Kralj koji je imao sve, a ipak je shvatio da mu nešto nedostaje

Prema biblijskim zapisima, kralj Solomon bio je jedan od najbogatijih i najmoćnijih vladara svog vremena. Njegovo ime ostalo je povezano sa mudrošću, raskošnim palatama, zlatom, političkim uticajem i izgradnjom Prvog hrama u Jerusalimu.

Biblija navodi i da je imao 700 žena . Živeo je u svetu koji je običnom čoveku tog vremena verovatno izgledao gotovo nezamislivo: okružen luksuzom, posluženjem, muzikom, gozbama i ljudima spremnim da ispune njegovu volju.

Ipak, priča o Solomonu nije ostala upamćena samo kao priča o uspehu.

U biblijskoj tradiciji njemu se pripisuje Knjiga Propovednika, iako savremeni istoričari i proučavaoci tekstova raspravljaju o njenom stvarnom autorstvu. Bez obzira na to ko ju je tačno napisao, glas pripovedača predstavljen je kao glas čoveka koji je imao moć da isproba gotovo sve što svet nudi.

Taj čovek posedovao je kuće, vrtove, vinograde, sluge, blago i veliki ugled. Tragao je za zadovoljstvom, znanjem, radom i dostignućima. Međutim, što je više dobijao, to je jasnije primećivao da spoljašnje obilje ne rešava automatski unutrašnju prazninu.

Otuda i poznata rečenica koja se tradicionalno povezuje sa Solomonom:

„Taština nad taštinama, sve je taština.“

Ove reči ne moraju da znače da je svaki uspeh besmislen ili da čovek ne bi trebalo da stvara, radi i napreduje. Njihova poruka je suptilnija: sve što posedujemo prolazno je, a uspeh bez dubljeg smisla lako postaje samo još jedna stvar koju moramo da održavamo.

Savremeni čovek možda nema Solomonovo carstvo, ali često ponavlja isti obrazac. Veruje da će biti spokojan kada zaradi više, kupi bolji automobil, dobije višu poziciju ili konačno zasluži tuđe divljenje. Kada to dostigne, zadovoljstvo obično postoji, ali traje kraće nego što je očekivao. Ubrzo se pojavljuje novi cilj.

To ne znači da su novac, znanje ili ambicija loši. Problem nastaje kada od njih očekujemo da odgovore na pitanja za koja nisu stvoreni: ko smo, zbog čega živimo i šta ostaje kada prođe početno uzbuđenje.

U završnici Knjige Propovednika nalazi se još jedna rečenica koja se tradicionalno pripisuje Solomonu:

„Boj se Boga i drži njegove zapovesti, jer je to sve čoveku.“

Za religioznog čitaoca to predstavlja jasan poziv veri i odgovornom životu. Za nekoga ko tekst čita filozofski, poruka može biti da čoveku nije dovoljno samo da poseduje — potrebno mu je nešto veće od njegovog trenutnog zadovoljstva: smisao, vrednosti, odgovornost i svest o posledicama sopstvenih odluka.

Možda upravo zato Solomonova priča i dalje privlači pažnju. Ne govori samo o kralju iz davne prošlosti. Govori o starom ljudskom uverenju da ćemo pronaći mir čim budemo imali još malo više.

A ponekad tek nakon što dobijemo ono što smo želeli shvatimo da najvažnije pitanje nije koliko posedujemo, već čemu sve to služi.