5 poslova koji danas gotovo ne postoje — a u 2027. mogli bi biti među najplaćenijima

Ako ste pre samo nekoliko godina nekome rekli da ćete zarađivati tako što ćete „upravljati AI agentima“, proveravati da li veštačka inteligencija pokušava da zaobiđe pravila ili učiti humanoidnog robota kako da koristi ruke, verovatno bi pomislio da opisujete naučnofantastični film.

Danas kompanije za takve ljude već objavljuju oglase.

I nude plate koje u pojedinim slučajevima prelaze 200.000, 300.000 pa čak i 400.000 dolara godišnje.

Razlog nije samo „AI ludilo“. Problem za kompanije postaje mnogo konkretniji: tehnologija se razvija brže nego što tržište rada proizvodi ljude koji umeju da je bezbedno uvedu u stvarni biznis.

PwC je 2026. analizirao više od milijardu oglasa za posao i utvrdio da poslovi koji zahtevaju specifične AI veštine rastu gotovo osam puta brže od ukupnog tržišta rada, dok je prosečna premija na zaradu za AI veštine dostigla oko 62 odsto.

A ovo bi moglo biti pet najzanimljivijih zanimanja naredne faze.

1. Arhitekta AI agenata

Do juče smo koristili AI kao alat kojem postavimo pitanje.

Sledeća faza izgleda potpuno drugačije.

AI agent dobije cilj, koristi različite programe, prikuplja informacije, donosi međukorake i završava čitav proces. U jednoj kompaniji mogu postojati desetine ili stotine takvih digitalnih „radnika“.

Neko mora da napravi sistem u kojem oni sarađuju.

Tu nastaje posao Agentic AI Architect.

Microsoft procenjuje da će kompanije sve više prelaziti na hibridne timove ljudi i AI agenata, a u istraživanju iz 2025. čak 81 odsto rukovodilaca reklo je da očekuje značajnu integraciju agenata u svoju AI strategiju u narednih 12–18 meseci.

Microsoft je 2026. čak uveo sertifikaciju Agentic AI Business Solutions Architect, što pokazuje koliko brzo nekada egzotičan naziv postaje prava profesija.

Plate već pokazuju šta tržište misli o toj veštini. IBM je za jednu poziciju Agentic AI Architect navodio raspon od 172.000 do 321.000 dolara, dok je Ingram Micro objavio raspon do približno 270.000 dolara godišnje.

Do 2027. ovo možda više neće biti „AI posao“.

Moglo bi postati ono što je cloud arhitekta bio prethodnoj tehnološkoj generaciji.

2. AI safety i alignment inženjer

Što AI postaje sposobniji, postavlja se vrlo nezgodno pitanje:

Kako znamo da radi ono što mislimo da radi?

AI safety i alignment stručnjaci pokušavaju da otkriju kako se napredni modeli ponašaju u nepredviđenim situacijama, da li mogu biti zloupotrebljeni i kako ograničiti opasno ponašanje.

Ovo je danas veoma mali deo ukupnog IT tržišta.

Ali novac pokazuje koliko su ti stručnjaci retki.

Anthropic trenutno za poziciju Research Engineer/Scientist, Alignment navodi godišnji raspon od čak 350.000 do 500.000 dolara. Google DeepMind je za Safety Oversight Research Engineer objavio raspon od 174.000 do 253.000 dolara, uz bonus i akcije.

To nisu prosečne IT plate.

To je cena veoma retke kombinacije znanja iz mašinskog učenja, istraživanja, programiranja i bezbednosti.

3. Stručnjak za AI upravljanje i rizik

Najskuplji stručnjak budućnosti možda neće biti čovek koji pravi AI.

Možda će biti čovek koji ume kompaniji da kaže:

„Ovaj AI smete da koristite. Ovaj ne smete. A ovaj možete — pod ovim uslovima.“

Banke, osiguravajuće kompanije, zdravstvo, velike korporacije i državne institucije ne mogu jednostavno priključiti AI na svoje podatke i nadati se najboljem.

