Kako prići devojci koju ne poznaješ: psihologija samopouzdanog i pristojnog upoznavanja

Prići osobi koju ne poznajemo može delovati kao jednostavan društveni čin, ali u stvarnosti često pokreće čitav niz unutrašnjih reakcija. Srce ubrzava, pažnja se sužava, telo postaje napeto, a um počinje da proizvodi pitanja na koja ne postoji siguran odgovor.

„Šta ako joj smetam?“

„Šta ako se zbunim?“

„Šta ako me odbije?“

„Šta ako drugi gledaju?“

Zbog toga mnogi muškarci ili potpuno odustanu od prilaska ili pokušaju da sopstvenu nesigurnost sakriju naučenim rečenicama, preteranom samouverenošću i ponašanjem koje deluje neprirodno.

Problem nije nedostatak savršene početne rečenice. Problem je pokušaj da se kontroliše nešto što se ne može kontrolisati: reakcija druge osobe.

Zdrav prilazak ne predstavlja tehniku kojom muškarac „osvaja“ ženu. To je kratak društveni kontakt u kojem jedna osoba pokazuje interesovanje, a druga dobija potpunu slobodu da ga prihvati ili odbije.

Samopouzdanje se zato ne meri time da li si dobio broj telefona. Meri se time koliko si mirno, jasno i dostojanstveno podneo svaki mogući odgovor.

Najpre proceni situaciju

Nije svaki trenutak dobar za upoznavanje.

Pre nego što priđeš, obrati pažnju na kontekst. Da li osoba deluje opušteno ili vidljivo žuri? Da li razgovara telefonom, nosi slušalice, radi, čita ili pokušava da završi neku obavezu? Da li se nalazi na mestu na kojem bi prilazak mogao da deluje neprijatno ili nebezbedno?

Postoji velika razlika između prilaska u kafiću, knjižari ili na javnom događaju i pokušaja da nekoga zaustaviš na praznoj ulici kasno uveče.

Cilj nije samo da ti prikupiš hrabrost. Potrebno je da situacija bude dovoljno prijatna i za drugu osobu.

Dobra procena konteksta predstavlja oblik emocionalne inteligencije. Pokazuje da ne razmišljaš samo o sopstvenoj želji već i o tome kako bi tvoj postupak mogao da bude doživljen.

Pravilo od pet sekundi: korisno protiv preteranog analiziranja, ali ne i protiv razuma

Ideja pravila od pet sekundi zasniva se na jednostavnom principu: što duže razmišljamo o neprijatnom zadatku, to više prostora dajemo strahu da nas zaustavi.

Kada primetiš osobu koja ti se dopada, možeš brzo da doneseš odluku: ili ćeš pristojno prići ili ćeš svesno nastaviti svojim putem. Ono što iscrpljuje nije uvek odbijanje. Često je mnogo teže deset minuta stajati sa strane, zamišljati različite scenarije i preispitivati svaku mogućnost.

Ipak, brzina ne znači nepromišljenost.

Pre prilaska proveri da li je trenutak prikladan. Pravilo od nekoliko sekundi treba da spreči nepotrebno oklevanje, a ne da poništi zdrav razum ili poštovanje ličnog prostora.

Ne treba „uleteti“ u nečiji prostor, preseći joj put ili se postaviti tako da ne može lako da ode. Priđi sa strane ili spreda, ostani na pristojnoj udaljenosti i započni razgovor tonom koji ne zahteva ništa.

Govor tela treba da prenese smirenost, a ne dominaciju

Ljudi često obraćaju više pažnje na način na koji je nešto izgovoreno nego na same reči.

Ako priđeš izrazito napeto, govoriš prebrzo, izbegavaš svaki pogled ili se izvinjavaš zato što postojiš, druga osoba će verovatno osetiti tvoju nelagodu. To ne znači da moraš da glumiš dominantnog, hladnog muškarca.

Najprijatnije deluje stabilno, ali nenametljivo držanje.

Ispravi se bez ukočenosti. Opusti ramena. Ruke drži vidljivim i prirodnim. Govori dovoljno glasno da te čuje, ali ne toliko da razgovor postane javna predstava.

Kontakt očima treba da bude topao i povremen. Neprekidno gledanje može delovati zastrašujuće, naročito između ljudi koji se još ne poznaju. Pogledaj je dok govoriš i slušaš, ali dopusti da se pogled prirodno pomera.

Samopouzdanje ne izgleda kao pokušaj da zauzmeš prostor. Izgleda kao sposobnost da ostaneš miran bez potrebe da se dokazuješ.

