Mentalno zdravlje naroda: statistika koja boli

Mentalno zdravlje odavno je prestalo da bude tabu tema. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da depresija i anksioznost danas predstavljaju jedan od najvećih izazova savremenog čovečanstva. Brojke su neumoljive – i pokazuju da živimo u eri u kojoj stres i psihički poremećaji pogađaju sve generacije, nezavisno od pola, starosti ili socijalnog statusa.

Globalna slika

Prema podacima SZO, više od 970 miliona ljudi u svetu trenutno živi sa nekim oblikom mentalnog poremećaja. Najčešći su anksiozni poremećaji (oko 301 milion ljudi) i depresija (oko 280 miliona). To znači da gotovo svaka osma osoba na planeti ima problem koji zahteva podršku i tretman.

Samoubistvo je i dalje jedan od vodećih uzroka smrti u svetu – svake godine život izgubi više od 700.000 ljudi. Posebno zabrinjava podatak da je samoubistvo četvrti vodeći uzrok smrti kod mladih između 15 i 29 godina.

Srbija i region

Statistika u Srbiji i regionu takođe zabrinjava. Prema procenama Instituta za javno zdravlje „Batut“, više od 400.000 građana Srbije pati od depresije, dok je broj onih sa anksioznim poremećajima još veći. Pandemija, inflacija, ratovi i ekonomska nesigurnost dodatno su pogoršali stanje.

Prema izveštaju Evropske agencije za zdravlje, jedan od četiri stanovnika Balkana suočava se sa nekim oblikom mentalnog stresa ili poremećaja, dok je broj onih koji traže stručnu pomoć i dalje nedovoljan.

Ekonomija i društvo plaćaju cenu

Mentalno zdravlje nije samo lični problem – to je i globalni ekonomski teret. Svetska banka procenjuje da depresija i anksioznost svetsku ekonomiju koštaju više od 1 trilion dolara godišnje zbog smanjene produktivnosti. Ljudi češće izostaju s posla, rade manje efikasno i brže sagorevaju.

U društvima poput našeg, gde stigma i dalje postoji, posledice su još teže: ljudi ćute, ne traže pomoć i problem postaje dublji.

Zašto brojke rastu?

Stručnjaci ističu nekoliko ključnih razloga:

• Hronični stres usled ekonomskih i političkih kriza.

• Prekomerna upotreba društvenih mreža, koja povećava osećaj izolacije i nesigurnosti.

• Nedostatak sna i fizičke aktivnosti, što pogoršava psihičko stanje.

• Stigma i nedovoljna dostupnost psihijatrijske i psihološke pomoći, posebno u ruralnim sredinama.

Statistika mentalnog zdravlja nije samo niz brojeva – to su milioni ljudi koji svakodnevno vode bitke koje drugi ne vide. Ako se trend nastavi, mentalni poremećaji postaće jedan od najvećih uzroka invaliditeta i smrti u 21. veku. Prvi korak je skidanje stigme i ulaganje u dostupnu, ozbiljnu i sistemsku podršku.