Potrebni su ljudi koji razumeju tehnologiju, regulativu, privatnost, bezbednost i poslovni rizik.

IAPP je u istraživanju AI governance profesije utvrdio da čak 77% ispitanih organizacija već radi na AI upravljanju, dok među kompanijama koje već koriste AI taj procenat prilazi 90%. Još zanimljivije: samo 10 od 671 ispitanih organizacija reklo je da im u narednih godinu dana neće trebati dodatni ljudi za AI governance.

A plate?

IAPP-ov Salary and Jobs Report pokazuje da su tehnički stručnjaci za AI governance u tehnološkom sektoru imali medijalnu osnovnu zaradu od oko 221.000 dolara godišnje.

Ovo je posebno zanimljivo jer nije profesija rezervisana isključivo za programere.

Pravnici, compliance stručnjaci, ljudi iz risk managementa, cyber securityja i zaštite podataka već prelaze u ovu oblast.

4. AI red-team stručnjak

Zamislite osobu kojoj kompanija bukvalno plaća da pokušava da „slomi“ njen AI.

To je pojednostavljeno objašnjenje AI red teaminga.

Takvi stručnjaci namerno traže rupe: pokušavaju da navedu model da otkrije informacije koje ne bi smeo, zaobiđe zaštitna pravila ili izvrši nebezbednu radnju.

OpenAI već među svojim poslovima navodi poziciju Red Team Specialist, dok IAPP upozorava da će red-team veštine postajati sve važnije u AI governance timovima.

To je spoj dve oblasti koje tržište već izuzetno ceni: AI i cyber security.

Američki Bureau of Labor Statistics navodi da je medijalna godišnja plata information security analitičara 2025. iznosila oko 129.180 dolara, dok je najplaćenijih 10 odsto prelazilo 199.000 dolara.

Dodajte tome naprednu ekspertizu za LLM modele i autonomne agente i lako je razumeti zašto bi najbolji AI red-team stručnjaci mogli postati jedna od najskupljih niša u bezbednosti.

5. Inženjer humanoidnih robota i „physical AI“

Poslednja velika AI revolucija možda neće živeti na ekranu.

Imaće ruke i noge.

Tesla razvija Optimus. Figure razvija humanoidne robote. NVIDIA gradi čitavu infrastrukturu za ono što naziva physical AI — sisteme koji mogu da opažaju fizički svet, donose odluke i deluju u njemu. NVIDIA je tokom 2026. proširila saradnju sa kompanijama kao što su Figure, Agility Robotics, ABB, KUKA i drugi proizvođači robota.

A tržište rada već pokazuje koliko su specijalisti retki.

Tesla je za softverskog inženjera na Optimus projektu objavljivao raspon od 132.000 do 330.000 dolara godišnje. Figure AI za Helix AI Engineer pozicije navodi osnovne plate između 200.000 i 400.000 dolara.

World Economic Forum istovremeno navodi AI, robotiku i autonomne sisteme među tehnologijama koje će najviše transformisati tržište rada do 2030.

Najvažnija lekcija možda nije naziv posla

Postoji velika šansa da se neki od ovih poslova 2027. neće ni zvati ovako.

I upravo je to poenta.

Kada se pojavi velika tehnološka promena, tržište prvo ima problem, a tek kasnije smisli naziv profesije čoveka koji taj problem rešava.

Pre dvadesetak godina malo ko je učio da bude „cloud architect“, „social media manager“ ili „data scientist“.

Danas su to normalne karijere.

Sledeća velika tržišna prednost zato možda neće pripasti ljudima koji savršeno odgovaraju današnjem opisu radnog mesta.

Pripašće onima koji gledaju nekoliko koraka unapred i pitaju:

Koji problem će kompanije uskoro očajnički pokušavati da reše — a danas još nema dovoljno ljudi koji znaju kako?

Jer upravo na tom mestu obično nastaju najređe veštine, najveća potražnja i najveće plate.