati nastaju lako. Kada vidimo koliko pokušaja stoji iza dobre fotografije, poslovne strategije ili naučnog eksperimenta, postajemo strpljiviji prema sopstvenom radu.

Pravo majstorstvo često izgleda jednostavno samo zato što je neko dugo radio da bi uklonio sve što je suvišno.

Hobiji i navike Nikole Tesle: šta je činjenica, a šta moderna legenda

Nikola Tesla je danas često predstavljen kao gotovo mitska ličnost. Internetom kruže stotine tvrdnji o njegovom spavanju, ishrani, pamćenju, ritualima i navodnim tajnim metodama za razvoj genijalnosti.

Neke tvrdnje imaju istorijsko uporište. Druge su preuveličane, pojednostavljene ili potpuno odvojene od prvobitnog izvora.

Zato je važno Teslu posmatrati kao stvarnog čoveka, a ne kao junaka internet-motivacije.

Bio je izuzetan pronalazač, inženjer i vizionar, ali njegov način života nije recept koji treba doslovno kopirati. Njegovu ogromnu posvećenost radu pratili su finansijski problemi, izolovanost i navike koje nisu nužno bile zdrave.

Ono što možemo da proučimo jesu aktivnosti kojima je prirodno bio privučen i način na koji su one hranile njegovu radoznalost.

Tesla je bio strastveni čitalac

Čitanje je imalo važno mesto u Teslinom odrastanju i intelektualnom razvoju. U autobiografskim tekstovima „Moji izumi“, prvobitno objavljenim u časopisu Electrical Experimenter 1919. godine, Tesla je opisivao svoje detinjstvo, prve pokušaje pronalazaštva i razvoj ideja koje su kasnije odredile njegov rad.

Njegovo interesovanje nije bilo ograničeno samo na tehničku literaturu. Tesla je pripadao generaciji obrazovanih pronalazača koji su se kretali između nauke, književnosti, filozofije i kulture.

To je važna lekcija.

Ako čovek čita samo unutar sopstvene struke, može postati veoma stručan, ali mu ponekad nedostaju neočekivane veze. Šire čitanje donosi metafore, istorijske obrasce, ljudske priče i pitanja koja tehnički priručnici ne mogu da ponude.

Za kreativnost je često korisnije spojiti dve različite oblasti nego znati još jednu činjenicu iz oblasti koju već dobro poznajemo.

Mentalno projektovanje i zamišljanje pronalazaka

Tesla je u svojim autobiografskim zapisima opisivao sposobnost da uređaj veoma detaljno zamisli pre nego što ga fizički izradi. U mislima bi menjao delove, posmatrao rad zamišljenog mehanizma i pokušavao da uoči moguće nedostatke pre izrade prototipa. Njegova autobiografija obuhvata upravo razvoj pronalazačkog procesa, otkriće obrtnog magnetnog polja, Teslin kalem, uveličavajući predajnik i rad na daljinskom upravljanju.

Danas bismo to mogli nazvati intenzivnom mentalnom simulacijom.

Naravno, većina ljudi neće moći da zamisli složenu mašinu na Teslinom nivou. Ipak, princip se može primeniti:

Pre nego što nešto uradiš, pokušaj da u mislima prođeš kroz ceo proces.

Pisac može zamisliti strukturu teksta. Preduzetnik može proći kroz iskustvo kupca. Dizajner može zamisliti kako će se proizvod koristiti. Majstor može unapred razmotriti redosled rada.

Vizualizacija nije magija. Njena vrednost je u tome što nas primorava da pre delovanja primetimo praznine u planu.

Duge šetnje i posmatranje okoline

Tesla je bio poznat po dugim šetnjama. U poznijim godinama redovno je odlazio u parkove u Njujorku, između ostalog i da hrani golubove. Istorijski izvori navode da je svakodnevno posećivao ptice, hranio ih i negovao povređene primerke.

Šetnja je mnogo više od fizičkog kretanja.