Najbolja početna rečenica uglavnom nije posebno originalna

Ljudi često veruju da im je potrebna savršena uvodna rečenica. Zato traže „najbolje fraze“, tajne komplimente i psihološke trikove koji navodno stvaraju trenutnu privlačnost.

U stvarnosti, previše uvežbana rečenica često deluje kao predstava.

Jednostavnost je uglavnom bolja:

„Ćao. Znam da je ovo pomalo direktno, ali deluješ mi simpatično i poželeo sam da ti se javim.“

„Ćao, primetio sam te i rešio da se predstavim. Ja sam Marko.“

„Ćao. Video sam da gledaš tu knjigu. Da li je dobra?“

Najprirodniji početak često dolazi iz trenutne situacije. Možeš pomenuti događaj na kojem se nalazite, nešto što se upravo dogodilo ili jednostavno otvoreno reći da si poželeo da je upoznaš.

Kompliment može biti prijatan, ali je bolje da bude nenametljiv. Komentar o stilu, osmehu ili energiji obično deluje pristojnije od detaljne procene njenog tela.

Nije cilj da je odmah impresioniraš. Cilj je da proveriš postoji li obostrana želja za razgovorom.

Posmatraj njenu reakciju, a ne samo sopstveni plan

Najvažnija veština tokom prilaska nije govor, već opažanje.

Da li se okrenula prema tebi i uključila u razgovor? Da li odgovara sa više od jedne reči? Da li postavlja pitanja? Da li deluje opušteno? Da li se smeši i ostaje prisutna?

Ili kratko odgovara, nastavlja da gleda u telefon, povlači se, osvrće oko sebe i ne pokazuje inicijativu?

Ljudi ponekad nastavljaju razgovor iz pristojnosti čak i kada nisu zainteresovani. Zbog toga nije dovoljno da osoba nije izgovorila „ne“. Potrebno je primetiti postoji li stvarno učešće.

Kada se razgovor odvija samo zato što ga ti neprekidno nosiš, verovatno je vreme da se ljubazno povučeš.

Možeš reći:

„Neću da te zadržavam. Prijatan dan.“

Takva sposobnost da prepoznaš odsustvo interesovanja i mirno odeš ostavlja zreliji utisak od svakog pokušaja da produžiš razgovor.

Odbijanje nije presuda o tvojoj vrednosti

Strah od prilaska najčešće nije samo strah da će osoba reći „ne“. Ispod njega se krije mnogo dublja pretpostavka:

„Ako me odbije, to znači da nisam dovoljno vredan.“

Ali odbijanje može imati bezbroj razloga. Možda ima partnera. Možda joj nije do upoznavanja. Možda žuri, prolazi kroz težak period ili jednostavno ne oseća privlačnost.

Čak i kada joj se ne dopadaš, to i dalje ne predstavlja objektivnu procenu tvoje vrednosti. Privlačnost je lična i specifična. Niko se ne dopada svima.

Emocionalno zrela osoba može da doživi razočaranje bez pretvaranja razočaranja u ljutnju.

Ako kaže da nije zainteresovana, odgovor može biti jednostavan:

„Razumem. Prijatan dan.“

Ne pitaj zašto. Ne pokušavaj da pregovaraš. Ne tvrdi da „samo želiš da razgovarate“. Ne prati je i ne traži drugu priliku nekoliko minuta kasnije.

Prihvatanje odbijanja nije poraz. To je jedan od najjasnijih znakova samopoštovanja.

Nevezivanje za ishod ne znači hladnoću

Često se savetuje da muškarac mora da bude potpuno „nevezan“ za rezultat. Ova ideja može biti korisna, ali se lako pogrešno razume.

Nevezivanje ne znači da treba da se ponašaš kao da ti nije stalo. Nema potrebe da glumiš ravnodušnost, odlažeš odgovore ili namerno stvaraš utisak nedostupnosti.

Zdravo nevezivanje znači:

„Voleo bih da se upoznamo, ali prihvatiću ako ti to ne želiš.“

Možeš pokazati interesovanje, a da od druge osobe ne zahtevaš potvrdu svoje vrednosti. Možeš biti otvoren, ali ne i očajan. Možeš se nadati pozitivnom odgovoru, a ipak ostati emocionalno stabilan ako ga ne dobiješ.

Takav stav smanjuje pritisak sa obe strane.

Razgovor ne treba da traje trideset minuta da bi bio uspešan

Kada se razgovor lepo razvije, lako je poželeti da traje što duže. Ipak, prvi kontakt ne mora da postane čitav sastanak.

Nekoliko prijatnih minuta često je dovoljno da se proceni postoji li uzajamna energija.

