U svakoj vezi postoje nesporazumi, neslaganja i ponekad pogrešne procene. Međutim, stručnjaci za odnose upozoravaju na jedan obrazac ponašanja koji može imati ozbiljne posledice po samopouzdanje i mentalno zdravlje partnera.

Taj obrazac naziva se gaslighting.

Gaslighting je oblik psihološke manipulacije u kojem jedna osoba pokušava da navede drugu da sumnja u sopstvena sećanja, emocije ili percepciju događaja. Umesto otvorenog razgovora o problemima, manipulator koristi reči i situacije kako bi preokrenuo stvarnost i prebacio krivicu na drugu osobu.

Ovaj obrazac se često ne pojavljuje odjednom. Počinje malim komentarima i rečenicama koje na prvi pogled deluju bezazleno, ali vremenom mogu ozbiljno narušiti poverenje u sopstvenu procenu situacije.

U nastavku su primeri rečenica koje psiholozi često navode kao deo takvih manipulativnih obrazaca komunikacije.

„Previše si osetljiv“

Jedna od najčešćih rečenica u manipulativnim odnosima je tvrdnja da druga osoba preteruje ili reaguje previše emotivno.

Na primer, kada neko ukaže na nepoštovanje ili neprijatno ponašanje, manipulator može odgovoriti rečenicom:

„Previše si osetljiv.“

Na taj način se stvarni problem sklanja u stranu, a fokus se prebacuje na osobu koja je reagovala. Umesto da se razgovara o ponašanju koje je izazvalo neprijatnost, sugeriše se da je reakcija sama po sebi problem.

Vremenom osoba može početi da potiskuje sopstvene emocije jer joj se stalno govori da su neosnovane.

„Ja to nikada nisam rekla“

Druga česta strategija je poricanje izgovorenih reči ili događaja.

U situaciji kada partner jasno pamti šta je rečeno, manipulator može tvrditi:

„Ja to nikada nisam rekla.“

Ovakvo poricanje stvara zbunjenost i navodi osobu da preispituje sopstveno pamćenje. Ako se takvo ponašanje ponavlja, osoba može početi da sumnja u sopstvenu percepciju realnosti.

„Ti si isti kao moj bivši“

Ponekad se koristi i poređenje sa prošlim vezama.

Rečenica poput:

„Ti si isti kao moj bivši.“

može imati snažan emocionalni efekat. Ona sugeriše da je partner zapravo loša osoba ili da ponavlja negativne obrasce iz prošlosti, čak i kada se radi o običnom neslaganju.

Na taj način se kritika koristi kao sredstvo pritiska.

„Samo sam se šalila“

Još jedna česta taktika je skrivanje uvredljivih komentara iza navodnog humora.

Manipulator može reći nešto neprijatno, a zatim dodati:

„Samo sam se šalila, zar ne umeš da primiš šalu?“

Na taj način se odgovornost prebacuje na osobu koja je reagovala, dok uvreda ostaje neadresirana.

„Ti si lud“ ili „paranoičan“

U nekim situacijama manipulator može pokušati da dovede u pitanje mentalnu stabilnost partnera.

Rečenice poput:

„Ti si lud.“
ili
„Ti si paranoičan.“

koriste se kako bi se diskreditovala intuicija druge osobe, čak i kada postoje razlozi za zabrinutost.

Prebacivanje odgovornosti

Još jedan obrazac je prebacivanje krivice.

Na primer, manipulator može reći:

„Takva sam zbog toga kako se ti ponašaš.“

Ova rečenica prebacuje odgovornost za nečije ponašanje na partnera, čime se izbegava lična odgovornost.

Stvaranje osećaja izolacije

U nekim slučajevima manipulator može pokušati da stvori utisak da su svi drugi protiv partnera.

Rečenice poput:

„Svi se slažu sa mnom.“
ili
„Čak i tvoji prijatelji misle da nisi u pravu.“

mogu učiniti da se osoba oseća usamljeno i nesigurno u sopstveno mišljenje.

„Pogrešno se sećaš“

Gaslighting često uključuje i menjanje verzije događaja.

Manipulator može tvrditi:

„Pogrešno se sećaš.“

čak i kada se događaj desio nedavno i jasno je zapamćen.

Ovakvo iskrivljavanje realnosti može dovesti do toga da osoba počne da zavisi od verzije događaja koju nudi manipulator.

Generalizacije poput „ti uvek“ ili „ti nikada“

Rečenice poput:

„Ti uvek radiš ovo.“
ili
„Ti nikada ne slušaš.“

koriste pojedinačne događaje kako bi opisale nečiji karakter u celini.

Ove generalizacije često stvaraju nepravednu sliku o partneru.

Stvaranje emocionalne zavisnosti

Manipulator može pokušati da stvori osećaj da je on jedina osoba koja pruža podršku.

Na primer:

„Ja sam jedina osoba koja te zaista voli.“

Ovakva poruka može navesti partnera da se udalji od prijatelja ili porodice i da postane emocionalno zavisan.

Korišćenje ljubavi kao pritiska

Rečenica:

„Da me stvarno voliš, uradio bi…“

koristi osećanja kao sredstvo manipulacije.

Na taj način ljubav postaje sredstvo pregovaranja umesto slobodnog izbora.

Granice se predstavljaju kao kontrola

Kada partner postavi granice, manipulator može odgovoriti:

„Ti mene kontrolišeš.“

Time se zdrave granice predstavljaju kao problem.

Negiranje događaja

U nekim slučajevima manipulator može potpuno negirati događaje koji su se dogodili.

Na primer:

„To se nije desilo, zbunjen si.“

Takva sigurnost u izgovorenoj laži može dodatno zbuniti partnera.

„Preteruješ“

Još jedna rečenica koja se često koristi je:

„Preteruješ.“

Ona umanjuje stvarne emocije i obeshrabruje otvoreno izražavanje osećanja.

Reči koje ne prate dela

Na kraju, jedna od najzbunjujućih situacija nastaje kada su reči i ponašanje u potpunoj suprotnosti.

Na primer:

„Volim te, nikada te ne bih povredila.“

izgovoreno odmah nakon što je osoba povređena.

Takva kontradikcija stvara emocionalnu konfuziju.

Ako u vezi često preispituješ sopstveno pamćenje, emocije ili percepciju događaja, važno je zastati i razmisliti o dinamici odnosa.

Zdrava veza se ne zasniva na manipulaciji ili stalnom prebacivanju krivice. Ona podrazumeva:

• međusobno poštovanje

• otvorenu komunikaciju

• odgovornost za sopstvene postupke

• i uvažavanje ličnih granica.

Prepoznavanje manipulativnih obrazaca prvi je korak ka zdravijim odnosima i boljem razumevanju sopstvenih emocija.