Kada hodamo bez stalnog gledanja u ekran, deo pažnje se oslobađa. Misli počinju prirodnije da se povezuju. Problem koji je delovao zatvoren može se sagledati iz drugog ugla.

Mnogi kreativni ljudi koristili su šetnje upravo kao vreme za razmišljanje. To ne znači da hodanje automatski proizvodi genijalne ideje, ali stvara povoljan prostor za obradu informacija.

Tesla je očigledno koristio grad ne samo kao mesto kretanja već i kao prostor posmatranja i povlačenja u sopstvene misli.

Briga o golubovima

Najneobičniji i najpoznatiji deo Teslinog privatnog života bilo je njegovo interesovanje za golubove.

U poznijim godinama hranio je veliki broj ptica i neke povređene golubove donosio u hotelsku sobu kako bi se brinuo o njima. Izvori povezani sa Teslinom zaostavštinom navode i korpe koje je postavljao kraj prozora kako bi ptice mogle da dolaze i odlaze.

Posebno je poznata priča o beloj golubici prema kojoj je Tesla osećao izuzetnu privrženost. Priču je preneo njegov biograf Džon O’Nil, a kasnije je ponavljana u brojnim biografijama i istorijskim tekstovima. Tesla je govorio da je među hiljadama ptica jednu belu golubicu uvek prepoznavao i da je osećao da ga ona razume.

Ovu epizodu ne treba romantizovati niti koristiti za postavljanje medicinskih dijagnoza na osnovu nekoliko anegdota. Ono što sa sigurnošću možemo zaključiti jeste da mu je briga o pticama donosila snažan osećaj povezanosti i svrhe u periodu kada je bio sve usamljeniji.

Hobi ponekad nije važan zato što proizvodi korist ili status. Važan je zato što čoveku daje nežnost, rutinu i razlog da izađe iz sopstvenih misli.

Posmatranje prirodnih pojava

Tesla je od najranijeg uzrasta bio fasciniran prirodnim silama, posebno elektricitetom, svetlošću, kretanjem i energijom. Njegovo interesovanje nije prestajalo kada bi se radni dan završio. Posmatranje sveta bilo je deo njegovog načina života.

To je razlika između osobe koja samo obavlja posao i osobe koja živi radoznalost.

Pronalazački um ne uključuje se samo u laboratoriji. On se stalno pita šta se nalazi iza pojave koju vidi.

Zašto nešto vibrira?

Kako se energija prenosi?

Zašto jedan oblik funkcioniše bolje od drugog?

Može li postojeći proces da se pojednostavi?

Tesla nije postao značajan zato što je imao jedan neobičan hobi. Postao je značajan zato što se njegova radoznalost nije gasila kada bi napustio radni sto.

Pisanje i javno predstavljanje ideja

Tesla nije samo konstruisao uređaje. Pisao je članke, održavao predavanja i javno demonstrirao eksperimente. Njegovi tekstovi uključuju autobiografske zapise, tehničke radove i razmišljanja o budućnosti energije i čovečanstva. Sačuvana dela pokazuju da je umeo da svoje ideje predstavi kao širu viziju, a ne samo kao zbir tehničkih detalja.

To je veština koja se često potcenjuje.

Dobra ideja koja ne može jasno da se objasni teško dolazi do ljudi koji treba da je podrže, finansiraju ili koriste.

Pisanje nas primorava da mislima damo strukturu. Dok ideja postoji samo u glavi, njene slabosti lako ostaju skrivene. Kada pokušamo da je objasnimo na papiru, odmah primećujemo šta nije jasno.

Zato vođenje beležaka, pisanje eseja ili objašnjavanje složenih tema jednostavnim jezikom može biti izuzetno koristan intelektualni hobi.

Da li ovi hobiji zaista „čine čoveka genijem“?

Ne postoji hobi koji garantuje izuzetnu inteligenciju.