Postavi jednostavno pitanje, podeli nešto kratko o sebi i obrati pažnju na ritam razgovora. Nemoj je ispitivati kao na intervjuu. Dobra komunikacija ima ravnotežu: govoriš, ali i slušaš; pokazuješ interesovanje, ali ne tražiš trenutno emotivno otvaranje.

Kada osetiš da je razgovor dostigao prirodan vrhunac, možeš jasno reći:

„Prijao mi je ovaj razgovor. Voleo bih da se nekada vidimo na kafi. Da li bi želela da razmenimo kontakt?“

Pitanje treba da ostavi prostor za stvaran izbor.

Ako prihvati, lepo. Ako ostane neodređena ili odbije, prihvati odgovor bez dodatnog nagovaranja.

„Čist izlaz“ znači poštovanje, a ne manipulativnu misteriju

Savet da treba otići tako da druga osoba „želi još“ često se predstavlja kao tehnika stvaranja privlačnosti. Ipak, kvalitetan završetak razgovora ne bi trebalo da bude igra.

Ne moraš namerno da prekineš razgovor u savršenom trenutku kako bi proizveo čežnju. Dovoljno je da prepoznaš kada je razgovor prirodno završen.

Možeš reći:

„Drago mi je što smo se upoznali. Moram da nastavim, ali voleo bih da se čujemo.“

Ili, kada ne postoji uzajamno interesovanje:

„Hvala ti na razgovoru. Želim ti prijatan dan.“

Dobar završetak pokazuje da umeš da budeš jasan i da ne pokušavaš da zadržiš osobu po svaku cenu.

Kako izgleda zdravo samopouzdanje

Zdravo samopouzdanje nije uverenje da će svaka žena pozitivno reagovati. Ono se zasniva na saznanju da možeš da podneseš svaki pristojan odgovor.

Takav muškarac:

• ne glumi savršenstvo
• ne pokušava da zastraši ili dominira
• ne koristi uvrede i manipulativno zadirkivanje
• primećuje nelagodnost
• poštuje „ne“ bez rasprave
• ne shvata svaki odgovor lično
• ostaje isti čovek i posle odbijanja

To je mnogo stabilniji oblik samopouzdanja od izvežbanog nastupa.

Greške koje mogu učiniti prilazak neprijatnim

Prilazak lako prelazi granicu kada osoba zanemari reakciju druge strane.

Nije dobro preseći joj put, pratiti je, dodirivati je bez jasne prijatnosti, insistirati da skine slušalice ili tražiti objašnjenje zbog čega nije zainteresovana.

Izbegavaj i komentare koji odmah seksualizuju razgovor. Čak i kada su zamišljeni kao kompliment, mogu učiniti da se nepoznata osoba oseti procenjivano ili izloženo.

Još jedna greška je pretvaranje ljubaznosti u dokaz privlačnosti. To što se neko nasmešio ili odgovorio ne znači da želi nastavak kontakta. Posmatraj čitav obrazac ponašanja.

Najzad, nemoj prilaziti kao da izvršavaš zadatak. Osoba preko puta tebe nije vežba za samopouzdanje. Ona je čovek sa sopstvenim raspoloženjem, granicama i planovima.

Pravi cilj nije broj telefona

Ako uspeh definišeš isključivo kao dobijanje kontakta, svaki razgovor koji se ne završi brojem delovaće kao neuspeh.

Mnogo zdraviji cilj jeste da postaneš sposoban da:

• prepoznaš prikladan trenutak
• pokažeš interesovanje bez glume
• izdržiš kratkotrajnu neprijatnost
• čuješ odgovor koji možda ne želiš
• ostaneš pristojan i stabilan

Kada to postane tvoj cilj, svaki prilazak može biti korisno iskustvo. Ne zato što „gradi mentalnu čvrstinu“ kroz tretiranje ljudi kao izazova, već zato što učiš da komuniciraš direktno i bez potrebe za kontrolom.

Prići devojci koju ne poznaješ ne zahteva tajne rečenice, psihološke trikove ni agresivno samopouzdanje.

Potreban je prikladan trenutak, smiren govor tela, jednostavan početak i spremnost da poštuješ svaki odgovor.

Najbolji prilazak ne ostavlja drugu osobu pod pritiskom. On joj daje mogućnost da se uključi, ali i jednako jasnu mogućnost da se povuče.

Samouveren muškarac nije onaj koji nikada ne biva odbijen. To je muškarac koji ume da pokaže interesovanje bez ponižavanja sebe i da prihvati odbijanje bez ponižavanja druge osobe.

Upravo tada prilazak prestaje da bude test muškosti i postaje ono što je oduvek trebalo da bude — običan, iskren susret dvoje ljudi.