Da li muškarci u 40-im zaista imaju više opcija od žena u 40-im?

Tvrdnja da muškarac tek u četrdesetim „dobija vrednost“, dok žena sa godinama gubi ljubavne opcije, zvuči dovoljno provokativno da zaustavi skrolovanje. Ali psihologija odnosa je mnogo složenija od formule „muškarcu godine pomažu, ženi odmažu“.

U dvadesetim godinama mnogi muškarci još grade identitet, karijeru, samopouzdanje i socijalne veštine. Neki nemaju finansijsku stabilnost ni jasnu predstavu kakav odnos žele. Zato je moguće da muškarac koji je sa 25 bio nesiguran i neprimećen sa 40 ili 45 deluje privlačnije: ne zbog samog broja godina, već zato što je tokom vremena razvio sigurnost, kompetenciju, stil, iskustvo i sposobnost da donosi odluke.

To, međutim, ne znači da svaki muškarac sa 45 automatski ima „više opcija“. Godine same po sebi ne stvaraju privlačnost. Ako čovek nije emocionalno sazreo, ne vodi računa o sebi, nema stabilnost i ne ume da gradi bliskost, dodatnih dvadeset godina neće čarobno rešiti problem.

Slično važi i za žene. Tačno je da se u delu dejting kulture mladost i fizički izgled snažno naglašavaju, posebno na aplikacijama i društvenim mrežama. Ali iz toga ne sledi da žena sa 40 ili 45 godina ostaje bez kvalitetnih partnera. Mnoge žene upravo tada imaju jasnije granice, više samopouzdanja, bolju procenu partnera i manje potrebe da pristaju na odnose koji im ne odgovaraju.

Biološki sat jeste realna tema kada govorimo o plodnosti, ali plodnost nije isto što i emocionalna, partnerska ili ljudska vrednost. Mešanje te dve stvari stvara nepotreban strah i pretvara ljubavne odnose u tržište na kome se ljudi mere kao proizvodi.

Važno je i to da muškarci i žene ne traže svi isto. Neko želi brak i decu, neko stabilno partnerstvo, neko povremene odnose, a neko uopšte ne želi vezu. Zato „broj opcija“ nema isto značenje za sve. Osoba koja ima mnogo površnih kontakata ne mora imati bolju ljubavnu poziciju od nekoga ko poznaje mali broj ljudi, ali među njima nalazi kompatibilnog partnera.

Postoji još jedna važna razlika: broj poruka u inboxu nije isto što i broj dobrih prilika za vezu. Neko može dobijati desetine poruka dnevno, a da među njima nema nijedne osobe sa kojom može da izgradi stabilan odnos. Drugi može imati mnogo manje „opcija“, ali kvalitetniji izbor.

Ono u čemu ovaj provokativni karusel ipak pogađa važnu psihološku tačku jeste ideja izgradnje sebe. Dvadesete ne moraju biti period u kome morate da „pobedite“ u dejtingu. To mogu biti godine u kojima gradite telo, znanje, posao, karakter, socijalne veštine i emocionalnu stabilnost. I to važi i za muškarce i za žene.

Najveća prednost četrdesetih nije novac, status ili pažnja mlađih partnera. To je mogućnost da bolje znate ko ste, šta želite i šta više nećete da prihvatate. Ljudi koji su učili iz prethodnih odnosa često bolje komuniciraju, ranije prepoznaju upozoravajuće signale i manje vremena troše na veze bez budućnosti.

Zato pravo pitanje nije: „Ko ima veću tržišnu vrednost posle 40?“

Mnogo korisnije pitanje glasi: „Šta sam tokom svojih godina izgradio u sebi i kakav odnos danas umem da ponudim?“

Godine menjaju ljubavnu igru, ali je ne određuju. Privlačnost može otvoriti vrata, ali zrelost, pouzdanost, karakter, bliskost i kompatibilnost odlučuju ko ostaje.