Čitanje ne pomaže mnogo ako ništa ne preispitujemo. Beleške nemaju vrednost ako ih nikada ne pregledamo. Samoća nije korisna ako se pretvori u trajno povlačenje od ljudi. Proučavanje zanata neće doneti napredak ako nikada ništa ne pokušamo da napravimo.

Vrednost hobija zavisi od načina na koji ga praktikujemo.

Najkorisnije aktivnosti obično imaju četiri osobine:

Bude radoznalost.
Posle njih imamo više pitanja nego pre.

Zahtevaju pažnju.
Ne možemo ih obavljati potpuno automatski.

Povezuju različita znanja.
Pomažu nam da jednu ideju prenesemo u drugu oblast.

Stvaraju nešto vidljivo.
Belešku, crtež, fotografiju, model, rešenje ili novu veštinu.

Pravi cilj nije da izgledamo inteligentno. Cilj je da postanemo bolji u posmatranju, učenju i rešavanju problema.

Sedam hobija koji mogu razvijati kreativniji um

Na osnovu ideja sa slika i Teslinog načina rada, možemo izdvojiti aktivnosti koje su dostupne gotovo svakome.

1. Vođenje dnevnika ideja

Svakoga dana zapiši jednu novu ideju, pitanje ili zapažanje. Ne ocenjuj odmah da li je dovoljno dobro.

Posle mesec dana pregledaj beleške i označi ideje koje se mogu povezati.

2. Šetnja bez telefona

Odvoji deo šetnje bez slušalica i bez gledanja u ekran.

Izaberi jedan problem o kojem želiš da razmišljaš, ali nemoj pokušavati da ga rešavaš na silu. Samo posmatraj šta ti pada na pamet.

3. Čitanje van sopstvene oblasti

Pored tema koje već voliš, čitaj istoriju, psihologiju, nauku, biografije, arhitekturu ili umetnost.

Velike ideje često se kriju na granici između dve oblasti.

4. Rastavljanje procesa

Jednom nedeljno izaberi predmet ili uslugu i istraži kako nastaje.

To može biti hleb, novinski tekst, stolica, sat, mobilna aplikacija ili filmska scena.

5. Fotografisanje detalja

Ne fotografiši samo ono što je očigledno lepo. Traži obrasce, senke, konstrukcije, izraze lica i neobične spojeve.

Fotografija trenira oko da vidi ono pored čega drugi prolaze.

6. Razgovor sa ljudima različitih zanimanja

Postavljaj pitanja o njihovom poslu:

Šta je najteže?

Koju grešku početnici stalno ponavljaju?

Šta javnost pogrešno razume?

Koju veštinu je najteže naučiti?

Jedan iskren razgovor može sadržati više praktičnog znanja od deset opštih saveta.

7. Pravljenje malih eksperimenata

Nemoj sve zadržati na nivou razmišljanja.

Napravi mali model, napiši tekst, nacrtaj rešenje, testiraj ideju ili promeni jedan deo procesa. Eksperiment ne mora da uspe. Njegova vrednost je u povratnoj informaciji.

Tesla je ostao upamćen zbog ideja, ali i zato što je pokušavao da ih pretvori u uređaje i demonstracije.

Genijalnost nije poza, neobična odeća niti ekscentrična rutina koju možemo kopirati sa interneta.

Ona se češće vidi u dubini pažnje.

U sposobnosti da čovek primeti ono što drugi zanemaruju. Da sačuva ideju pre nego što nestane. Da postavi pitanje koje se drugima čini nepotrebnim. Da dugo proučava proces koji spolja izgleda jednostavno. Da ostane radoznao čak i kada ne postoji neposredna nagrada.

Nikola Tesla nije bio genije zato što je šetao, čitao ili hranio golubove. Te aktivnosti su samo deo mnogo šire slike čoveka čiji je um gotovo neprekidno posmatrao, zamišljao i povezivao.

Najbolji hobi zato nije onaj koji će učiniti da pred drugima izgledaš pametnije.

To je onaj posle kojeg svet vidiš malo jasnije nego juče.